Fras ili stručno rečeno febrilne konvulzije su napadi koji se javljaju usled naglog skoka ili pojave povišene telesne temperature deteta koja nije primarno urokovana infekcijom CNS-a deteta. Javlja se kod dece uzrasta 3 meseca do 5 godina.
autor: dr Slavica Milovanović-Đorović
Fras nije retkost, čak 3-5% dece doživi jedan ili više epizoda frasa u ovom periodu života. Najčešće se javlja kod dece od 18-24.meseca, čak 50% dece prvi put napad ima u drugoj godini života. Posle 4. godine javlja se kod 4% dece a pre šestog meseca kod 6% dece.
Etiologija frasa je još uvek nepoznata, ali se smatra da nastaje kao odgovor nezrelog mozga deteta na nagli skok ili pojavu visoke temperature. Genetski faktori imaju značajnu ulogu. Oko 25% dece ima bliske rođake koji su imali febrilne konvulzije u detinjstvu.
KAKO PREPOZNATI FRAS?
Febrilne konvulzije odnosno fras, najčešće nastaju naglo i mogu biti prvi pokazatelj bolesti deteta. Napadi počinju pri temperature 38.5C i višoj.
Dete izgubi svest, ukoči se, prevrne očne jabučice, trza rukama i nogama, ne odaziva se na pozive. Napad spontano prolazi načešće za 3-10 minuta. Oporavak je potpun odnosno, fras ne ostavlja posledice po zdravlje deteta.
Roditelji dece koja su imala febrilne konvulzije, ovaj događaj opisuju kao jedan od najstresnijih u svom roditeljskom stažu. Zbog dramatičnosti manifestacija roditelji teško da mogu ostati prisebni prilikom prvog frasa.
U paničnoj želji da se detetu po svaku cenu pomogne čine se i greške: nasilno se otvaraju usta, dete se prska ili poliva hladnom vodom, šamara se kako bi se osvestilo, drmusa itd.
Sve ove manipulacije, ne samo da ne pomažu već mogu biti i štetne i dovesti do povređivanja. Recidivi frasa su mogući i dešavaju se kod 30-40% dece i to najčešće 6-24 meseci od prvog napada.
ŠTA URADITI AKO/KADA DOĐE DO NAPADA?
-
Ostanite prisebni koliko god je to moguće. Gledajte na sat kako biste tačno izmerili trajanje napada. Napad zbog svoje dramatičnosti izgleda roditelju kao da traje mnogo duže.
-
Postaviti dete na bezbedno mesto, da leži na boku sa licem okrenutim u stranu i glavom oslonjenom na donju ruku što sprečava zapadanje jezika, pljuvačke ili ulazak povraćenog želudačnog sadržaja u disajne puteve deteta ako dete povraća.
-
Krkljanje i čudan način disanja su sastavni deo konvulzija i ne treba se plašiti da dete tokom konvulzija prestaje da diše niti da se guši
-
Ne pokušavati nasilno otvaranje usta
-
NE šamarati, NE tresti dete, NE polivati ga vodom!