Dojenje je najzdraviji način ishrane beba u prvim mesecima života jer je priroda majčino mleko maksimalno prilagodila fiziološkim i nutritivnim potrebama bebe. Ukoliko dojenje nije moguće iz nekog razloga ili je nedovoljno jedini prihvatljiv način ishrane je adaptirana mlečna formula. Kravlje mleko ne treba dati bebi pre navršenih godinu dana.
Ishrana beba u prvim mesecima života i prvoj godini ima možda i najznačajniju ulogu u pravilnom rastu i razvoju deteta. Prva godina u životu bebe je period značajnog rasta i razvoja, tada beba uglavnom utrostruči svoju težinu i značajno poveća svoju visinu, tj. dužinu. Rast je složen proces i neophodan preduslov pored pravilne ishrane je i zdravlje deteta. Akutne bolesti mogu kratkotrajno i trenutno usporiti rast dok hronične bolesti mogu dovesti do značajnog, čak i ireverzibilnog poremećaja rasta.
Nakon rođenja u toku prvih par dana, beba gubi na težini 6-7% telesne mase i to je tkz. fiziološki pad telesne mase. Nakon desetak dana beba nadoknađuje ovaj gubitak i dete počinje da dobija na težini odnosno da „napreduje“. Može se reći da telesna masa veoma brzo i pravilno raste: u prvom mesecu dobijanje u masi je 550g, u drugom približno 850g, u trećem 700g. U četvrtom beba dobije u proseku 600g, tako da se u petom mesecu masa odojčeta udvostruči a na kraju prve godine utrostruči u odnosu na masu na rođenju. Zanimljivo je takođe da je napredovanje u dece koja su bila krupnija na rođenju nešto sporije a kod dece koja su bila sitnija, brže. Isto tako, i brzina rasta deteta u prvoj godini je veoma velika. Bebe u prvom mesecu porastu oko 5cm, u drugom 3cm, tako da je sa tri puna meseca beba duža skoro 10cm u odnosu na rođenje. U toku prve godine beba poraste skoro 25cm.
Dojenje
Dojenje je najzdraviji način ishrane beba u prvim mesecima života jer je priroda majčino mleko maksimalno prilagodila fiziološkim i nutritivnim potrebama bebe. Prirodna ishrana ima veliki broj prednosti u odnosu na veštačku ishranu i zato se savetuje kad god je to moguće, do kraja prve godine. Majčino mleko je naročito bitno za bebe koje su sklone alergijskim reakcijama ili su izložene nekim gastrointestinalnim infekcijama. Naravno, postoje slučajevi kada dojenje nije moguće jer postoje određene kontraindikacije kod mame ili bebe. Najčešće kontraindikacije za dojenje su: bolest majke pri čemu je majka na terapiji lekovima koji se izlučuju mlekom, apsces dojke, hepatitis B, postpartalna psihoza, bubreržna insuficijencija. Dojenje se takodje ne savetuje i u drugoj polovini naredne trudnoće. Ukoliko dojenje nije moguće iz nekog razloga ili je nedovoljno jedini prihvatljiv način ishrane je adaptirana mlečna formula koja može biti dopuna ishrani ili potpuno zameniti prirodnu ishranu.
Kravlje mleko ne treba dati bebi pre navršenih godinu dana. Postoji više razloga za to. Kravlje mleko ima visok procenat proteina, kalijuma, hlorida, natrijuma tako da opterećuje bebine bubrege. Sa druge strane količina bitnih nutrijenata (gvožđe, esencijalne masne kiseline,vitamini A,D,E, cink) je mala i nedovoljna za bebine potrebe. Ukupan procenat masti u kravljem mleku je približan majčinom ali je nivo nezasićenih masnih kiselina značajno niži. Idealno za bebu je da bude isključivo na majčinom mleku prvih šest meseci. Nakon tog perioda se postepeno uvodi nemlečna ishrana a nastavlja i dojenje ili ishrana adaptiranom mlečnom formulom do navršenih godinu dana.
