autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, jasnab@mensa.rs
Raspust je vreme kada se savlađuje gradivo škole za život, vreme novih simpatija, druženja, sticanja novih, običano neformalnih veština, jačanja samopouzdanja. Raspust nije vreme za školsko učenje (bilo da je to učenje gradiva unapred ili svakodnevno obnavljanje naučenog), već vreme kada kreativnost i mašta dolaze do izražaja.
Prioriteti odraslih i dece u pogledu sadržaja kojima treba dati prednost tokom raspusta, kao i načina njihove realizacije, često se znatno razlikuju. Kada se setite svojih najzanimljivijih događaja iz detinjstva, to sigurno nije krečenje stana i obnavljanje pređenog gradiva već druženje sa dragim i novim ljudima na nekim novim mestima, letovanje kod bake i deke, morske simpatije, igrarije sa vršnjacima, doživljaji slobode i samostalnosti koji sve to prožimaju. To je vreme sticanja novih uspomena koje ostaju za ceo život.
Reč „raspust“ asocira na raspuštanje, odmaranje, oslobođenost od obaveza. Međutim, u mnogim porodicama roditelji, pritisnuti strahom da deca neće dovoljno uspešno savladati školske obaveze u narednom razredu, pogotovo ako tome prethodi slabiji uspeh od očekivanog prethodne godine, „okreću drugi list“, preterano nameću obaveze deci tokom raspusta, pritiskaju ih da uče unapred i sl. Psiholozi ističu da je raspust vreme za odmor, decu treba pustiti da naprave pauzu od školskih obaveza. To ne znači da deca ne uče tokom raspusta, već da to učenje poprima drugačiji oblik, tako što se teorijsko učenje zamenjuje učenjem u praksi. Raspust je škola za život.
Faze odmora
Odmor se sastoji iz tri faze: prvu odlikuje duže spavanje, leškarenje, vraćanje u energetsku normalu, to je pasivan odmor koji karakteriše odmor od aktivnosti koje su dovele do zamora (u ovom slučaju učenja). Druga je faza aktivnog odmora koja se sastoji od zabave i uživanja, kod dece je želja za njom čini se neograničena.
U trećoj fazi se javlja želja za povratkom na ranije aktivnosti, a ona se javlja kada dosade načini provođenja vremena kod prve dve faze. Kod odraslih je uglavnom ovakav redosled, dok kod dece može biti drugačiji u zavisnosti od uzrasta. Mlađoj deci škola nedostaje u većoj meri, dok starijoj deci više nedostaju vršnjaci.
Boravak u prirodi, koristan je vid zabave
Tokom godine svako je zauzet sopstvenim aktivnostima: roditelji poslom i kućnim obavezama, a deca školskim obavezama i vannastavnim aktivnostima koje su obično toliko intenzivne da predstavljaju produžetak školskih. Kada se tome pridoda vreme koje deca provode pred ekranom (TV, kompjuter, mobilni), može se zaključiti da se deca vrlo malo odmaraju i imaju vrlo malo „praznog hoda“ koji im može dati podstrek za kreativnost. Sa druge strane vrlo brzo počinju da se dosađuju, jer su navikli da im neko drugi organizuje vreme i aktivnosti, kao i da svakodnevno provode sate pasivno sedeći ispred TV-a ili kompjutera.
Bitno je decu zainteresovati, obično im je teško da samostalno počnu da se bave nečim, da prevaziđu početni otpor. Provođenje vremena u prirodi je najkorisniji vid zabave, ali u doba najvećih vrućina, kada nije izvodljivo biti dugo na otvorenom, dobro je unapred osmisliti aktivnosti koje decu podstiču na zabavu i uživanje. Danas većina mobilnih telefona ima direktan pristup internetu, deca previše vremena provode gledajući u ekran, pa je važno odvući im pažnju i usmeriti na drugačiji vid zabave. Ko risna strana interneta je što sadrži pregršt kreativnih ideja za provođenje vremena, pa možete zajedno sa decom ocenjivati privlačnost tih ideja i napraviti najuži izbor za pravu akciju.
Sticanje novih navika i poznanstava
Najbolji vid učenja je učenje po modelu, pa ako vama predstavlja napor sve što prevazilazi svakodnevnu rutinu tipa kuća-posao, ako su vam ventili TV, internet i on line igrice, nemojte se čuditi ako primetite da deca idu vašim stopama. Neka prva pomisao ujutru ne bude „šta gledamo danas“ već „gde idemo danas“. Raspust se može iskoristiti za sticanje novih navika i poznanstava: ako radite punom parom i tokom leta, ako vam je priroda posla takva da imate malo dana godišnjeg odmora, zamolite nekoga od familije, prijatelja i roditelja školskih drugova vaše dece da bude bar pratilac do prostora gde se organizuju radionice ili izletišta gde se dešavaju sportske aktivnosti.
