Svakodnevno u organizam putem hrane i pića unosimo određenu količinu tečnosti a istovremeno određenu količinu i gubimo. Odnos između unosa i gubitka je uglavnom izbalansiran. Međutim, u pojedinim stanjima može doći do nedovoljnog unosa ili većeg gubitka tečnosti. Tada dolazi do disbalansa u organizmu i stanja koje se zove dehidratacija.
Voda je od izuzetnog značaja za pravilno funkcionisanje organizma uključujući regulaciju telesne temperature, podmazivanje zglobova, varenje, eliminaciju neporebnih i štetnih materija, transport kiseonika itd. Kada organizam nema dovoljno tečnosti dolazi do poremećaja ovih funkcija što kao rezultat može imati mnoge zdravstvene posledice.
Uzroci gubitka vode i dehidratacije organizma?
Gubitak veće količine tečnosti se javlja kod povraćanja, proliva (dijareje), prevelikog znojenja (usled povišene telesne temperature, fizičke aktivnosti, visoke spoljašnje temperature) i učestalog mokrenja kod dijabetičara.
Odojčad i mala deca lakše dehidriraju u odnosu na stariju decu i odrasle, zbog bržeg gubitka relativno veće količine tečnosti. Kod dece, najčešći uzrok dehidratacije su virusne infekcije koje uzrokuju proliv, povraćanje, visoku temperaturu i smanjenu želju za unosom hrane i tečnosti.
Dehidratacija može biti blaga, umerena i teška u zavisnosti od količine izgubljene tečnosti.
Simptomi dehidratacije – Kako prepoznati dehidrataciju?
Simptomi dehidratacije su: jaka žeđ, suva usta, suv i obložen jezik, crvenilo u licu, suva koža, malo ili nimalo suza tokom plakanja, glavobolja, tamna i gušća mokraća, smanjena potreba za mokrenjem, zatvor ili tvrda stolica, pospanost i umor, tamni podočnjaci, slabiji puls, ubrzani rad srca, grčevi u rukama i nogama, smanjeno znojenje, mučnina, povraćanje, mišićna slabost.
Dehidratacija kod beba se može prepoznati i po uvučenim fontanelama.
Kod teške dehidratacije koja može dovesti do napada, kome i smrti potrebna je hitna medicinska pomoć, a njeni simptomi su ekstremna žeđ, vrtoglavica, nizak krvni pritisak, zatvor koji traje nekoliko dana, groznica, nesvestica i gubitak potrebe za mokrenjem.
Dehidratacija kod strijih osoba
Dehidratacija kod starijih osoba je posebno zabrinjavajuća jer stariji ljudi imaju veći rizik od nastanka komplikacija usled nedostatka tečnosti. Održavanje adekvatne hidratacije u ovoj populaciji je ključno za očuvanje zdravlja i prevenciju ozbiljnih zdravstvenih problema.
Uzroci dehidratacije kod starijih osoba
- Smanjen osećaj žeđi: S godinama, osećaj žeđi može oslabiti, što znači da stariji ljudi često ne osećaju potrebu za pijenjem vode.
- Fiziološke promene: Starenjem, telo gubi sposobnost da zadrži vodu, a bubrezi postaju manje efikasni u koncentrisanju urina.
- Lekovi: Mnogi lekovi koje stariji ljudi uzimaju mogu imati diuretički efekat ili izazvati povraćanje i dijareju, što dovodi do gubitka tečnosti.
- Hronične bolesti: Stanja poput dijabetesa, bubrežnih bolesti i demencije mogu povećati rizik od dehidratacije.
- Smanjena pokretljivost: Teškoće u kretanju mogu otežati starijim osobama da sebi pribave piće ili da idu u toalet.
Lek protiv dehidratacije
Terapija zavisi od stepena dehidratacije i od njenog uzroka. U zavisnosti od stepena dehidratacije gubitak tečnosti može da se nadoknadi oralno (pijenjem), preko sonde i intravenski.
Intravensko davanje tečnosti neophodno je samo deci sa teškom dehidratacijom kako bi se brzo nadoknadila izgubljena količina tečnosti u cirkulaciji i korigovao njome izazvani šok. Ovaj oblik lečenja se sprovodi u bolničkim uslovima.
U većini slučajeva, dehidratacija se sanira unosom dovoljne količine tečnosti ili specijalnim rastvorima za rehidraciju koji će nadoknaditi vodu i elektrolite koju je osoba izgubila.
Ukoliko je u pitanju dehidratacija odojčeta i malog deteta savet je da koristite preparate za rehidrataciju, a ne običnu vodu, čajeve i rastvore napravljene kod kuće. Dajte Vašem detetu 1 kafenu kašiku (5 ml) rastvora na svakih 5 minuta.
Ukoliko dobro podnosi rastvor, odnosno ova količna tečnosti ne izaziva povraćanje, količina se može polako povećavati na maksimalnih 30 ml (2 supene kašike) na 5 minuta. Cilj je da dete uzme 25 do 50 ml rastvora za rehidraciju po kilogramu telesne težine za 1 do 2 sata.
Ukoliko dojite Vašu bebu, obavezno nastavite sa dojenjem. Često se dešava da dete zbog pospanosti i malaksalosti odbija dojenje, ali budite strpljivi a ako je potrebno možete mleko bebi dati i kašičicom, po istom principu 5ml na 5 min.
Kada dete odbija da pije rehidracioni rastvor, ne prestaje da povraća, ne oporavlja se ili je dehidratacija sve teža uprkos Vašim pokušajima, kada u sadržaju koji je dete povratilo ili stolici ima tragova krvi, dete povraća sadržaj zelene boje, ima jake bolove u trbuhu ili kada proliv traje duže od 10 dana.
Kako sprečiti prekomeran gubitak tečnosti iz organizma i nastanak dehidratacije?
Najbolja zaštita od dehidratacije je prevencija odnosno unos dovoljne količine tečnosti putem hrane i pića.
Kod dece je naročito bitno uspostaviti režim redovnog unosa tečnosti. Prepoznajte situacije (bolest, vrućina, pojačani fizički napor, izbijanje prvih zubića) u kojima je potrebno povećati unos tečnosti. Ako dojite, bebu hranite češće i uvek kada ona to traži.
Kako bi se dehidratacija sprečila, potrebno je unositi vodu pre nego što se oseti žeđ, jer, kada osetimo žeđ, već je došlo do blage dehidratacije. U ishranu potrebno je uključiti što više namirnica koje sadrže veće količine vode npr. krastavce, lubenicu, narandže a izbegavati one namirnice koje imaju diuretski efekat. Ograničite unos alkohola i kofeina jer oni podstiču eliminaciju tečnosti iz organizma.
Mali savet: Ako imate dete ili stariju osobu u kući, rastvori za rehidraciju treba da budu obavezni deo kućne apoteke. Virusne infekcije koje su praćenje povraćanjem i prolivom pa samim tim i povećanim gubitkom tečnosti, često iznenade. Rehidacija je prva neophodna pomoć.
