Koliko su snaga uma i pozitivno razmišljanje zaista važni za očuvanje zdravlja i koliko utiču na proces izlečenja od neke bolesti, pokušali su da utvrde naučnici različitim eksperimentima. Evo do kakvih su rezultata došli.
Uprkos brojnim istraživanjima i studijama, ljudski mozak je i dalje jedna od najvećih misterija. Jedno je sigurno – zahvaljujući ovom najsloženijem organu u stanju smo da razumemo svet oko nas, ali i funkcionisanje sopstvenog organizma.
Međutim, mnogo toga je, bar za sada, ostalo izvan našeg opsega razumevanja. Zahvaljujući medicini i nauci, odškrinut je prozor još jedne od mnogobrojnih tajni mozga – da li pozitivno ili negativno razmišljanje utiče na pojavu i napredovanje različitih bolesti, ali i na reakciju našeg imunološkog sistema i proces (iz)lečenje?
Da li naš mozak kontroliše koliko ćemo se razboleti, kakav će biti imunološki odgovor našeg organizma i koliko dugo će bolest trajati? Odgovori na ova pitanja sigurno bi doprineli pronalasku inovativnih i efikasnih terapija za mnogobrojne bolesti, ali bi i medicini dali jedan potpuno nov pravac u tretmanu pacijenata.
Tragajući za odgovorima, Hedva Haykin, doktorand na Izraelskom institutu za tehnologiju u Haifi, postavila je sebi zadatak – saznati da li stimulisanjem mozga koji je uključen u pozitivne emocije i motivaciju možemo uticati na zaceljenje srca?
Kako prenosi Nature.com, Haykin je proučavala nivo oštećenja srca kod miševa koji su doživeli infarkt. Na neke je srčani udar ostavio ostavio veće ožiljke, dok na druge manja oštećenja.
Njeno objašnjenje je da su razlike u izgledu srca nakon infarkta nastale u mozgu!
Naime, zdraviji izgled srca su primećeni kod miševa kojima je stimulisano područje mozga koje je uključeno u pozitivne emocije i motivaciju. Kako bi bila sigurna u ovo otkriće, eksperiment je ponovila više puta. I da, rezultati su uvek bili isti.
Ovo je bio okidač da se istraživanjima priključe i neuroimunolozi, kardiolozi i drugi stručnjaci u nameri da otkriju šta se tačno dešava – koja je veza između centra za nagrađivanje u mozgu (ventralno tegmentalnog područja, VTA) i imunološkog odgovora koji utiče na smanjenje ožiljaka nakon infarkta. Rezultate ceo svet s nestrpljenjem iščekuje.
Sindrom slomljenog srca
Decenijama unazad različite medicinske studije otkrile su da naše psihološko stanje utiče na zdravlje srca.
Verovatno ste svi već čuli za “sindrom slomljenog srca“, tj. stanje kada neki izuzetno stresan događaj izazove simptome srčanog udara, koji u retkim situacijama mogu biti i fatalni.
S druge strane, pozitivne emocije i pozitivan način razmišljanja mogu dovesti do boljih ishoda lečenja kod pacijenata sa npr. kardiovaskularnim problemima. Ipak, do danas nije jasno kako funkcionišu mehanizmi koji objašnjavaju pomenute pojave, tj. još uvek nije otkriveno kako naš mozak usmerava imuni odgovor koji utiče na ozdravljenje.
Naučnici koji su radili na različitim studijama koje su se bavile proučavanjem ovih veza mogu slobodno da kažu da mentalno stanje ima dubok uticaj na to koliko ćemo se razboleti i koliko efikasno ćemo se oporavljati.
Otkrivanjem mehanizma uticaja i moći uma nad telom moglo bi da pomogne u jačanju placebo efekta, poboljšanju reakcija na vakcinaciju, pa čak i preispitivanju neke bolesti za koje se vekovima smatralo da ne spadaju u grupu psiholoških poremećaja. Psihosomatska stanja, autoimune i druge bolesti bi se mogle tretirati potpuno drugačije.
Ima neka tajna veza…
Vratimo se malo u prošlost. Više od 100 godina naučnici rade na otkrivanju veza i odnosa između nervnog i imunog sistema.
