Istraživanja Zavoda za javno zdravlje pokazuju da je, uporedo sa povećanjem broja gojaznih odraslih ljudi u Srbiji, gojaznost kod dece sve učestalija.
Gojaznost kod dece, najčešće nagoveštava da će isto stanje potrajati i nakon odrastanja.
Prekomerni unos jeftine i brze hrane ne podrazumeva i dovoljan unos vitamina i minerala, pa među gojaznom decom ima dosta one koja pate od nedostatka vitamina A i C, magnezijuma, gvožđa, hroma i cinka.
Uzroci gojaznosti
Najčešći uzroci gojaznosti u odraslom, pa i dečijem dobu su nedostatak fizičke aktivnosti, loše navike u ishrani i genetska sklonost. Nije lako istražiti u kojoj meri su genetski faktori odgovorni za gojaznost kod dece, jer deca najčešće tokom odrastanja prihvataju loše navike od svojih roditelja i usvajaju norme u vezi sa količinom i vrstom hrane koja se smatra obrokom.
Istraživanja koja su uključivala blizance i porodice sa sopstvenom i usvojenom decom pokazala su da postoji zajednička sklonost gojenju među rođacima prvog reda. Ta sklonost je posledica toga što osobe koje su u srodstvu dele genetske faktore koji kontrolišu metaboličke reakcije, energetsku efikasnost i procese varenja hrane, pa tako indirektno utiču i na pojavu gojaznosti.
Jedan od čestih poremećaja koji je istovremeno i posledica i uzrok gojaznosti jeste insulinska rezistencija. Postojanje insulinske rezistencije u velikoj meri otežava gubitak telesne mase. Za lečenje gojaznosti nije dovoljno samo promeniti način ishrane već utvrditi i da li insulinska rezistencija postoji i lečiti je. Insulinska rezistencija je stanje koje se ne može otkriti rutinskim pregledom krvi već isključivo na osnovu testa opterećenja glukozom. Test podrazumeva unos koncentrovanog rastvora glukoze i nakon toga merenje nivoa insulina i šećera u krvi u određenom vremenskom opsegu.
Rešavanje problema
Različita istraživanja su pokazala da između 70% i 80% televizijskih reklama usmerenih na prehrambene proizvode promoviše nezdravu hranu, najčešće zaslađena, gazirana pića, slane grickalice i slatkiše, kao i hranu prženu u dubokom ulju. Unos nezdrave hrane povećan je skoro dvostruko kod dece i adolescenata koji provode dosta vremena iz televiziju.
Vlade nekoliko zemalja u svetu su reagovale na epidemiju gojaznosti, a među njima je za sada najoštrije mere preduzela vlada Čilea. Naime, osim poreza na gazirane sokove, u Čileu je uvedena i zabrana reklamiranja nezdrave hrane u svima javnim medijima, uključujući televiziju, radio, sajtove i časopise, kao i zabrana prodaje sladoleda, čokolade, brze hrane i grickalica u školama. Takođe, zabranjeno je koristiti likove iz crtanih filmova ili igračke za skretanje pažnje na nezdrave namirnice, pa je tako u Čileu zabranjena prodaja kinder jaja i slatkiša sa crtanim likovima.
Sličnu inicijativu je preduzela vlada Meksika, pa je rezultat uvođenja poreza od 10% na slatke, gazirane napitke bilo opadanje prometa za 6% i 12% tokom prve i druge godine nakon uvođenja mera.
Američka asocijacija za prevenciju bolesti srca i krvnih sudova preporučuje da se unos slatkih, gaziranih ili negaziranih sokova kod dece i adolescenata ograniči na 250ml nedeljno, što za mnoge predstavlja nedostižan cilj.
Da bi se gojaznost kod dece rešila ključno je uključivanje čitave porodice i promena životnog stila samih roditelja od kojih dete prihvata način ishrane i stav prema zdravlju.
Roditelji koji vode računa o svom zdravlju i vode aktivan život daju dobar primer deci i povećavaju šansu da njihova deca slede isti put bez izdavanja uputstava, kritika ili ograničavanja.
Pri promeni načina ishrane i života ne treba postavljati previše ambiciozne ciljeve, kako ne bi došlo do gubitka motivacije. Naredbodavan stav i preterane restrikcije mogu biti i kontraproduktivne, a optimalan pedagoški pristup podrazumeva ponudu kvalitetne hrane, mogućnost izbora i upoznavanje deteta sa značajem pravilne ishrane.
Drugo, promena životnog stila bi trebalo da bude rezultat promene sistema vrednosti i stavova prema zdravlju i drugim vrednostima u životu da bi bila trajna.
Svaka promena režima ishrane koja se shvata kao privremena patnja i žrtva ne može imati dugoročne pozitivne efekte na telesnu masu i zdravlje.
Saveti roditeljima
Korisno je napraviti plan pri odlasku u kupovinu i isključiti iz njega visokokalorične proizvode koji ne sadrže dovoljno proteina, vitamina i minerala, kao što su punomasni sirevi, slatki gazirani napici, proizvodi iz friteze, slatkiši, grickalice, pa čak i integralni keks, lisnato testo, kranči musli i musli sa suvim voćem, majonez, margarin i kajmak.
U najvećem broju slučajeva, gojaznost kod dece se može uspešno rešiti uvođenjem umerene fizičke aktivnosti i bez ograničavanja količine kuvane hrane, povrća, kuvanog i pečenog mesa, jaja, mleka, jogurta, niskomasnog sira.
Takođe, korisno je isključiti navike koje su povezane sa prekomernim unosom hrane. Na primer, ako je provođenje vremena ispred televizora ili igranje igrica povezano sa značajnim unosom kalorija, ove dve navike je neophodno tretirati istovremeno. Naravno, važno je razumeti i koje emotivne potrebe stoje u osnovi gojaznosti i u skladu sa tim, ove štetne navike zameniti aktivnostima koje će moći na isti način da zadovolje te potrebe.
Drugim rečima, zameniti igranje igrica koje dete doživljava kao užitak sa napornim treninzima je izvodljivo, ali teško održivo u dužem roku, pa je potrebno osmisliti neku drugu aktivnost, kao što je druženje sa prijateljima ili odlazak u zabavni park, koje takođe mogu predstavljati užitak. Na kraju, važno je insistirati na tome da unos hrane bude u potpunosti osvešćen, odnosno da dete tokom jela bude skoncentrisano na ukus, miris i količinu hrane koju unese. Na taj način je varenje bolje, a osećaj uživanja u hrani, zadovoljstva i sitosti potpuniji.
POSLEDICE GOJAZNOSTI SU BROJNE
Najčešće posledice gojaznosti su:
- povećan rizik od astme
- zastoj u disanju tokom sna
- insulinska rezistencija
- policistični jajnici
- prevremen ulazak u pubertet
- masna jetra
- kamen u žučnoj kesi
- anemija
- visok krvni pritisak
- poremećen masni status i ateroskleroza
- sklonost zapaljenskim reakcijama
- snižen imunitet
- povećano zgrušavanje krvi
- iskrivljenost nogu
- osteoartritis
- opterećenje bubrega
