napisao: Asist. dr Aleksandar Perić, otorinolaringolog, Klinika za ORL Vojno medicinska Akademija
Stalna sluzava sekrecija iz nosa deteta, poluotvorena usta, slab i isprekidan san, hrkanje tokom spavanja i oslabljen sluh, sigurni su znaci da dete morate voditi na pregled specijaliste.
Šta su adenoidne vegetacije?
Adenoidne vegetacije (u narodu treći krajnik) predstavljaju uvećanje limfnog tkiva smeštenog u nosnom spratu ždrela, koji se nalazi iza nosa. Naročito su izražene u odojčadi i male dece sa takozvanom limfatičnom konstitucijom, obično zajedno sa uvećanjem nepčanih krajnika. Uvećan treći krajnik je odlika svakog zdravog deteta i proizvod je imune reaktivnosti na faktore okoline (virusi, bakterije, gljivice, razni alergeni). Takvo uvećanje je fiziološko. Problem nastaje kada je uvećanje jako izraženo ili kada adenoid postaje rezervoar infekcija, obično bakterijskih. Tada adenoid ne može da ispolji svoju fiziološku funkciju.
Na probleme bolesnika ne utiče apsolutna veličina trećeg krajnika, već njegove relativne dimenzije. To je odnos njegove veličine i zapremine nosnog sprata ždrela. Ako je ždrelo široko, ni jako uvećani adenoid neće bitno uticati na zdravlje deteta. Obrnuto, mali adenoid u uskom i dubokom ždrelu imaće uticaja na kvalitet disanja deteta. Sa starošću, treći se krajnik smanjuje, naročito od puberteta. Iako većina ljudi nakon adolescencije ima sasvim mali adenoid ili je on sasvim atrofisao, nekad se period njegovog povlačenja znatno produžava. Retki su, ali zabeleženi slučajevi prisustva trećeg krajnika i u kasnim dvadesetim ili čak tridesetim godinama.
Zašto nastaju?
Glavnu ulogu u nefiziološkom uvećanju trećeg krajnika ima limfatična konstitucija dece. To su deca koja imaju jaku imunu reakciju na ponavljane virusne i bakterijske infekcije nosa i ždrela. Svaka nova infekcija izaziva novu i veću proizvodnju ćelija imunog sistema, pre svega limfocita. Vremenom se imuni odgovor iscrpljuje, a ognjišta proizvodnje limfocita zamenjuju se vezivnim tkivom. Loši socijalni, higijenski i klimatski uslovi života igraju značajnu ulogu.
Kako ih prepoznati u deteta?
Glavni problem je otežano ili onemogućeno disanje na nos. Iz njega proizilazi niz drugih problema. Prisutna je stalna sluzava sekrecija iz nosa. Deca vremenom poprimaju karakterističan izgled lica, „facies adenoides“. Usta su im stalno poluotvorena, lice i nozdrve su im uski, nepce je usko i visoko („gotsko“) i postoji poremećaj razvoja zuba. Tokom spavanja hrču, imaju slab san, bleda su, iscrpljena, loše koncentrisana. Ostavljaju utisak dece koja zaostaju u mentalnom razvoju. Hronično loše disanje na nos dovodi do gubitka veoma važnih refleksa disanja. Deca dišu površno, tkiva im se slabije snabdevaju kiseonikom, grudni koš se vremenom deformiše. Mršava su, slabog apetita i adinamična. Dakle, postoji kompletno zaostajanje u telesnom razvoju.
Zbog pritiska adenoidnog tkiva na ždreono ušće Eustahijevih tuba (sluzokožno-mišićnih kanala koji povezuju ždrelo sa oba srednja uva), srednje uvo se slabije provetrava, čime se stvaraju uslovi za zapaljenja. Ukoliko je tkivo adenoida postalo rezervoar bakterijske infekcije, verovatnoća zapaljenja srednjeg uva postaje još veća. Zbog toga ova deca neretko imaju provodno oštećenje sluha. Posledica ovoga, kao i zapušenosti nosa i otežanog zatvaranja usta, jeste poremećen razvoj govora.
Uvećan treći krajnik često je rezervoar infekcije, koja se može preneti na nos, srednje uvo, ostale delove ždrela i donje disajne puteve.
Kako se postavlja dijagnoza?
Stalna sluzava sekrecija iz nosa, poluotvorena usta, unjkav govor, oslabljen sluh i zaostajanje u telesnom razvoju moraju biti signal roditeljima da se obrate lekaru. Pored uzimanja podataka od roditelja ili deteta (ukoliko je starije) i detaljnog otorinolaringološkog pregleda, potrebna su i dodatna ispitivanja. Ona podrazumevaju uzimanje brisa nosa i ždrela, alergološku obradu, kompletne laboratorijske pretrage krvi i urina, rendgenski snimak profila nosnog sprata ždrela i ispitivanje sluha.
Kako se leče?
Terapija uvećenih adenoidnih vegetacija je hirurška. Zove se adenoidektomija i to je najčešći operativni zahvat u dečijem uzrastu. Ne preporučuje se pre navršene druge godine života, osim u izuzetnim slučajevima. Prethodi joj detaljan pregled pedijatra sa njegovim mišljenjem da li se dete može operisati u opštoj anesteziji. Izvodi se u kratkotrajnoj inhalacionoj anesteziji. Podrazumeva jednostavno uklanjanje adenoidnog tkiva sa krova i zadnjeg zida nosnog sprata ždrela, kao i uklanjanja viška limfnog tkiva oko ušća Eustahijevih tuba. Hirurški instrument se zove Beckmann-ov adenotom. Ukoliko je tkivo trećeg krajnika kompletno uklonjeno, krvarenje spontano staje.
Uz uredan nalaz pri kontrolnom pregledu hirurga, dete odlazi na kućno lečenje istog poslepodneva. Roditeljima se daje savet o postoperativnoj nezi i higijensko-dijetetskom režimu. Potrebno je mirovanje deteta u kućnim uslovima. Prvog dana dobija samo čajeve. Ukoliko ima povišenu temperaturu, daju mu se antipiretici u obliku sirupa, sa što više tečnosti. Narednih dana se sa tečne prelazi na kašastu hranu, sve do potpune normalizacije ishrane.
Komplikacije ove operacije, krvarenja i infekcije, na sreću su retke.
Postoperativno krvarenje je gotovo siguran znak da adenoidno tkivo nije potpuno uklonjeno. Tada dete ponovo treba uspavati i uraditi mu reviziju nosnog sprata ždrela.
Nakon operacije prognoza je dobra, mada je moguć ponovni razvoj trećeg krajnika. Zato su povremene kontrole lekara neophodne.