Na prelazu iz XIX u XX vek, naučnici su otkrili da presecanje nerava na koži može suzbiti neke od simptoma upalnih procesa.
Nekoliko decenija kasnije, istraživači su ovo počeli da povezuju sa – mozgom. Naime, njujorški neurohirurg Kevin Tracey i njegov tim proučavali su eksperimentalni antiinflamatorni lek protiv upale mozga koja je uzrokovana moždanim udarom, navodi Nature.com.
Naravno, studija je sprovođena nad glodarima koji su doživeli moždani udar. Kada su lek ubrizgali u mozak glodara, smanjila se neuroinflamacija. Međutim, šta se desilo sa životinjama koje su imale upale po celom telu? Iznenađenje! Lek je delovao i na upalne procese u celom telu.
Sledeći korak bilo je utvrđivanje puta leka od mozga do tela, te su odlučili da preseku vagusni nerv, snop od oko 100.000 nervnih vlakana koji se protežu od mozga pa sve do srca, pluća, gastrointestinalnog trakta i drugih organa.
Nakon presecanja ovog nerva, presečeno je i antiinflamatorno dejstvo leka koji se ubrizgava u mozak. Dr Tracey i njegove kolege nastavile su da istražuju na koji način vagusni nerv, ali i ostatak nervnog sistema utiču na imunološki odgovor organizma.
Iz brojnih studija koje su usledile, izdvaja se i otkriće tima naučnika sa Univerziteta Harvard u Kembridžu, koji su otkrili neurone u području hipotalamusa, a koji kontrolišu simptome groznice i gubitka apetita kao odgovora na neku infekciju.
Možemo se kladiti da mnogi smatraju da se simptomi neke infekcije pojavljuju zato što određena bakterija ili virus napadaju naš organizam. Međutim, ovo istraživanje je pokazalo da zapravo aktiviranje ovih neurona može izazvati simptome bolesti, verovali ili ne, čak i kada patogena nema.
Odmah se postavilo pitanje da li se neuroni hipotalamusa mogu aktivirati i nekim drugim okidačima, a ne samo bakterijama, virusima i drugim patogenima, što bi objasnilo stanja hroničnih upala.
Odgovor na ovo pitanje dala je nova studija iz 2021. godine. Naime, neposredno iznad hipotalamusa nalazi se region zvani insula koji je uključen u obradu emocija i telesnih senzacija. Neuroni u insuli pamte prethodne upalne procese, a stimulisanjem tih moždanih ćelija reaktivira se imuni odgovor. Pretpostavka naučnika je da bi takva reakcija mogla da podstakne naše telo da se brani protiv potencijalnih pretnji. Ali isto tako, ove reakcije bi mogle da se pokrenu i u odsustvu prvobitnog okidača. To bi moglo da nam da objašnjenje kako se npr. javlja “sindrom iritabilnih creva“ i zašto se stanje ove bolesti pogoršava kada smo psihološki u minus fazi.
Snaga uma
Inspiraciju za dalja istraživanja mnogi naučnici su pronašli u studiji iz 1989. godine koja je pokazala da su žene sa rakom dojke koje su bile na grupnoj terapiji podrške i samohipnozi živele duže od onih koje su imale samo rutinsku negu. Sličnu vezu utvrdile su i druge studije istraživajući vezu između preživljavanja i mentalnih stanja ljudi koji boluju od raka.
Tim naučnika s početka teksta svoja istraživanja je nastavio sa miševima koji imaju tumore na plućima i na koži. Tumori su se smanjivali nakon aktiviranja neurona u mozgu. Ispostavilo se da su stimulisani glodari imali mnogo bolji imuni odgovor u borbi protiv raka.
Kliničari već decenijama znaju da pozitivno razmišljanje blagotvorno utiče na izlečenje. I sasvim je dovoljno dokaza da ozbiljno shvatimo vezu između fiziologije i psihologije. I ako nam još uvek ta veza nije najjasnija, pokušajmo bas iz filozofskog aspekta da razmislimo o čuvenoj rečenici – “kakve su ti misli, takav ti je život. I samo pozitivno“. Ima istine, zar ne?
