Da li pol bebe utiče na imunitet majke? Nova naučna studija, objavljena u časopisu Brain, Behavior and Immunity istražuje vezu između pola fetusa i imunog odgovora majke.
Tim istraživača iz Wexner medicinskog centra sa državnog univerziteta u Ohaju odlučio je da ispita da li postoji veza između pola bebe i imuniteta majke. Samo istraživanje je bilo potaknuto dokazima i naučnim studijama koji pokazuju da se kontrola glikemije, krvni pritisak i nivo kortizola razlikuju zavisno od pola fetusa.
U najnovijoj studiji, tim predvođen Amandom Mičel sa Instituta za proučavanje bihejvioralne medicine ispitao je 80 žena u ranim, srednjim i kasnim fazama trudnoće. Od ovih budućih mama, 46 ih je nosilo dečaka, a 34 devojčicu. Istraživači su njihove imune ćelije izložili dejstvu bakterija da bi utvrdili da li one drugačije reaguju zavisno od pola fetusa.
Ženski fetus podiže nivo pro-inflamatornih citokina
Mičel i saradnici su išli još dublje i ispitivali nivoe citokina kod trudnica. Citokini su signalni molekuli koji regulišu imunitet i inflamaciju, tj. zapaljenjenje. Ponekad se zovu i hitni molekuli, zato što ih organizam stvara da odbije bolest, pošto oni pomažu ćelijama da međusobno komuniciraju tokom inflamaciji. Oni su deo prirodnog imunog odgovora organizma, ali oni takođe mogu biti i izazivači bolesti ukoliko se konstantno oslobađaju. To je isto kao i sa zapaljenskim procesom; bitna je komponenta imunog odgovora, ali prejako zapaljenje može i da izazove bolove i umor. Studija je analizirala nivoe citokina i u krvi i u laboratorijskom uzorku izloženom bakterijama.
Rezultati ukazuju da bi žene koje nose devojčice mogle da imaju ozbiljnije simptome određenih bolesti.
“Nije bilo vidljivih razlika u nivou citokina u krvi zavisno od pola fetusa, ali smo uočili da imune ćelije žena koje nose devojčice stvaraju više pro-inflamatornih citokina kada su izložene dejstvu bakterija. Ovo znači da žene koje nose devojčice pokazuju pojačan imuni odgovor kada su njihove imune ćelije “izazvane” u poređenju sa ženama koje nose dečake.”
Pojačana inflamacija primećena u ovoj studiji bi mogla da objasni zašto tokom trudnoće sa ženskim fetusom dolazi do egzacerbacije nekih stanja koja su postojala i pre trudnoće, poput astme i alergije.
Vođa studije objašnjava značaj ovih otkrića:
“Ovo istraživanje pomaže trudnicama i njihovim akušerima da prepoznaju pol fetusa kao jedan od faktora koji može da utiče na reakciju organizma na svakodnevne imunološke izazove. Takođe, može uputiti na dalja ispitivanja na koji način razlike u imunom sistemu mogu uticati na odgovor organizma trudnice na različite viruse, infekcije ili hronična zdravstvena stanja poput astme, uključujući i to da li takav odgovor utiče na zdravlje fetusa.”
Dalja istraživanja su neophodna da bi se razumelo kako tačno trudnoća utiče na inflamaciju. Mičel kaže da bi polni hormoni ili drugi hormoni posteljice mogli biti odgovorni za nivo inflamacije.
“Važno je da se razmišlja o zdravom imunom odgovoru, što ne znači nužno njegovo jačanje,“ napominje Mičel, “jer su i preslab i prejak imuni odgovor neprihvatljivi. Istraživači su pokazali da vežbanje podržava normalno funkcionisanje imunog sistema, kao i ishrana bogata namirnicama poput lisnatog zeleniša i opuštanje kroz aktivnosti kao što je meditacija. Naravno, važno je da se pre bilo kakve promene dnevne rutine ili dijete trudnica posavetuje sa svojim lekarom.”
Autori ističu i da je potrebno više informacija o vezi između pola fetusa i nekih drugih medicinskih stanja kod majke (kao što je preeklampsija), kao i negativnih ishoda trudnoće (kao što je prevremeni porođaj).
