autor: mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković
Prestanak pušenja u trudnoći je jedini pravi izbor. Pušenje par cigareta na dan sigurnije je nego pušenje cele pakle ali, ne zavaravajte se, nije dovoljno smanjiti broj cigareta ili preći na light varijantu. Potrebno je potpuno prestati sa pušenjem. Neka željena trudnoća bude najveća motivacija da u tome uspete!
Pušenje u toku trudnoće ugrožava zdravlje i majke i bebe. Jedna cigareta sadrži preko 4000 štetnih materija, a najmanje 60 je dokazano kancerogeno. Sastojci duvana, nikotin, katran, ugljen monoksid, kadmijum, cijanid i drugi toksini, ulaze u krvotok majke koji je inače, bebin jedini izvor kiseonika i hrnljivih materija.
Uticaji nikotina
Nikotin sužava krvne sudove u organizmu, uključujući i one u pupčanoj vrpci pa se tako smanjuje i protok kiseonika kroz njih. Beba ne dobija dovoljno kiseonika što može da uspori njen rast. Majke koje puše rađaju decu oko 250 do 300g lakšu od dece čije majke nisu pušači. Bebe čija je telesna težina na rođenju manja od prosečne podložnije su zdravstvenim problemima. Najčešće je reč o metaboličkom i elektrolitnom poremećaju kao posledici hroničnog nedostatka kiseonika, hipoglikemiji, hipokacemiji, hipotermiji i infekcijama.
Ovakve bebe rađaju se sa nedovoljno razvijenim plućima pa prve dane ili nedelje moraju provesti u inkubatoru. Kasnije u životu, često imaju problema sa disanjem, sa trajno sniženim plućnim funkcijama.
Brojne komplikacije u trudnoći i na porođaju povezuju se sa pušenjem majke: spontani pobačaj, prevremeni porođaj, odvajanje posteljice od zida materice što može dovesti do smrti ploda. Takođe, rizik od smrti odojčeta veći je ako je majka pušač.
Urođene anomalije
Dejstvo toksina iz duvana u vreme kada nastaju svi bebini organi neminovno ostavlja posledice na njihov razvoj. Osim česte pojave urođenih srčanih mana, povećan je rizik da se dete rodi sa rascepom usne ili nepca. Ovo stanje je moguće korigovati ali zahteva operativni zahvat, često čak i nekoliko. Porodica tokom ovog procesa prolazi kroz velike i emocionalne i finansijske teškoće.
Dete zahteva i brojne druge usluge kao što su kompleksna stomatološka i logopedska terapija. Takođe, veća je verovatnoća da će beba imati deformitete na udovima, odnosno višak ili manjak prstiju.
Dugoročne posledice
Deca pušača sklona su alergijskim oboljenjima (astma, alergijski rhinitis, konjuktivitis..), koja ih prate tokom čitavog života. Pušenje je jedan od vodećih faktora koji doprinosi ne samo povećanju broja obolelih od astme već i nastanaku težih oblika ove bolesti. Kod dece čije su majke pušile u trudnoći češće su upale srednjeg uva, sa zaostajanjem sekreta što na duže staze može da dovede do gubitka sluha. Već u detinjstvu deca majki pušača mogu imati povećanu telesnu težinu što se objašnjava prestankom zavisnosti beba od nikotina do kojeg dolazi nakon porođaja.
Mehanizam nastanka ove pojave je isti kao i kod odraslih osoba koje prestanu da puše, odnosno nastaju teškoće u kontrolisanju apetita. Mogu biti prisutni i problemi u ponašanju, hiperaktivnost i nedostatak samokontrole, a dokazan je i smanjen intelektualni potencijal ove dece. Izloženost dejstvu nikotina može da izazove formiranje zavisnosti od najranijeg uzrasta, pa deca rano i sama počnu da puše.
