Široki povoj i iščašenje kukova

Sadržaj teksta

Široki povoj predstavlja vid povijanja novorođenih beba tetra i švedskom pelenom preko jednokratnih pelena. U svetu, a sve više i kod nas među lekarima, podeljena su mišljenja o tome da li je široki povoj potreban.

autro: Dr Slavica Milovanović – Đorović


ŠIROKI POVOJ- ZA!

Doktori širom Amerike, Velike Britanije i drugih evropskih zemalja, zalažu se da se široki povoj izbaci iz upotrebe. Jedinstven stav naših stručnjaka po ovom pitanju ne postoji.

Jedna grupa lekara zalaže se za širok povoj bez obzira na ultrazvučni nalaz, do šestog meseca. Ova grupa lekara smatra da ne postoji razlog da se široki povoj izbaci jer je do sada kod nas dalo dobre rezultate u prevenciji razvojnih poremećaja zgloba kuka.

Postoje podaci da je široko povijanje od kada je uvedeno kod nas (osamdesetih godina prošlog veka) doprinelo većem procentu izlečenja kukova neoperativnim putem. To je doprinelo da se danas u Srbiji vrlo retko operišu deca sa urođenim iščašenjem kukova.

ŠIROKI POVOJ- PROTIV!

Sa druge strane imamo mišljenje da nema potrebe za širokim povojem ako na rođenju nije potvrđena nestabilnost bebinog kuka.

Već deset dana nakon rođenja, kada prođe dejstvo majčinih hormona na bebu, lekar specijalista može posebnim testovima da utvrdi da li je bebin kuk nestabilan odnosno da li ispada iz ležišta.

Ukoliko se primeti ovaj poremećaj u prvim danima treba primeniti široki povoj i primenjivati ga do drugog meseca kada se radi ultrazvuk kukova koji će utvrditi pravo stanje zgloba kuka.

Kod širokog povijanja glava butne kosti (femura) bolje ulazi u čašicu karlične kosti, takozvani acetabulum, više je dubi. Glava butne kosti bolje naleže na udubljenje u karličnoj kosti i sam zglob biva stabilniji.

Kod devojčica je ovo naročito bitno, pošto i minimalni poremećaji u razvoju kuka mogu kasnije tokom života, usled dodatnih opterećenja kakvo donosi trudnoća, da prerastu na primer, u koksartrozu kuka.

Pre uvođenja širokog povoja primenjivalo se takozvano „kifla“ povijanje koje je podrazumevalo povijanje bebe sa ispruženim nogicama i ručicama uz telo. Ovo definitivno nije bilo dobro povijanje i sa njegovim ukidanjem broj razvojnih poremećaja kukova značajno je smanjen.

NAJČEŠĆI RAZVOJNI POREMEĆAJI 

Deformacija u razvoju kuka je pored krivog vrata i krivih stopala najčešća urođena deformacija.

Najčešći razvojni poremećaji su nerazvijenost čašice zgloba kuka, delimično iščašenje- subluksacija, i potpuno iščašenje- luksacija.

Uzroci urođenog iščašenja kuka nisu dovoljno poznati. Smatra se da značajnu ulogu imaju genetika i podneblje na kome živimo. Isto tako, sam tok trudnoće i porođaj, naročito ako je u pitanju karlična prezentacija bebe, smanjena količina plodove vode, smanjenje prostora u materici u zadnjem trimestru trudnoće, kao i pol (veća učestalost kod ženske dece) mogu uticati na pojavu deformacija u zglobu kuka.

PRVI PREGLED KUKOVA

Zahvaljujući ultrazvuku koji je postao deo rutinske dijagnostike omogućeno je najranije otkrivanje svih poremećaja, odmah nakon rođenja. Ultrazvuk je brza i jednostavna metoda koja za dete ne predstavlja rizik, a može se ponavljati prema potrebi. Idealno bi bilo da se još u porodilištu obavi prvi pregled pri čemu posebnu pažnju zaslužuju deca rođena karličnim položajem i novorođenčad sa pozitivnom porodičnom anamnezom.

DIJAGNOZA POREMEĆAJA

Dijagnozu razvojnog poremećaja zgloba kuka bi trebalo postaviti do trećeg meseca starosti bebe.

Smatra se da se konzervativnim lečenjem započetim od rođenja može rešiti gotovo 100 % poremećaja, a u slučaju započinjanja tretmana posle trećeg meseca života oko 80%.

Najlošiju prognozu imaju deca kod kojih se preventivni ultrazvučni pregled ne uradi na vreme, već se tek kad prohodaju primete nepravilnosti u hodu. Tada je često neophodan operativni zahvat.

Neprepoznat i nelečen razvojni poremećaj zgloba kuka predstavlja visoki rizik za razvoj rane artroze kuka u kasnijoj životnoj dobi. Cilj lečenja je uspostavljanje i održavanje pravilnog odnosa čašice kuka i glave butne kosti kako bi se zglob kuka pravilno formirao. Kada postoji skraćenje mišića, „istezanjem“ (široki povoj i vežbe u kombinaciji) se postiže vraćanje kostiju u normalni položaj a reponovani kuk se održava u nekom od aparata. Najšire se upotrebljava Pavlikov aparat zbog najmanjih komplikacija, a u teškim slučajevima i gipsana imobilizacija. Kod starije dece je veći neuspeh ovog konzervativnog lečenja zbog fiksiranosti mane i postojanja anatomskih prepreka, pa se tada pristupa hirurškom lečenju.

Često ćete čuti roditelje kako komentarišu da se široki povoj više nigde ne koristi osim kod nas, a da pri tome ne znaju pravi razlog za to. Glavni razlog što se široko povijanje kod nas i dalje preporučuje je naša genetika ili naše podneblje koje je takvo da imamo relativno veliki broj iščašenih kukova.

Bitno je naglasiti da se bilo kakav poremećaj ili ozbiljniji problem u razvoju kukova neće izlečiti širokim povojem, jer to nije metod lečenja. Široki povoj je samo jedna preventivna mera koja će povećati šanse da se kukovi bolje razviju. Kao takvo, široko povijanje nije obavezno ali je korisno jer će stvoriti optimalne uslove za razvoj zgloba kuka.

Savet za sve roditelje jeste da se do drugog meseca starosti bebe primenjuje široko povijanje a zatim na osnovu rezultata ultrazvučnog pregleda i saveta ortopeda zadrži do šestog meseca ili skine nakon drugog, ukoliko je nalaz uredan.

NAJNOVIJI TEKSTOVI
Multilac-Odrasli2022_Baner 300x250
Štitasta žlezda eBook
Marsovci-zajedno-oglas-148x2082mm_page-0001