Koža beba se razlikuje od kože odraslih osoba po tome što je nežnija, osetljivija, sa tanjim potkožnim tkivom i sa manjim sadržajem lipida a sa većim procentom vode. Znojne i lojne žlezde su u koži beba slabije razvijene. Sve ovo ide u prilog činjenici da se koža beba lakše isušuje, da je podložnija infekcijama, da je osetljivija na sunčevu svetlost, i da ima osetljiviji, nedovoljno razvijen mehanizam termoregulacije.
Na rođenju je bebina koža prekrivena žućkasto-masnim premazom koji se naziva sirasti maz (vernix caseosa). Sirasti maz ima ulogu da štiti kožu dok je beba u plodovoj vodi. Bebe rođene u terminu skoro da i nemaju sirasti maz jer se on do kraja 40. nedelje postepeno gubi i kod beba rođenih na vreme se može naći samo na pregibima. Nekada su se bebe nakon rođenja odmah kupale a sirasti maz se skidao.
Preparati za negu treba da imaju zaštitnu ulogu. Za negu bebine kože najbolje je koristiti toplu vodu. Ukoliko koristite kozmetičke proizvode obratite pažnju da oni budu sa blago kiselom vrednosti pH (pH=5,5), dermatološki testirani, da ne sadrže konzervanse, parfeme i veštačke boje. Posebno osetljivo područje kod beba je pelenska regija koja je izložena dejstvu brojnih štetnih faktora. Danas, kada su u primeni jednokratne pelene, sa visokom moći upijanja, pelenski osipi se javljaju kod skoro 85% dece do godinu dana.
Vlažnost, nedostatak vazduha kao i toplota u ovim jednokratnim pelenama povećavaju mogućnost nastanka crvenila i iritacija na osetljivoj koži. Promene na koži mogu varirati od blagog crvenila i tačkastog osipa do ozbiljnijih vlažnih ili gnojnih mehurića i sve se jednim imenom nazivaju pelenski osip. Pelenski osip najčešće nastaje usled neredovnog menjanja pelena koje dovode do dužeg štetnog uticaja amonijaka iz mokraće ili bakterija iz stolice na osetljivu kožu. Osip se često može javiti i kod nicanja prvih zuba, prolivastih stolica, kao i kod uvođenja čvrste hrane ili kravljeg mleka. Poznati su i slučajevi alergijskog osipa kod pelena sa velikom moći upijanja koje mokraću pretvaraju u gel zahvaljujući određenoj hemikaliji koju sadrže.
Da biste sprečili nastanak pelenskog osipa najvažnija je redovna higijena kože bebe, odnosno, najbitnije je skratiti vreme kontakta kože sa mokraćom i stolicom. Menjajte pelene bebi redovno, barem na 2 sata ili čim primetite da je beba završila sa mokrenjem. Probajte različite vrste pelena jer je možda alergija na neki sastojak jednokratnih pelena uzrok ojeda. Za toaletu bebine kože koristite običnu vodu, eventualno blagu sapunicu a trudite se da izbegavate vlažne maramice. Ukoliko ste prinuđeni da ih koristite neka budu bez parfema, hipoalergijske a nakon njihove upotrebe dobro prosušite bebinu kožu.
Preporuka je da, naročito kod dece sa osetljivom kožom, koristite i odgovarajuće kreme ili masti koje će stvoriti zaštitini sloj na koži beba i na taj način napraviti barijeru i onemogućiti da štetne materije iz mokraće ili stolice dospeju do bebine kože. Često ove kreme imaju u svom sastavu i kamilicu ili neven koji deluju protivupalno. Ukoliko i pored svega navedenog osip kod Vaše bebe ne prolazi posle 2-3 dana, ili se pojačava, obavezno se javite svom pedijatru koji će pregledati bebu i ordinirati odgovarajuću terapiju, ako je to potrebno.
Danas, zahvaljujući najnovijim saznanjima, bebe se nakon rođenja ne kupaju, a sirasti maz se ostavlja kao vid zaštite kože beba. To je naročito bitno jer je nakon rođenja potrebno određeno vreme da se koža privikne na novu okolinu u kojoj postoji mnogo toga na što je koža novorođenčeta osetljivija nego kasnije tokom života.