Što pre ostavite cigarete to bolje za bebu. Idealno bi bilo da sa pušenjem prestanete pre začeća. Lakše ćete zatrudneti. Takođe, nećete morati da se borite sa ostavljanjem cigareta tokom trudnoće, kada bi trebalo da razmišljate o drugim stvarima kao što su zdrava ishrana, vežbanje i priprema za bebin dolazak na svet.
Važnost ishrane u trudnoći
Ishrana u trudnoći fiziološki je način regulisanja rasta deteta. Nedovoljna ishrana, posebno u drugom i trećem tromesečju, može rezultirati usporenjem rasta fetusa, a prekomerna ishrana ubrzanim i povećanim rastom kao i većom učestalošću hipertenzije, dijabetesa i preeklapsije u trudnoći.
Na izbor hrane mogu uticati uverenja odnosno stavovi o ishrani u trudnoći i žudnji za određenim namirnicama ili averziji prema drugim. Žene svih doba, nezavisno od obrazovanja veruju da uzimanje određene hrane u trudnoći određuje karakteristike deteta a takođe je uvreženo mišljenje da majčino uzimanje određene hrane čini da i dete tu hranu voli, što za sada nije objektivno potvrđeno. Postoji uverenje da i ishrana ima uticaja na lakoću porođaja. Većina trudnica zna da malo dobijanje na težini u trudnoći može dovesti da i beba bude manja pa bi i porođaj trebao da bude lakši.
Neke žene svesno biraju da ne konzumiraju određene namirnice tokom trudnoće, što može negativno uticati na razvoj fetusa posebno ako se odriču dobrih izvora životinjskih belančevina kao što su crveno meso, mleko, džigerica. Žudnja za određenom hranom i odbojnost prema drugoj, snažni su podsticaji za formiranje ličnih prehrambenih navika u trudnoći. Najčešća je averzija prema alkoholu, napicima sa kofeinom i mesu dok je najveća žudnja za slatkim namirnicama i mlečnim proizvodima.
U planiranju ishrane tokom trudnoće ne postoje čarobne formule. Ishrana treba da bude što sličnija uobičajenoj kako ne bi predstavljala dodatni izvor operećenja ili frusracija za trudnicu. Principi zdrave ishrane uvek su isti: mnogo voća i povrća, žitarica i nemasnih proteina.
Suplementacija u trudnoći
U trudnoći potrebe organizma za određenim vitaminima i mineralima su povećane. Na primer, trudnici treba oko 50% kalcijuma više, nego ženi koja nije trudna. Dobri izvori su mleko i mlečni proizvodi, riba, brokoli, zeleno lisnato povrće. Preporučuje se unos ovih namirnica bar četiri puta nedeljno. Potrebe za gvožđem se u trudnoći udvostručuju pa se na meniju češće nego inače, trebaju naći crveno meso, riba, integralne žitarice. Suplementi gvožđa su u trudnoći dobrodošli. Međutim, preparati gvožđa kod većine osoba koje ih koriste, izazivaju mučninu pa treba biti obazriv prilikom izbora. Obavezno birati one koji lakše padaju na želudac, ne ometaju varenje i imaju dobru apsorpciju.
Za trudnice je od posebne važnosti unos folne kiseline jer nedostatak dovodi do greški u formiranju srca, nervnog i urinarng sistema fetusa. Urođene srčane mane se sreću u jednoj od sto trudnoća a spina bifida u jednoj do dve od hiljadu. Preporučuje se zato, unošenje folne kiseline putem suplemenata i to počev nekoliko nedelja pre začeća i tokom čitave trudnoće i dojenja. Prilikom izbora, prednost dajte onima koji sadrže folnu kiselinu u obliku koji se može odmah iskoristiti i ne zahteva obradu od strane enzima.
Ovo je važno jer, statistike pokazuju da svaki drugi čovek ima neku od genetskih varijacija enzima zbog kojih je njihova aktivnost usporena ili onemogućena, tako da se folna kiselina ne može pretvoriti u biološki aktivan oblik. Omega masne kiseline su takođe važne za razvoj fetusa, posebno vida.
