Polako ulazimo u zimski period tokom kojeg mnogo više vremena provodimo u zatvorenom, zagrejanom prostoru. Vazduh u takvim prostorijama je obično suv, a suv vazduh može da izazove brojne tegobe, od iritacije očiju i sinusa do respiratornih i problema sa kožom.
Suv vazduh pogoršava simptome astme i bronhitisa
Prema rečima lekara, simptomi astme, posebno spazmi se mogu pogoršati u uslovima hladnog i suvog vazduha. Kada smo u sredini sa veoma niskom vlažnošću, tečnost koja hidrira naše bronhije brže isparava, što disajne puteve čini osetljivim na iritaciju. To je posebno izraženo tokom zimskih meseci. Simptomi bronhitisa, sinuzitisa i drugih respiratornih problema se takođe mogu pogoršati usled predugog boravka u sredini sa suvim vazduhom.
Suv važduh može biti uzrok bola u grlu i iritacije oka
Ako ste se ikada probudili ujutro i shvatili da teško gutate i da vas grlo pecka, jasno vam je da do bola i zapaljenja grla može doći i usled suvog vazduha. Ovaj problem će biti još izraženiji ukoliko tokom noći dišete na usta.
Niska vlažnost vazduha negativno utiče i na suzni film koji štiti rožnjaču od isušivanja. Ukoliko uz to provodite i dosta vremena ispred kompjutera, suvoća oka se može pojačati, pa se preporučuje da češće pravite pauze i ukapavate kapi za oči, kako biste pomogli zadržavanje vlage u očima, tj. nadoknadili je.
Suv vazduh isušuje kožu i pogoršava dermatitis
Suv vazduh u zatvorenom prostoru može dovesti do isušivanja kože. Kada nestaje vlage u vazduhu, koža počinje da se suši, što izaziva svrab, iritaciju, neprijatno peckanje i crvenilo. Što je koža osetljivija, to su i ovi simptomi izraženiji. Suv vazduh smanjuje elasticitet kože i slabi njenu zaštitnu barijeru, pa kao posledica toga, kada dođete u kontakt sa alergenima ili iritansima, koža je mnogo podložnija njihovom lošem uticaju. Nedostatak vlage u prostoriji u kojoj se duže boravi dovodi i do pogoršanja simptoma ekcema i atopijskog dermatitisa.
Suv vazduh može dovesti do krvarenja iz nosa
Krvarenje iz nosa ili epistaksa je česta posledica previše suvog vazduha. Češće se javlja zimi kada se stanovi i kancelarije greju, mada se može javiti bilo kad u toku godine kada je vlažnost vazduha niska. Centralno grejanje, TA peći, peći na čvrsto gorivo i klima-uređaji isušuju vazduh u zatvorenom prostoru što najpre izaziva iritaciju i isušivanje sluzokože nosa, a zatim i pucanje kapilara i krvarenje. Za vlaženje unutrašnjosti nosa mogu se koristiti hidrirajući sprejevi za nos.
Suv vazduh povećava nivo stresa
Duži boravak u veoma suvom zatvorenom prostoru može da poveća nivo stresa. U jednoj studiji objavljenoj ove godine istraživači su pratili broj otkucaja srca i nivo stresa kod radnika u četiri različite zgrade sa različitim nivoima vlažnosti vazduha. Otkrili su da su oni koji su radili u zgradi sa suvljim vazduhom imali veći broj otkucaja srca, što je ukazivalo na stresnu reakciju. Isti učesnici su prijavili i lošiji kvalitet sna.
Suv vazduh dovodi do dehidratacije celog organizma
Duži boravak u sredini sa smanjenom vlažnošću vazduha može da smanji i nivo tečnosti u celom organizmu i dovede do dehidratacije. U jednoj studiji iz 2006. godine istraživači su merili nivo hidratacije kod radnika koji su provodili najveći deo dana u uslovima niske vlažnosti vazduha. Otkrili su da je njihov urin bio mnogo koncentrovaniji nego urin ostalih ispitanika. Koncentracija urina je jedan od biomarkera dehidratacije.
Suv vazduh povećava rizik od infekcije
Klinički dokazi ukazuju da suv vazduh može da poveća rizik od prehlade, gripa, pa čak i upale pluća. Studija iz 2016. godine je otkrila porast broja smrtnih slučajeva od gripa i upale pluća nakon hladnih vremenskih prilika, a autori su kao krivca označili toplotu u zatvorenom prostoru. Objasnili su da zagrejan, suv vazduh može produžiti život virusa u zatvorenom.
Suv vazduh može uticati i na sposobnost organizma da se odbrani od virusa, tako što slabi i smanjuje produkciju nazalnog mukusa, koji ima važno mesto u prirodnoj odbrani od mikroorganizama.
Veza između vlažnosti vazduha i COVID-19
Do danas je objavljen veliki broj naučnih studija koja potvrđuju pozitivnu korelaciju između niske vlažnosti vazduha i stope širenja koronavirusa u zatvorenom prostoru.
U uslovima adekvatne vlažnosti vazduha virusna kapljica, koja predstavlja rastvor soli, vode, organskih materija i vezanog virusa, brže raste i brže i pada, čime se smanjuje verovatnoća da će je druga osoba udahnuti. Međutim, kada je vazduh suv dolazi do isušivanja čestice, ona se smanjuje, postaje lakša i duže ostaje u vazduhu, čime se povećava šansa da dođe do zaražavanja. Dodatno, suv vazduh isušuje nosnu sluznicu i čini je propusnijom za viruse. Zbog toga je provetravanje zatvorenih prostorija jedna od glavnih mera prevencije širenja koronavirusa.
Slični rezultati su dobijeni i u slučaju prethodnih epidemija virusima H1N1 i MERS-CoV.
Šta možemo da učinimo
Da bi se održalo zdravo okruženje preporuka je da vlažnost vazduha u prostoriji bude 30-50%, po nekim autorima do 60% Ako je vazduh u prostoriji u kojoj boravite suviše suv za povećanje vlažnosti od pomoći mogu biti sledeće preporuke:
- Na radijator postavite posudu s vodom u koju ćete dodati nekoliko kapi etarskog ulja lavande, eukaliptusa, čajevca ili nane.
- Kao prirodni ovlaživač može poslužiti i vlažno rublje koje ćete sušiti u neposrednoj blizini radijatora.
- Provetravajte prostorije bar tri puta dnevno na po 10-15 minuta.
- Koristite ovlaživač vazduha.
Da biste pomogli svom organizmu u uslovima smanjene vlažnosti vazduha savetujemo vam i sledeće:
- Tuširajte se hladnijom vodom.
- Nahranite kožu kremom ili losionom dok je još vlažna od tuširanja ili kupanja.
- Koristite hidrirajuće nosne sprejeve.
- Koristite balzam za usne.
- Ukapavajte kapi za oči više puta tokom dana.
- Unosite veću količinu tečnosti.
