Diskriminacija na poslu ili neka druga nepravda koju kontinuirano doživljavamo na radnom mestu može biti razlog hroničnog stresa. A hronični stres može biti okidač za hipertenziju, potvrđuje novo istraživanje objavljeno u časopisu Američke asocijacije za srce. Šta je diskriminacija i kako utiče na naše zdravlje? Zašto u situacijama kada osećamo stres i sami kažemo da nam je skočio pritisak? Koliko su posledice dugotrajne diskriminacije na naše zdravlje ozbiljne? Saznajte u narednim redovima.
Nova studija objavljena 2023. godine u časopisu Američke asocijacije za srce, ukazuje na to da diskriminacija na poslu, mestu gde provodimo značajan deo svog vremena, može biti štetna za zdravlje našeg srca.
Naime, ovo istraživanje je otkrilo da su ljudi koji su prijavljivali visok nivo diskriminacije na radnom mestu skloniji hipertenziji u poređenju sa onima koji nisu u tolikoj meri bili izloženi diskriminatornom postupanju nadređenih i drugih kolega.
Šta je diskriminacija?
Važno je znati da nije svako nepravedno postupanje diskriminacija. Naime, diskriminacija jeste nejednako postupanje prema nekoj osobi ili grupi ljudi na osnovu nekog ličnog svojstva.
Ta lična svojstva mogu biti rasa, boja kože, nacionalna pripadnost, etničko poreklo, pol, seksualna orijentacija, rodni identitet, invaliditet, starost, versko ili političko ubeđenje, zdravstveno stanje, bračni i porodični status itd.
Dakle, diskriminacija jeste nejednako tretiranje i isključivanje ljudi na osnovu nekog od navedenih ličnih svojstava.
Međutim, diskriminacija je i kada osobe koje se nalaze u neravnopravnom položaju tretiramo na isti način. Tako se, na primer, osobe sa invaliditetom, u startu nalaze u nejednakom položaju u odnosu na ljude koji nemaju invaliditet.
Diskriminacija na poslu: Šta kaže istraživanje?
Stručnjaci koji su bili uključeni u sprovođenje ovog istraživanja navode da su neprijatnosti i uvrede koje svakodnevno doživljavaju diskriminisani radnici zapravo specifičan vid stresa koji povećava rizik za razvoj širokog spektra faktora koji su povezani sa srčanim oboljenjima.
Pored visokog krvnog pritiska, ljudi izloženi diskriminaciji su skloniji i dijabetesu tipa 2, gojaznosti, pa čak su i izloženiji različitim upalama i infekcijama.
Studija je pratila 1.246 odraslih žena i muškaraca različitih zanimanja i različitih nivoa obrazovanja. Svi učesnici i učesnice u istraživanju su bili srednjih godina, sličnih životnih navika i, što je za istraživanje bilo najvažnije, niko od njih nije imao visok krvni pritisak na početnim merenjima. Svi učesnici su odgovarali na šest ključnih pitanja na osnovu kojih je bilo moguće izmeriti potencijalno postojanje i intenzitet diskriminacije. Tako su neka od pitanja bila koliko često ispitanici misle da im se dodeljuju nepravedni zadaci koje niko drugi nije želeo da obavi, koliko često su nadgledani više od drugih radnika, koliko često njihov nadređeni ili kolege koriste etničke, rasne ili seksualne uvrede ili šale, koliko često se osećaju ignorisano ili nepoštovano od strane svog šefa, i koliko često su videli da je kolega sa manje iskustva i kvalifikacija unapređen pre njih.
Na osnovu odgovora, istraživači su izračunali „rezultate diskriminacije“ i podelili učesnike u grupe sa niskim, srednjim i visokim stepenom izloženosti diskriminaciji.
Ono što je istraživače posebno zaintrigiralo je da je nakon osam godina praćenja, oko 26% učesnika u istraživanju prijavilo pojavu visokog krvnog pritiska i to u grupi kojoj je u startu izmeren visok stepen izloženosti diskriminaciji na radnom mestu.
Zapravo, istraživanje je pokazalo da su oni sa srednjim ili visokim rezultatima na skali diskriminacije bili 22%, odnosno 54% više skloni hipertenziji tokom trajanja studije.
Kako diskriminacija izaziva hipertenziju?
Kao što je zaključeno, diskriminacija može izazvati emocionalni stres, a emocionalni stres pokreće “borbeni” ili “beg” odgovor tela. Rezultat je izliv hormona koji ubrzava rad srca i sužava krvne sudove, što privremeno povećava krvni pritisak. Ako se ovaj odgovor na stres ponavlja, krvni pritisak može konstantno ostati visok.
Ova studija, međutim, nije bez ograničenja.
Zapravo, studija je uključivala uglavnom ljude bele boje kože. Tek 6% učesnika i učesnica u istraživanju koji su praćeni je crne boje kože, a poznato je da su upravo oni, zbog ovog ličnog svojstva, u većem riziku od diskriminacije svuda, pa i na random mestu.
Drugo, ljudi crne boje kože su češće odustajali od učešća u studiji u njenoj drugoj fazi. To znači da rezultati možda nisu u potpunosti ili tačno prikazali diskriminaciju na radnom mestu među ljudima iz različitih rasnih grupa.
Pored toga, ispitanici i ispitanice su sami prijavljivali povišen krvni pritisak, što može biti manje pouzdano od merenja koje dokumentuju medicinski stručnjaci.
Šta još treba znati o diskriminaciji?
Diskriminaciju može počiniti svako i u svim oblastima života, pa tako i u oblasti rada i zapošljavanja. S druge strane, svako od nas može biti diskriminisan. Zaštićenih nema. Diskriminacija može biti počinjena i namerno i nenamerno, iz neznanja. Zato je vrlo važno biti dobro informisan.
Kako sprečiti zdravstveni uticaj diskriminacije?
Iako ni jedna studija nije direktno dala odgovor na pitanje kako se može sprečiti zdravstveni uticaj diskriminacije na radnom mestu, preliminarni podaci ukazuju da bi poboljšanje radnih uslova, kao što je smanjenje radnih zahteva, mogli pomoći u smanjenju uticaja ove pošasti na zdravlje našeg srca.
Dodatno, Američka asocijacija za srce nedavno je objavila izveštaj, „Promovisanje zdravstvene ravnopravnosti na radnom mestu“, koji ima za cilj da se bavi faktorima koji stvaraju zdravstvene nejednakosti na radnom mestu.
Podsticanje veće svesti o implicitnoj pristrasnosti može biti jedan od načina da se smanji diskriminacija na radnom mestu. Implicitna pristrasnost se odnosi na nesvesne pretpostavke i predrasude koje ljudi imaju prema grupama ljudi, a koje mogu biti osnova nekih diskriminatorskih postupanja.
Na individualnom nivou, trening za upravljanje stresom može smanjiti krvni pritisak. Širok spektar strategija za ublažavanje stresa može pružiti slične benefite. Redovna praksa tehnika opuštanja, učenje načina za prevazilaženje negativnih misli i dovoljno vežbanje mogu pomoći. Ali najvažnije i pre svega jeste – kontinuirani rad na prevenciji i suzbijanju diskriminacije u našem radnom okruženju!
