Jesenji umor – stvarna fiziološka pojava ili mit? Šta nauka kaže o uticaju godišnjih doba na naš organizam
Da li ste primetili da vam sa dolaskom jeseni treba više vremena da se razbudite, da vam koncentracija popušta ranije nego tokom leta ili da imate manje energije iako se vaše svakodnevne obaveze nisu značajno promenile? Takve promene često pripisujemo jesenjem umoru. Međutim, nauka postavlja zanimljivije pitanje: da li se naš organizam zaista menja sa godišnjim dobima ili je reč o subjektivnom doživljaju koji povezujemo sa hladnijim i kraćim danima?
Iako se izraz jesenji umor često koristi, on ne predstavlja zasebnu medicinsku dijagnozu. To, međutim, ne znači da sezonske promene nemaju biološku osnovu.
Istraživanja pokazuju da pojedine funkcije ljudskog mozga, sistemi koji regulišu san i budnost, pa čak i određeni pokazatelji neurotransmiterske aktivnosti, mogu pokazivati sezonske varijacije.
Ono što još ne znamo dovoljno jeste koliko te promene utiču na svakodnevni osećaj energije kod zdravih ljudi.
Da li ljudski organizam ima svoj godišnji biološki ritam?
Dobro je poznato da naš organizam funkcioniše prema približno 24-časovnom, odnosno cirkadijalnom ritmu. On reguliše smenjivanje sna i budnosti, telesnu temperaturu, lučenje hormona i brojne metaboličke procese.
Međutim, biološki ritmovi ne moraju biti ograničeni na smenjivanje dana i noći.
Kod brojnih životinjskih vrsta postoje izraženi godišnji ritmovi koji regulišu razmnožavanje, apetit, metabolizam i ponašanje. Kod ljudi su sezonske promene manje izražene i znatno složenije, delom zato što veštačko osvetljenje, grejanje i savremeni način života ublažavaju prirodne razlike između godišnjih doba.
Ipak, naš organizam nije potpuno izolovan od promena u spoljašnjoj sredini.
Jedan od najvažnijih sezonskih signala jeste fotoperiod – trajanje svetlog dela dana.
Kako se tokom jeseni dan skraćuje, menja se i vreme tokom kojeg je organizam izložen prirodnoj svetlosti. To može uticati na unutrašnji biološki sat, naročito kod osoba koje većinu vremena provode u zatvorenom prostoru.
Ali kako mozak uopšte zna da je dan postao kraći?
Svetlost, biološki sat i melatonin: šta se događa u mozgu?
U hipotalamusu se nalazi mala grupa nervnih ćelija koja se naziva suprahijazmatično jedro. Ona predstavlja centralni regulator cirkadijalnog ritma.
Informacije o svetlosti do njega stižu iz mrežnjače oka, uključujući signale specijalizovanih ćelija koje sadrže pigment melanopsin.
Na osnovu tih informacija mozak usklađuje unutrašnje biološke procese sa spoljašnjim smenjivanjem dana i noći.
U ovom sistemu važnu ulogu ima melatonin, hormon koji luči epifiza, odnosno pinealna žlezda.
Njegovo lučenje obično počinje u večernjim satima, kada se smanjuje izloženost svetlosti, a potiskuje se tokom dana.
Melatonin nije jednostavno „hormon spavanja“, već pre svega biološki signal da je nastupila noć.
Kada se dužina dana promeni, može se promeniti i vremenski obrazac njegovog lučenja. Međutim, to ne znači da svi ljudi tokom jeseni automatski proizvode više melatonina ili da je povećano lučenje ovog hormona uzrok svakog osećaja pospanosti.
Važno je i vreme izlaganja svetlosti.
Jutarnja svetlost obično pomera unutrašnji biološki sat ka ranijem ritmu, dok večernja svetlost može imati suprotan efekat. Zato nije svejedno da li najveći deo dnevne svetlosti dobijamo ujutru ili kasnije tokom dana.
Kod osoba koje rano odlaze na posao, provode dan pod veštačkim osvetljenjem i vraćaju se kući po mraku, sezonske promene prirodne svetlosti mogu biti posebno primetne.
