Da li medicinski preparat koji nema nikakvo isceliteljsko dejstvo ipak može pomoći da se osećamo bolje? Ima li placebo tretman uticaj na naše zdravstveno stanje? Naučnici su došli do novih saznanja.
Poznato je da se placebo decenijama primenjuje u kliničkim ispitivanjima za testiranje efikasnosti tretmana i to najčešće u studijama lekova. Studije se izvode tako što jedna grupa primenjuje neaktivan lek, tj. placebo, dok druga grupa uzima stvaran lek. U periodu ispitivanja učesnici iz obe grupe nisu upoznati sa tim da li je terapija koju primenjuju placebo ili ne. Naučnici zaključke donose mereći dejstvo leka i upoređujući rezultate obe grupe. Do zaključaka se dolazilo jednostavno – ako obe grupe imaju istu reakciju ili reakcija na isti način izostane, ispitivani lek ne radi. Ali…
Može li se placebo efekat toliko relativizovati u medicini i zanemariti njegov uticaj na određene simptome nekih bolesti ili stanja?
Nove studije pokazuju da ne može!
Deo naučnika tvrdi da je placebo više od pozitivnog razmišljanja, tj. verovanja da će lek delovati, i da naš um može biti veoma moćno sredstvo u procesu (iz)lečenja.
Ovakva tvrdnja objašnjava se idejom da naš mozak može da ”ubedi” telo da placebo tretman zaista deluje i na taj način da podršku organizmu da se oseća bolje.
I to nije sve.
Nauka je otkrila da pod određenim okolnostima placebo terapija može biti čak i jednako efikasna kao i tradicionalni tretman. Ključ se krije u stvaranju jake veze između našeg mozga i tela.
Jedno je sigurno, placebo lekovi neće učiniti da tumor nestane ili da se holesterol ničim izazvano smanji, ali placebo će delovati na npr. percepciju bola ili na druge simptome koje modulira naš mozak. Dakle, placebo tretman će učiniti da se osećate bolje, ali vas neće izlečiti. Upravo zbog toga, placebo bi mogao biti dragocen za upravljanje bolom, lečenje insomnije koja je povezana sa stresnim situacijama, ali može pomoći i kod neželjenih efekata prilikom uzimanja terapije za lečenje raka, kao što je mučnina ili dugotrajni umor i iscrpljenost.
Međutim, pojedini naučnici tvrde da reagovanje na placebo nije i dokaz da određeni tretman ne funkcioniše. Samo su uključili mogućnost da se pokrenuo i neki drugi, nefarmakološki mehanizam.
S obzirom da još uvek nije sasvim jasno kako placebo efekat funkcioniše, zna se da je u pitanju kompleksna neurobiološka reakcija u kojoj, između ostalog, dolazi i do povećanja neurotransmitera koji čine da se osećamo dobro, poput endorfina i dopamina.
Takođe, povećava se i aktivnost u delovima mozga koji su povezani sa našim emocionalnim reakcijama i raspoloženjem. Sve ovo može imati blagotvorne efekte na naše zdravlje.
Vera u (iz)lečenje
Naučnici su otkrili da vera u (iz)lečenje ne dolazi samo od saznanja da smo uzeli lek, pa makar on bio i placebo. Na osećaj da nam je bolje utiče i sam ritual uzimanja ili primenjivanja terapije ili odlaska na pregled kod lekara. Najjednostavnije rečeno, ljudi reaguju na ”bele mantile”, medicinske procedure, ali i na brigu i pažnju koju mu medicinski radnici pružaju.
Za dokazivanje ovih navoda, naučnici su ispitivanje postavili drugačije od uobičajenog.
Želeli su da saznaju šta se dešava ako pacijent ima saznanja da uzima placebo tretman. Studija koja je sprovedena na Beth Israel Deaconess Medical Center, a objavljena u Science Translational Medicine istražila je uticaj placeba testirajući lek protiv migrene na tri grupe ljudi.
Prva grupa uzimala je lek protiv migrene označen stvarnim imenom, druga grupa je uzima lek na kojem je pisalo ”placebo”, dok je treća grupa bila bez terapije.
Istraživači su došli do zaključka da je efikasnost ”placebo” terapije bila čak 50 odsto, uprkos činjenici što su pacijenti znali da ne piju ”pravi” lek.
Naučnici su ishod povezali i sa eventualnim značajem samog rituala uzimanja leka, pa makar on bio i neaktivan.
Jasno nam je da nakon ovih saznanja već razmišljate da sami sebi prepišete placebo terapiju. Kao metoda samopomoći, ritual uzimanja ”lažnog” leka može biti dobra ideja. Naučnici je u izvesnoj meri porede sa ritualima zdravog života koji uključuje pravilnu ishranu, druženje, meditaciju itd.
Pažnja i podrška koju sami sebi pružate, itekako vam može pomoći u (iz)lečenju. A da sve ovo dobije i naučnu osnovu pobrinuli su se autori studije objavljene na PLOS Biology tragajući za odgovorom na pitanje šta se sve dešava u našem mozgu tokom placebo efekta.
Istraživači su funkcionalnom magnetnom rezonancom skenirali mozak pacijenata koji su se borili sa hroničnim bolom usled osteoartritisa kolena. Nakon toga su svi uzeli placebo terapiju i još jednom otišli na skeniranje. Kod pacijenata koji su se nakon placeba osećali bolje, naučnici su primetili veću aktivnost u regionu srednjeg frontalnog girusa mozga.
Iako placebo često deluje da se osećamo bolje, neka ovo bude samo dodatna metoda kojom ćete pokušati da pomognete sebi. Lečenje ipak prepustite lekarima.