Bebe koje su na majčinom mleku su otpornije na respiratorne i stomačne infekcije. Majčino mleko ima relativno malu koncentraciju belančevina (9-11g/l) ali je kvalitativno-kvantitativni sadržaj aminokiselina u potpunosti prilagođen potrebama odojčeta. Zanimljivo je da postoji podatak da bebe koje su na prirodnoj ishrani kasnije lakše prihvataju drugu, nemlečnu ishranu, jer su im ukusi neke hrane koju je majka jela tokom dojenja prepoznatljivi. Dojenje bebi obezbeđuje uslove za optimalan rast i razvoj jer se majčino mleko, tj. njegov sastav menja iz dana u dan i prilagođava bebi koja raste. Naravno od izuzetne važnosti je i psihološki značaj dojenja kako za mamu tako i za bebu. Vrlo je značajno što dojenjem svoje bebe majka prevenira nastanak alergija i juvenilnog dijabetesa. Zahvaljujući prisustvu laktoferina, visokoj koncentraciji laktoze i vitamina C u majčinom mleku povećana je iskoristljivost gvožđa iz njega i ona iznosi čak 50%. Masti se u humanom mleku nalaze u obliku sitnih kapljica i karakteriše ih visok sadržaj nezasićenih masnih kiselina (57%). Vrlo je bitna i činjenica da majčino mleko sadrži manje količine kalcijuma, fosfora, natrijuma i kalijuma tako da ne opterećuje bebine bubrege. Pored svega navedenog majčino mleko je i dostupnije, jeftinije od formule, uvek je spremno za bebu i odgovarajuće je temperature.
Na osnovu svih navedenih prednosti majčinog mleka u odnosu na drugu, veštačku ishranu očigledno je da je majčino mleko idealna hrana za bebu i zato joj je nemojte uskratiti, ukoliko ne postoje kontraindikacije za dojenje.
Nemlečna ishrana
Po preporuci Svetske Zdravstvene Organizacije sa nemlečnom ishranom se počinje sa punih pet ili šest meseci, pre toga bebin sistem za varenje i nezreli bubrezi nisu spremni za čvrstu hranu, a i dojenje ili adaptirana formula u potpunosti zadovoljavaju potrebe deteta do uzrasta od šest meseci tako da beba i nema potrebu za drugom hranom.
Kada krenete sa uvođenjem nove, nemlečne hrane držite se pravila da se uvodi jedna namirnica dnevno koja se zatim koristi 3 dana. Ovo je bitno jer ćete tako znati ukoliko se pojavi alergija o kojoj se namirnici radi. Tako se uvode dve namirnice nedeljno. Preporuka je svakako da krenete sa žitaricama bez glutena. Uvodite ih u prvo vreme u prepodnevnim satima, a kasnije možete dodati i obrok u večernjim satima pre kupanja bebe. Nakon žitarica uvodi se povrće i to prvo povrće blagog ukusa kao što su krompir, šargarepa, bundeva a nakon toga tikvice, grašak spanać, karfiol i drugo povrće. Kada krenete sa uvođenjem voća u ishranu, pogodno je da prvo bude u obliku soka (jabuka, breskva), a zatim i u obliku kašice. Nemojte preterivati, u prvo vreme je sasvim dovoljno da beba pojede par kašičica dnevno. Naravno hrana treba da bude pasirana, kašasta a tek od prve godine i sitno seckana. Nakon što ste bebi uveli žitarice, povrće i voće kreće se i sa mesom. Preporučljivo je da meso bude pasirano i u sklopu obroka sa povrćem i da to bude pileće, goveđe, juneće, teleće meso. Naravno dojenje ili adaptirana formula se nastavljaju i dalje, do navršenih godinu dana a može i duže ukoliko to i mami i bebi odgovara.
Iako SZO savetuje da se sa nemlečnom ishranom krene sa šest meseci, ne treba se slepo toga držati jer svako dete je različito.Najbolje je da se posavetujete sa svojim pedijatrom i odlučite zajedno kada je pravo vreme da Vaša beba krene sa nemlečnom ishranom.
napisala: Dr Slavica Milovanović – Đorović