To je jedan od mogućih mehanizama koji povezuju jesen sa promenama sna, budnosti i raspoloženja.
Da li naš mozak zaista radi drugačije tokom različitih godišnjih doba?
Jedno od zanimljivijih istraživanja objavljeno je 2016. godine u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS).
Istraživači sa Univerziteta u Liježu ispitivali su sezonske promene moždane aktivnosti kod zdravih mladih dobrovoljaca.
Učesnici su pre snimanja mozga boravili približno četiri i po dana u kontrolisanim uslovima, bez uobičajenih spoljašnjih pokazatelja godišnjeg doba. Zatim je funkcionalnom magnetnom rezonancom praćena aktivnost mozga tokom dva različita kognitivna zadatka.
Rezultati su bili neočekivani.
Kod zadataka koji su zahtevali održavanje pažnje, moždani odgovor bio je najveći približno u vreme letnjeg, a najmanji u vreme zimskog solsticija.
Kod zadataka radne memorije, međutim, obrazac je bio drugačiji: najveći moždani odgovor zabeležen je približno oko jesenje, a najmanji oko prolećne ravnodnevice.
Drugim rečima, sezonske promene nisu bile jednake za sve mentalne funkcije.
Šta ovaj nalaz zapravo znači?
Istraživanje pokazuje da moždana aktivnost povezana sa određenim kognitivnim procesima može varirati tokom godine.
Ali postoji važna razlika između moždane aktivnosti i stvarnih mentalnih sposobnosti.
Veća aktivnost određenog dela mozga ne znači automatski bolje razmišljanje, kao što manja aktivnost ne mora značiti slabiju koncentraciju.
Zbog toga ovo istraživanje ne dokazuje da smo leti inteligentniji, zimi sporiji ili da nam u jesen opadaju mentalne sposobnosti.
Ono, međutim, otvara zanimljivu mogućnost: ljudski mozak možda zadržava određene sezonske biološke obrasce čak i kada živimo u relativno stabilnim uslovima.
Studija je bila relativno mala i nije predstavljala direktno istraživanje jesenjeg umora. Njene rezultate zato ne možemo jednostavno preneti na sve ljude.
Ipak, ona predstavlja važan dokaz da sezonske promene moždane fiziologije nisu samo subjektivni utisak.
Serotonin i godišnja doba: postoji li biohemijska osnova promene raspoloženja?
Serotonin je neurotransmiter koji učestvuje u regulaciji raspoloženja, apetita, sna i brojnih drugih funkcija organizma. U popularnim tekstovima često se naziva „hormonom sreće“, ali takvo objašnjenje je previše pojednostavljeno.
Serotoninski sistem obuhvata različite receptore, transportere i složene mehanizme regulacije nervne signalizacije. Zanimljivo je da istraživanja ukazuju na mogućnost sezonskih promena pojedinih komponenti ovog sistema.
U studiji objavljenoj 2008. godine u časopisu Archives of General Psychiatry, istraživači su pomoću pozitronske emisione tomografije (PET) ispitivali vezivanje serotoninskog transportera u mozgu 88 zdravih dobrovoljaca.
Rezultati su pokazali da su vrednosti vezivanja serotoninskog transportera tokom jeseni i zime bile za 10,6–16,1% više nego tokom proleća i leta, u zavisnosti od ispitivane regije mozga. Utvrđena je i povezanost sa trajanjem sunčeve svetlosti: kraće trajanje osunčanosti bilo je povezano sa višim vrednostima vezivanja transportera.
Serotoninski transporter je protein koji omogućava preuzimanje serotonina iz prostora između nervnih ćelija nazad u ćeliju koja ga je oslobodila. Na taj način učestvuje u regulaciji trajanja i intenziteta serotoninske signalizacije.
Ovaj nalaz je važan jer ukazuje na to da serotoninski sistem može pokazivati sezonske varijacije čak i kod osoba koje nemaju depresiju ili druge psihijatrijske poremećaje.
Međutim, rezultate treba pažljivo tumačiti. Povećano vezivanje serotoninskog transportera ne predstavlja direktno merenje koncentracije serotonina, niti dokazuje da osobe tokom jeseni i zime imaju manje serotonina ili da zbog toga osećaju umor.
