Konzumiranje elektronskih cigareta može biti jedan od načina da se smanji upotreba duvana koja bez sumnje ima, katastrofalne posledice na zdravlje. Ali, da li su i elektronske cigarete štetne i u kojoj meri?
Njihova upotreba traje svega 15-tak godina što je nedovoljno da bismo imali uvid u sve efekte, ali za sada su neke stvari prilično jasne.
Za razliku od nargila, elektronske cigarete su bolja opcija od pušenja duvana. Duvan je na američkom kontinentu najmanje 2.000 godina korišćen u medicinske svrhe, a upotreba duvana za uživanje započela je oko 1600. godine. Već vek i po kasnije, duvan je korišćen kao insekticid, a oko 1830. godine otklonjena je svaka sumnja da nikotin, glavni aktivni sastojak duvana, ima toksično dejstvo na organizam čoveka. Rak pluća je samo jedna od posledica konzumiranja duvana, a ima ih mnogo.
Da li su elektronske cigarete bezopasne?
Za one koji žele da smanje štetan uticaj pušenja, a nisu spremni da se potpuno odreknu stečenih navika, elektronske cigarete predstavljaju mogući izbor, iako nisu prihvaćene kao zvanično sredstvo za odvikavanje od pušenja.
Uz nikotin, u elektronskim cigaretama se nalazi propilen glikol i biljni glicerin, koji čine da ova isparenja podsećaju na dim. Dim elektronskih cigareta osim nikotina koji stvara i održava zavisnost, sadrži i isparljiva organska jedinjenja od kojih su neka manje ili više toksična, kao i kancerogeni formaldehid koji nastaje kad nedovoljno tečnosti dospeva do grejnog dela. Takođe, kako se pokazalo, hemijski sastav aerosola zavisi od proizvođača i može uključiti benzen i toluen, acetaldehid, aceton, akrolein, nitrozamine i teške metale.
Ove toksične materije su u isparenjima e-cigareta prisutne u značajno manjoj koncentraciji nego u duvanskom dimu, čak do 450 puta, i verovatno potiču od duvana koji se koristi za proizvodnju nikotinskog preparata.
Sveukupno, u poređenju sa duvanskim dimom, isparenja e-cigareta su daleko bezopasnija.
Da li je nikotin glavni krivac za negativan uticaj na zdravlje?
Nikotin se smatra glavnom aktivnom materijom iz cigareta koja u organizmu izaziva lučenje adrenalina iz nadbubrežne žlezde, zbog čega se oslobađa glukoza u krv, dolazi do ubrzanog rada srca i porasta krvnog pritiska.
Takođe, nikotin utiče na zgrušavanje krvi, zbog čega povećava rizik od srčanog i moždanog udara, a osim toga, deluje neurotoksično i pomaže nekontrolisan rast mutiranih ćelija, iako sam nema kancerogeno dejstvo.
Kada je u pitanju zavisnost, pokazano je da nikotin, kao i pojedini narkotici, izaziva oslobađanje dopamina u mozgu, čime uzrokuje prijatan osećaj i zadovoljstvo, kao i oslobađanje beta-endorfina čime se ublažava anksioznost.
Kako se osoba privikava na nikotin, tako je sve veća doza nikotina neophodna za održavanje efekta zadovoljstva.
Osim nikotina koji ima negativan uticaj na zdravlje, ali i dalje značajno manje negativan nego kompleksna smeša toksičnih jedinjenja koja se oslobađa pri sagorevanju cigarete, e-cigarete sadrže i arome čiji je uticaj na zdravlje bio tema pojedinih istraživanja prethodnih godina.
Šta treba da znamo o aromama koje sadrže elektronske cigarete?
Utvrdilo se da postoje izvesne komponente voćnih aroma, kao što je benzaldehid, koje mogu iritirati sluzokožu disajnog trakta. Iritacija disajnih puteva se manifestuje suvim kašljem koji nestaje nakon perioda adaptacije na e-cigarete.
Osim toga što deluju iritantno na sluznicu, nije pokazano da isparenja od e-cigarete utiču na smanjenje disajnog volumena pluća, kao što je to slučaj sa duvanskim dimom, iako je teško izvući definitivne zaključke o tome jer su ispitanici u istraživanjima relativno kratko koristili e-cigarete.
Takođe, pokazano je da e-cigarete ne uzrokuju osećaj slabosti, poremećaj sna ili malaksalost zbog slabije oksigenacije tkiva, kao ni prebojenost zuba, loš zadah i prevremeno starenje kože.
Da li e-cigarete pomažu da se lakše prestane sa konzumiranjem duvana?
Drugo pitanje jeste da li su e-cigarete korisno sredstvo za odvikavanje od pušenja. Jedna studija koja je obuhvatila 200 ispitanika, pokazala je da je uz pomoć e-cigareta 66% ispitanika prestalo sa pušenjem, a 25% smanjilo upotrebu cigareta na manje od pet dnevno.
Nažalost, nije kontrolisano u kojoj meri su ti efekti bili trajni jer je opštepoznato da se priličan broj osoba koje ostave pušenje posle izvesnog vremena vrati staroj navici.
Tako da verujem da elektronske cigarete jesu bolji izbor od duvana, ali i dalje nisu od velike pomoći, jer podržavaju i održavaju i psihičku i fizičku zavisnost.
Heat-not-burn IQOS
Na kraju da dodam još jednu informaciju, vezanu za alternativu zvanu heat-not-burn IQOS koja sadrži elemente pirolize i termalne degradacije duvana.
IQOS tehnologija se zasniva na zagrevanju duvana do temperatre 350C. Ovo zagrevanje dešava se unutar IQOS aparata. Kao rezultat oslobađaju se isparenja koja konzument udiše.
Naime, Filip Moris Internacional je proglasio IQOS revolucionarnom tehnologijom koja obezbeđuje zagrevanje ali ne i sagorevanje duvana i angažovao je eksperta koji tvrdi da je u isparenjima prisutan nizak procenat suspendovanih čestica te da se zato radi o aerosolu, a ne o dimu.
Međutim, igranje sa takvom podelom nije prihvatljivo jer kako se pokazalo IQOS dim u odnosu na dim koji oslobađa obična cigareta sadrži 74% formaldehida, 82% akroleina, 22% acetaldehida, 50% benzaldehida, skoro jednaku količinu nikotina i nešto manji procenat drugih štetnih materija.
Drugim rečima, radi se o dimu a dim je štetan i u ovom slučaju nije isto kao u životu kad kažemo – gde ima dima, ima i vatre. Ovde ima dima, a vatre nema.
