Razvod je jedan od najstresogenijih događaja širom planete, na zapadu je od njega stresogenija samo smrt supružnika, a na našem podneblju gubitak deteta. Od načina prevladavanja procesa razvoda zavisi budući emotivni život ne samo bivših partnera, već i njihove dece.
Razvod je težak, boli, rezultat je dugotrajnog procesa premišljanja najmanje jednog partnera a može trajati mesecima ili čak godinama. Današnji život je drugačiji, više nije dovoljno da je žena samo majka i domaćica, a muškarac hranilac porodice. Brzo se živi, svakodnevni tempo života nameće nove obaveze i uloge, a više nego ikad se govori o zadovoljenju sopstvenih potreba. Najčešča greška u savremenim brakovima je što partneri pomešaju prioritete, pa umesto da se trude da slobodno vreme provode u okviru porodice, vreme troše na manje bitne stvari, jure za karijerom, otuđuju se i posmatraju život samo iz svoje perspektive, a na kompromis gledaju kao na poraz. Samo ljubav više nije dovoljna da se brak održi, potrebno je da se partneri prilagođavaju različitim životnim fazama. Kroz promene prolaze svi članovi porodice, kao i odnosi između njih.
Pogled iz sopstvene perspektive, osnovna greška
Osnovna greška koju ljudi prave je što stvari gledaju samo iz svoje perspektive. Svako se zacementira u svoj ugao u ringu, očekujući da druga strana priđe, a pokušaji dijaloga se završavaju svađom zbog optuživanja umesto traženja onog što ih povezuje. Koliko god sukob bio lično motivisan, bitno je da roditelji nijednog trenutka ne zaborave da nisu samo supružnici, već roditelji i da od načina na koji oni prevazilaze sukob zavise budući emocionalni odnosi dece sa njihovim partnerima. Deca su upijači atmosfere. Koliko god se trudili da ih zaštitite, razumeju šta se dešava ili su napravila svoju verziju događaja. Najopštiji savet, kada su u pitanju deca, je da pojašnjenje treba da bude prilagođeno uzrastu deteta. To znači da ne možete na isti način pojašnjavati situaciju predškolskom detetu i mladom adolescentu, o čemu će biti reči u sledećem izdanju časopisa.
Načini prevazilaženja problema
Iako se najčešće kao razlozi za razvod navode objektivni događaji (finansijski problemi, gubitak posla, prevare i paralelne veze, bolesti zavisnosti), bitniji od objektivnih povoda su načini prevazilaženja tih problema. Na isti događaj (npr. gubitak posla) reakcija može biti manjak empatije, ali i stvarna podrška partnera. Dobra komunikacija i uzajamno poštovanje su ključni u prevazilaženju. Jedan od razloga koji se najčešće navodi je „gubitak ljubavi“, ali njega najčešće navode partneri koji su prebrzo uleteli u brak (pa je otud bilo više reči o zaljubljenosti a ne ljubavi u trenutku venčanja).
Rad na međusobnom odnosu
Na odnosu između partnera se radi svakog dana, najlakše je biti ljut i tražiti mane, potrebno je fokus staviti na ono što partnere povezuje, a ne razdvaja. U današnje vreme svi znaju prava, ali ne i obaveze. Nezrelost partnera jedan je od najčešćih razloga za razvod, jer iz nezrelosti proizilaze mnogi manifestni problemi, neko takav će pre da se opija ili prevari, nego da zrelo razgovara sa partnerom. Dešava se da jedan od partnera radi na svojim potencijalima, postane psihološki zreliji, pa mu više ne odgovara neko ko stagnira.
Različito gledanje na brak i bračne uloge je takođe jedan od češćih razloga, ali na to se može delovati preventivno i birati partner koji je iz sličnog socijalnog miljea. Preporučuje se zajednički život pre venčanja, jer se najčešće razvode partneri koji su prebrzo uleteli u brak i onima kojima je trudnoća bila povod za venčanje (uvek ostaje neizrečeno da li bi do braka uopšte došlo da nije bilo trudnoće).
Iako mnoge privuče naizgled kompatibilni partner, praksa je pokazala da velike razlike u temperamentu i načinu života pre razdvajaju, nego spajaju, što se dodatno komplikuje kada se rode deca, jedan od partnera poželi da se smiri, a drugi se ponaša kao da do promena nije ni došlo, pa dolazi do pucanja. Ako partneri suze svoju ulogu samo na ulogu mame i tate, a zanemare partnersku, udaljavaju se. Psihoterapeut podseća da fokus ne treba da bude na onome što razdvaja, već spaja, treba delovati preventivno a ne kad je kasno, kad brod tone.