Takođe, istraživanje je upoređivalo različite osobe pregledane u različitim periodima godine, što ograničava mogućnost zaključivanja o individualnim sezonskim promenama.
Šta nam ovo istraživanje govori? Pojedini pokazatelji funkcionisanja serotoninskog sistema povezani su sa godišnjim dobom, ali još nije dovoljno razjašnjeno u kojoj meri ove promene utiču na subjektivni osećaj energije i raspoloženje kod zdravih ljudi.
Zašto neki ljudi osećaju promenu godišnjeg doba, a drugi ne?
Ako se dužina dana menja za sve stanovnike istog geografskog područja, zašto samo neki osećaju izražen pad energije i raspoloženja?
Odgovor verovatno leži u kombinaciji bioloških i životnih faktora.
Ljudi se razlikuju po svom hronotipu, odnosno prirodnoj sklonosti ka ranijem ili kasnijem odlasku na spavanje i buđenju. Razlikuju se i po osetljivosti cirkadijalnog sistema na svetlost, navikama spavanja i količini vremena provedenog na dnevnom svetlu.
Ulogu mogu imati i genetski faktori, prethodna iskustva sa depresivnim epizodama i individualne razlike u regulaciji raspoloženja.
Posebno je važno razlikovati uobičajene sezonske promene od depresije sa sezonskim obrascem.
Kod sezonskog afektivnog poremećaja javljaju se depresivne epizode koje se ponavljaju u određenom periodu godine, najčešće tokom jeseni i zime.
Pored sniženog raspoloženja i gubitka interesovanja, mogu se javiti izražena pospanost, povećana potreba za snom, promene apetita i povlačenje iz društvenih aktivnosti.
Međutim, sezonski afektivni poremećaj nije isto što i povremeni jesenji umor.
Činjenica da neko tokom oktobra ima manje energije ne znači da ima depresiju.
Vitamin D i jesenji umor: uzrok ili slučajna povezanost?
Sa dolaskom jeseni često se govori o nedostatku vitamina D. Zaista, sinteza vitamina D u koži zavisi od UVB zračenja, a njegova dostupnost se tokom jeseni i zime smanjuje, posebno na većim geografskim širinama.
Međutim, postoji važna razlika između dve tvrdnje: da osobe sa nedostatkom vitamina D mogu osećati umor i da je nedostatak vitamina D glavni uzrok jesenjeg umora.
Prva tvrdnja ima određenu naučnu osnovu, dok druga nije dokazana.
Problem predstavlja i to što se faktori međusobno prepliću. Osoba koja manje boravi napolju može istovremeno imati nižu koncentraciju vitamina D, manje fizičke aktivnosti i lošije raspoloženje. To ne znači da je upravo vitamin D uzrok svih tegoba.
Šta pokazuju klinička istraživanja?
U randomizovanom, dvostruko slepom, placebom kontrolisanom istraživanju objavljenom 2016. godine učestvovalo je 120 osoba sa osećajem umora i dokazanim nedostatkom vitamina D.
Ispitanici su primili jednokratnu dozu od 100.000 IJ vitamina D3 ili placebo, a intenzitet umora procenjivan je pre intervencije i četiri nedelje nakon nje.
Rezultati su pokazali da je poboljšanje subjektivnog osećaja umora prijavilo 72% ispitanika koji su primili vitamin D, u poređenju sa 50% u placebo grupi. Razlika je bila statistički značajna (p = 0,01).
Pored toga, prosečno smanjenje rezultata na skali za procenu umora bilo je izraženije u grupi koja je primila vitamin D nego u placebo grupi.
Ovaj nalaz je posebno zanimljiv jer potiče iz randomizovanog kontrolisanog istraživanja, koje omogućava pouzdanije zaključivanje o uzročno-posledičnoj vezi nego obične opservacione studije.
Međutim, postoji važno ograničenje: istraživanje je sprovedeno na posebno odabranoj populaciji sa potvrđenim deficitom vitamina D i nije bilo usmereno na sezonski umor.