Aktivnost i kreativnost
Odraslima se savetuje da vreme odmora treba da bude suprotno od načina naprezanja tokom obavljanja posla: ako se neko bavi intelektualnim poslom, odmor treba da bude fizički aktivan, dok se onima koji se bave fizičkim radom savetuju odmaranje i čitanje. Slično je kod dece, samo što u zavisnosti od njihovog uzrasta roditelj ima različit stepen uticaja na izbor aktivnosti tokom raspusta. Najlakše ali na duge staze najlošije rešenje je kada decu „čuvaju“ televizor i kompjuter.
Istraživanja su pokazala pojačano neurotično reagovanje i agresivnost kod dece koja satima pasivno gledaju TV i kompjuter, naročito igrice. Bitno je od najranijeg uzrasta deci ponuditi zanimljive sadržaje u kojima su deca aktivna i kreativna. Tokom raspusta u svakom gradu su organizovane razne besplatne igraonice, kreativne radionice, sportski kampovi i sl. Pored toga, roditelji dece koja idu u istu školu ili žive u istom kraju se mogu među sobom organizovati i naizmenično ih čuvati.
Dobro je deci ponuditi da predlože ideje za kreativno provođenje vremena, zatim iskombinovati da deo aktivnosti bude unapred strukturisan, a deo prepušten trenutnoj inspiraciji i raspoloženju. Može se napraviti nedeljni plan zanimljivih aktivnosti u čijem kreiranju će deca uzeti aktivno učešće. To dovodi do porasta samopouzdanja i osećanja moći da se i oni pitaju.
Deca uče kroz igru
Jedna od najvećih grešaka odraslih je što se prema deci postavljaju sa stanovišta moći i šalju poruke tipa „dok si pod mojim krovom…“, „ti se ništa ne pitaš, tvoje je samo da učiš“, kao i što usled sopstvenog osećanja bespomoćnosti zavode diktaturu. Naročito je neproduktivan način vaspitanja koji se zasniva na promenljivoj disciplini koja zavisi od raspoloženja roditelja.
Deca traže strukturu i doslednost, njima je potrebno pomoći da izgrade granice, kao i da nauče da odlože potrebe, da radeći nešto danas sutra dobijaju više. Tokom raspusta deca kroz igru uče da zahvaljujući strpljenju mogu sve postići. Tada čak i deca koja imaju slabiji uspeh u školi osete zadovoljstvo nakon dobro obavljene aktivnosti van škole, što im može dati podstrek da sa takvim ponašanjem nastave i kada dođe septembar. Mnogima su sportske aktivnosti tokom raspusta promenile život jer su pomogle u izboru budućeg zanimanja.
Hvalite dete za trud
Dobro je raspust iskoristiti ne samo za za vežbanje veština u kojima deca uživaju, koje vole, već i onih u kojima nisu toliko spretna. Ako im npr. crtanje ne ide od ruke, nađite knjige za male crtače gde su opisani potezi, crtajte zajedno, vežbajte, mešajte boje, napravite od toga zabavu. Ako je dete stidljivo, organizujte kućnu diskoteku, igrajte i pevajte zajedno. Akcenat nije na krajnjem proizvodu i estetskom utisku već trudu. Ako dete hvalite za trud, podstičete radne navike i posredno utičete na poboljšanje školskog uspeha.
Raspust ne znači da je dete raspušteno, već da nauči da je održavanje prostora urednim sastavni deo dana, jer haos na radnom stolu je haos u glavi. Možete da zajedno kuvate, šijete, pravite razne zanimacije, istražujete prirodu. Bitno je da podržite potrebu dece za samostalnošću, a kad ne može da nešto obavi samo da imate u vidu tzv. zonu narednog razvitka: ono što dete danas može danas da uradi uz vašu pomoć, sutra će moći samostalno.
Sve kraći godišnji odmori, problem su današnjice
Najveći problem u današnje vreme nije nedostatak kreativnih ideja, niti je to samo manjak finansijskih sredstava, već i sve kraći godišnji odmor, nedovoljan da se većina željenih aktivnosti sprovede u praksi, pa je uglavnom neophodna pomoć najbližeg okruženja i organizovanih sadržaja. Deci je bitno društvo i akcija, a promena će im svakako prijati. Ne zaboravite da hvalite decu za kreativno izražavanje i razne sportske aktivnosti, budite sa decom koliko god možete i znajte da na takav način gradite budućnost zajedno, jer zajednički doživljaji tokom raspusta u njihovom sećanju i osećanjima ostaju dugo, nekada i tokom celog života.
Svaki put kada krenete linijom manjeg otpora i dozvolite da vam needukativni sadržaji sa ekrana upravljaju životima, budite svesni da je to vreme uzeto od porodice i dece. Deca brzo rastu, uskoro će postati ljudi, zasnovati svoje porodice, a građenje njihove budućnosti je već počelo, na vama je samo da budete njihov važan deo. Proces učenja je obostran, učeći životu njih učite i sami nešto novo svakog dana.
Dobro je deci ponuditi da predlože ideje za kreativno provođenje vremena, zatim iskombinovati da deo aktivnosti bude unapred strukturisan, a deo prepušten trenutnoj inspiraciji i raspoloženju.
