Joga je složena disciplina koja obuhvata čitav spektar fizičkih i meditativnih tehnika namenjenih samorealizaciji. Na Zapadu se afirmisala u drugoj polovini dvadesetog veka zahvaljujući terapeutskim i antistresnim svojstvima Hatha joge, koja se danas ponajviše i praktikuje.
Etimološko značenje reči „joga“ dolazi iz sanskritskog korena „yuj“ (judž), što znači: ujediniti, integrisati, povezati zajedno. Ovo višestruko značenje reči joga moglo bi se najjednostavnije protumačiti kao integrisanje tela, uma i duha u cilju ostvarenja čovekovog punog potencijala, naspram mehaničkog i nesvesnog načina života u kome se ljudski potencijali rasipaju i ostaju neiskorišćeni.
Hatha joga – Reč „HaTha“ predstavlja složenicu od sanskritskih reči Ha – sunce i Tha – mesec. U energetskom smislu, reč HaTha označava energetske kanale (nadije) koji se nalaze u suptilnom telu, gde je Ha solarni nadi (pingala), a Tha mesečev nadi (ida). Dakle, integrisanje sunca i meseca predstavlja ujedinjenje solarne (muške, aktivne) energije sa lunarnom (ženskom, receptivnom) energijom.
Hatha joga se danas najviše praktikuje, zahvaljujući njenom holističkom pristupu čoveku i blagodetima koje pruža svim nivoima čovekovog bića – počev od fizičkog, preko emotivnog i mentalnog nivoa. Stoga nije ni čudo što se ova vrsta fizičke joge veoma brzo afirmisala na Zapadu, a danas je sve više priznaje.
Hatha joga sastoji se iz fizičkih vežbi ili položaja (asana), tehnika disanja (pranayame) i duboke relaksacije (joga nidre). Doprinosi otklanjanju akumulirane napetosti na svim nivoima – ne samo na nivou mišića, već deluje mnogo dublje, uravnotežujući čitav endokrini i nervni sistem. Smanjenje hormona stresa je samo jedan od niza pozitivnih efekata.
Vežbajući hatha jogu, povezujemo se dublje sa čitavim svojim bićem, počev od fizičkog tela, pa sve do suptilnijih nivoa – emocija i uma. Tako dovodimo čitav svoj sistem u sklad i navikavamo svoje telo na nov i zdraviji način rada. Hatha joga, dakle, unapređuje čovekovo zdravlje na svim nivoima. Sa druge strane, ona može biti solidna osnova za razvoj u duhovnom smislu i dalji rad na sebi.
Blagodeti jogičke prakse
Sledi lista terapeutskih efekata joge zasnovana na dugogodišnjim ispitivanjima timova lekara, objavljena od strane Yoga Alliance, najznačajnije joga asocijacije u svetu.
1. Oslobađa od stresa: Joga oslobađa fizičkih posledica stresa koji se nataložio u telu: putem relaksacije i smanjenja nivoa kortizola – hormona stresa. Na to se nadovezuju pozitivni efekti koji se iskazuju smanjivanjem visokog krvnog pritiska i broja otkucaja srca, poboljšavaju se digestivne funkcije i jača imunološki sistem, smanjuju se simptomi anksioznosti, depresije, vrtoglavice, astme i nesanice.
2. Smanjuje bol: Ispitivanja su pokazala da joga položaji – asane, kao i meditacija ili njihova kombinacija, smanjuju bol kod obolelih od raka, multipleks skleroze, autoimunih oboljenja, artritisa, bolova u leđima, vratu i kod drugih hroničnih oboljenja.
3. Bolje disanje: Joga nas uči da pravilno dišemo. Lagano i duboko disanje pospešuje vitalnost i funkciju pluća i olakšava opuštanje.
4. Gipkost: Joga daje gipko telo, veću pokretljivost, usklađenost pokreta i smanjuje bolove u zglobovima.
5. Daje snagu: Joga položaji – asane, aktiviraju svaki mišić, od
„glave do pete“ i na taj način jačaju celo telo.Takođe, smanjuju mišićnu tenziju.
6. Reguliše telesnu težinu: Čak i veoma lake vežbe utiču na nivo kortizola u telu, brže se sagoreva višak kalorija i redukuje nagomilani stres što pospešuje smanjenje telesne težine. Joga podstiče zdrav način ishrane i pomaže u stvaranju zdravih navika i samopouzdanja.
7. Pospešuje cirkulaciju: Podstiče cirkulaciju krvi i povećava oksigenizaciju ćelija u organizmu.
8. Kardiovaskularna poboljšanja: Lake vežbe joge mogu poboljšati kardiovaskularnu kondiciju smanjenjem broja otkucaja srca, povećanjem izdržljivosti, kao i povećanjem nivoa kiseonika koji se jogičkim tehnikama disanja unosi u telo.
9. Bolje držanje tela: Joga popravlja i ispravlja nepravilno držanje tela, dok stojimo, hodamo ili sedimo, što oslobađa tenzije i neprijatnosti.
Pored fizickih dobrobiti, joga pruza mentalne, emotivne i duihovne dobrobiti :
• Razvija osećaj sadašnjeg trenutka: Svesniji smo sebe i onoga šta se dešava u nama, kao i svoje okoline. Na taj način joga nas osposobljava da pravilno reagujemo na stresne situacije u životu. Omogućava nam bolju koordinaciju i brzinu reakcija i pospešuje memoriju.
• Popravlja raspoloženje.Tokom praktikovanje yoge ubrzo primetimo da nam pogled na svet postaje pozitivniji a misli i introspekcije pozitivnije što doprinosi popuštanju anksioznosti, negativnosti i depresije. Generalno, yoga nam poboljšava raspoloženje i čini nas boljim i sretnijim ljudskim bićima.
• Smanjuje stres. Yoga je najstariji poznati razvijeni sistem za rad na samome sebi. Yoga položaji, disanje i meditacija su klinički dokazane metode za umanjenje stresa i njegovih posledica.
• Unapređuje mentalne finkcije. Mnogi yoga položaji popravljaju pamćenje i koncentraciju, te koordinaciju i fine motorne funkcije.
• Povećava samopouzdanje i samoprihvatanje. Yoga nije takmičarski sport nego je individualna vežba koja nam omogućava da se fokusiramo na sopstvene mogućnosti i potrebe.
Duhovne doborobiti
• Yoga gradi svesnost o našem telu, osećanjima, svetu oko
nas i potrebama drugih.
• Unapređuje međupovezanost i međuzavisnost između tela,
ula i duha.
• Pomaže nam razvoju osećanja celovitosti i jednosti.