Većina stručnjaka se drži stava da je „bolje dobar razvod nego loš brak“, da je važno dogovarati se sa bivšim partnerom jer je to u interesu dece, ako su već drugi razlozi prestali da postoje. Međutim, u praksi to izgleda drugačije što ne čudi, jer da su partneri mogli da se dogovore verovatno se ne bi ni razvodili. Obično jedan partner želi da se tenzija stiša i normalno komunicira, a drugi se ponaša suprotno. To dovodi do propusta u obavljanju roditeljske uloge i dugoročnijih posledica na psihički razvoj dece. Tako se npr. pokazalo da roditelj koji ne živi sa decom vreme koje provodi sa njima koristi za igru i kupovinu igračaka, zanemarujući (van) školske obaveze, što je odlika psihološke manipulacije, pokušaja pridobijanja dece i povređivanja bivšeg partnera, a ne stvarne brige. Vaspitanje dece nije popuštanje svim željama, već dosledno ponašanje i postavljanje granica u skladu sa uzrastom.
Žrtvovanje zbog dece
Nije retka pojava da se roditelj koji ostaje sa decom „žrtvuje zbog dece“ i zanemaruje svoje potrebe odrasle osobe. To opterećuje decu koja imaju doživljaj da duguju roditelju koji ih nije napustio, što sprečava prirodnu potrebu sa osamostaljenjem kada odrastu a pre toga blokira potrebu za slobodnim izražavanjem mišljenja u pubertetu. Umesto da roditelj prizna da se boji da ponovi pogrešan izbor, razlog povlačenja prebacuje na ono što je socijalno poželjnije, a to je pojačana potreba za brigom o deci, pa se trudi da deci bude i mama i tata. Naravno, tehnički je teže izvodljivo da se izdvoji vreme za nekog van porodice naročito kada su deca mala, ali tu je pre reč o svesnoj odluci o apstinenciji koja je psihološkog porekla.
Kako deci saopštiti odluku?
Kada je u pitanju način i vreme saopštavanja odluke o razvodu, najbitnije je da supružnici budu sigurni u to, jer ako se čas svađaju, čas mire, ako najpre deci kažu da se razvode pa se mire pa ponovo svađaju, šalju zbunjujuće poruke i potkrepljuju ideju o pomirenju za koju vreme obično pokaže da nije realna. Odluka se ne saopštava u afektu, već zajednički nakon dužeg razmatranja, treba ostaviti dovoljno vremena za dečija pitanja i emocionalnu reakciju. Bitno je deci pojasniti šta je razvod iz perspektive svakodnevnog života (gde će i sa kime živeti, kada će moći da se čuju i vide sa drugim roditeljem), jer deca o tome obično znaju iz priča vršnjaka, a pojašnjenje treba da bude u skladu sa uzrastom.
Potrebe deteta treba staviti na prvo mesto
Koliko god ste opterećeni sopstvenim problemima, morate kao roditelj staviti detetove potrebe na prvo mesto. Izbegavajte rasprave pred decom, a kad dete dođe sa susreta sa drugim roditeljem, ne ispitujte o čemu su pričali i šta su radili, sem ako dete ima potrebu za tim. U praksi se roditelji utrkuju ko će se pre oporaviti i naći novog partnera, a decu često koriste na pogrešan način, kao posrednika u međusobnim sukobima. Ako roditelj oseća da je emocionalno uskraćen, ne treba da mu dete popunnjava tu prazninu.
Za oporavak je potrebno vreme
Svako ima pravo na reakciju, vreme koje je potrebno za oporavak je individualno i ne treba ga veštački forsirati. Način na koji roditelj prihvata razvod utiče na način na koji ga dete prihvata. Psihoterapija pomaže roditelju da na konstruktivan način usmeri negativna osećanja koja se javljaju nakon razvoda, da nauči da bes i ljutnju na bivšeg partnera ne prenosi na decu, da ne vraća istom merom jer to nije dobro za decu. Posle faze prilagođavanja, roditelj treba da sopstvenim primerom pokaže da život ne prestaje razvodom, da ima mnogo razloga za radost i da svaku krizu treba shvatiti kao šansu za lični razvoj. Iz svega treba izvući pouku uz pomoć psihoterapije i na zreli način pristupiti novim vezama, bez gorčine prema bivšem partneru.
Pomoć stručnog lica
Pre nego što se odlučite na razvod, obavezno potražite pomoć stručnog lica, naročito porodičnog psihoterapeuta i/ili medijatora. To je važno iz više razloga: da budete sigurni da ste učinili sve što je do vas, da naučite da komunicirate sa roditeljem svoje dece tako da ona imaju što manje posledica u životu zbog razvoda, kao i da osvetlite svoj udeo u razlazu, što će vam pomoći da ne ponovite slične greške ubuduće. Ako partner ne želi da idete zajedno kod porodičnog terapeuta ili medijatora, onda je individualna psihoterapija najbolje rešenje.
