Nije svako živahno i nemirno dete – hiperaktivno deta. Hiperaktivnost je nesposobnost da se reguliše nivo aktivnosti koji bi bio u skladu sa zahtevima okoline. Hiperaktivna deca su aktivna u neprikladno vreme i neprikladnim situacijama.
autor: Maja Novaković, Diplomirani defektolog oligofrenolog
Mnogi su roditelji su skloni da svoje živahno, uvek puno energije, u pokretu, brbljivo i znatiželjno dete nazovu hiperaktivnim. Međutim, ovaj poremećaj je nešto drugo. Hiperaktivnost se definiše kao deficit pažnje i spada u grupu poremećaja nedovoljno kontrolisanog ponašanja kod dece.
Deca sa ovim poremećajem imaju problema da usmere svoju pažnju na rešavanje određenog zadatka tokom dužeg vremenskog perioda. Takođe, ne mogu da se uključe u aktivnost koja zahteva poštovanje određenih pravila.
Ona ne mogu mirno da sede za vreme časa. Deca sa hiperaktivnim poremećajem su često rasejana, teško kontrolišu svoje nagone. Za njih je karakteristično da vole da dominiraju u grupi u kojoj se nalaze i veoma su uporni i istrajni u ostvarivanju sopstvenih želja.
Veoma je važno da znamo da nisu sva živahna i nemirna deca, u isto vreme i hiperaktiva deca. Postoje deca koja su aktivna tokom celog dana. Međutim za njih ne možemo reći da su hiperaktivna, jer je hiperaktivnost ustvari nesposobnost da se reguliše nivo aktivnosti koji bi bio u skladu sa zahtevima okoline.
Hiperaktivna deca su aktivna u neprikladno vreme i neprikladnim situacijama.
Veruje se da je ovaj poremećaj ima svako dvadeseto dete školskog uzrasta i češće je kod dečaka nego kod devojčica.
Odlike dece sa ADHD sindromom su: selektivna pažnja, rasejanost, impulsivnost, hperaktivnost.
Pažnja dece sa ADHD je selektivna, kreće se od jednog do drugog ekstrema. Od hiperfokusa za stvari koje ih interesuju do izrazite nepažljivosti naročito kada su u pitanju sadržaji koji ih ne zanimaju (kao što je školsko gradivo). Ove oscilacije pažnje mogu da imaju i pozitivne i negativne efekte. Kada ih nešto zainteresuje mogu da uđu dublje u problem i da budu kretivnija od ostale dece u njegovom rešavanju. Ali, kada im je to što uče „dosadno“ ili kada im se gradivo ne prenese na stimulativan način onda su potpuno odsutni.
Ova deca ne razlikuju bitno od nebitnog, zato ih ometaju potpuno nevažne stvari. Ona ne umeju da postave prioritete i da ih stalno imaju na umu. Deluju rasejano. Ne mogu da se usresrede na rešavanje nekog zadatka ako ih on ne interesuje.
Deca sa ADD i ADHD reaguju pre nego što razmisle. Ako je ishod takve akcije pozitivan onda se to može nazvati i spontanošću. Ali ako je rezultat takve akcije negativan onda to nazivamo impulsivnošću. Deca sprovedu u delo ideju koja im u tom trenutku padne na pamet, bez razmišljanja o posledicama. Neoprezna su. Ako posle njihove akcije nastane neka šteta, osećaju se loše. Nisu to želeli, samo su bili brzopleti i nepromišljeni. Stroga će kažnjavanja negativno uticati na njihovo samopoštovanje i može dovesti do većih i težih poremećaja ponašanja. Zbog svoje impulsivnosti deca sa ADD su sklonija povredama, gubljenju i lomljenju stvari. Impulsivnost se može ispoljiti i u načinu na koji rade zadatke u školi. U želji da što pre urade zadatak, napisaće ono što im prvo padne na pamet. Oduzimaće umesto da sabiraju, ili će pomnožiti brojeve u zadatku umesto da ih podele.
Hiperaktivnost ne mora uvek da prati decu sa ADD. Ako je pored hiperaktivnosti zastupljeno i selektivno pamćenje, impulsivnost i rasejanost onda takva deca dobijaju dijagnozu ADHD. Kod nas je ova dijagnoza poznata kao hiperkinetički sindrom.
Još neke prateće osobine hiperaktivnog deteta
Hiperaktivna deca imaju drugačiju emocionalnu reakciju od druge dece. Ona teško mogu da odvoje svoja trenutna osećanja od onoga što vi pokušavate da im objasnite. Može se desiti da dete hoće čokoladu. Ne vredi da mu objašnjavate da nemate para za čokoladu, da je kasno i da prodavnice ne rade. Dete će nastaviti da traži ono što hoće u datom trenutku, sa izraženim emocijama.
Hiperaktivna deca preterano reaguju i na najmanji povod. Roditelji ove dece se čude kako mogu iz „čista mira” da imaju tako snažnu emocionalnu reakciju, a da se posle nekoliko minuta ponašaju kao da se ništa nije desilo.
Deca sa ADD ili ADHD su vođena samo onim što je u sadašnjosti. Ona zaboravljaju pravila i ono što su naučila u prošlosti. Ne razmišljaju o posledicama koje neke njihove aktivnosti mogu da imaju. Ova deca takođe imaju i potrebu za čestim nagradama i pohvalama. To znači da za svaki zadatak koji obave pravilno, treba ih pohvaliti i nagraditi.
Loš rukopis je takođe čest kod hiperaktivne dece. Ova deca imaju najčešce dobro razvijenu motoriku, ali im je rukopis nečitak. Smatra se da je to posledica toga što su im misli brže od motoričke radnje. Često se dešava da i sama deca ne mogu da pročitaju svoj rukopis.
Hiperaktivna deca ne podnose stvari koje se odvijaju sporo. Ona ne mogu mirno da sede, da čitaju tekstove koji su prepuni opisa. Uvek traže nešto što će im intezivno privući pažnju. Za njih je karakteristično da nemaju sposobnost da saslušaju druge. Ponekad se može desiti i da saslušaju nekoga ali će brzo zaboraviti š ta su čuli. Zbog toga je i zaboravnost još jedna osobina hiperaktivne dece.