Ni istraživanja sezonskog afektivnog poremećaja nisu dala dovoljno dosledne rezultate da bi se suplementacija vitaminom D smatrala pouzdanim samostalnim lečenjem tog poremećaja.
Šta nam ovo istraživanje govori? Korekcija dokazanog nedostatka vitamina D može doprineti smanjenju umora kod pojedinih osoba. Međutim, rezultati ne dokazuju da suplementacija vitaminom D ublažava jesenji umor kod osoba sa normalnim koncentracijama ovog vitamina, niti opravdavaju samoinicijativnu primenu visokih doza.
Šta kaže nauka: može li svetlost da bude deo rešenja?
Ako je smanjena izloženost svetlosti jedan od mogućih faktora sezonskih promena, logično je zapitati se može li dodatna svetlost pomoći.
Najviše istraživanja sprovedeno je kod osoba sa sezonskim afektivnim poremećajem.
Meta-analiza randomizovanih kontrolisanih studija, objavljena 2020. godine, pokazala je da je terapija jakom svetlošću bila efikasnija od placeba u smanjenju depresivnih simptoma.
Analiza 18 studija sa ukupno 610 pacijenata pokazala je standardizovanu razliku srednjih vrednosti od -0,37 u korist svetlosne terapije.
To odgovara malom do umerenom prosečnom efektu, a ne dramatičnom poboljšanju kod svih pacijenata.
Autori su istakli i metodološka ograničenja uključenih istraživanja.
Novija sistematska analiza iz 2025. godine, koja je obuhvatila 17 studija i 773 pacijenta, takođe je pronašla dokaze o korisnosti svetlosne terapije kod sezonskog afektivnog poremećaja.
U kliničkoj praksi koriste se posebne lampe koje obezbeđuju intenzivno osvetljenje, često oko 10.000 luksa, uz precizno definisano trajanje i vreme izlaganja.
Međutim, ovde je neophodna važna ograda.
Dokazi o efikasnosti svetlosne terapije kod sezonske depresije ne znače da je ona dokazano lečenje uobičajenog jesenjeg umora kod zdravih osoba.
Takođe, terapijske lampe nisu isto što i obična kućna rasveta. Njihova primena zahteva oprez kod osoba sa određenim očnim oboljenjima, fotosenzitivnošću i bipolarnim poremećajem, kao i kod osoba koje koriste lekove koji povećavaju osetljivost na svetlost.
Za većinu ljudi koji nemaju dijagnostikovan sezonski afektivni poremećaj, razumno je najpre obratiti pažnju na svakodnevnu izloženost prirodnoj dnevnoj svetlosti i redovnost spavanja.
Može li način života ublažiti sezonske promene energije?
Iako se često preporučuju fizička aktivnost, boravak napolju, pravilna ishrana i tehnike opuštanja, važno je znati da nisu sve ove mere jednako proučene u kontekstu sezonskog umora.
Sistematski pregled objavljen 2024. godine u časopisu Journal of Psychiatric Research razmatrao je istraživanja promena životnog stila kod osoba sa sezonskim afektivnim poremećajem.
Autori su analizirali intervencije povezane sa ishranom, fizičkom aktivnošću, boravkom napolju, spavanjem i drugim svakodnevnim navikama.
Zaključak je da su dokazi za pojedinačne intervencije ograničeni i da je potrebno više kvalitetnih istraživanja.
To ne znači da fizička aktivnost ili kvalitetan san nisu važni. Naprotiv, njihove opšte zdravstvene koristi dobro su poznate.
Međutim, ne treba mešati dokazanu korist neke navike za zdravlje sa dokazom da ona posebno leči sezonski umor.
Praktično, najviše smisla ima održavati stabilan ritam spavanja i buđenja, redovno se kretati i, kada je moguće, provoditi deo dana na prirodnom svetlu.
Kada umor ne treba pripisivati jeseni?
Postoji još jedan razlog zbog kojeg izraz „jesenji umor“ treba koristiti oprezno.
Umor je jedan od najčešćih, ali i najmanje specifičnih simptoma u medicini.
Može se javiti kod anemije, poremećaja funkcije štitaste žlezde, dijabetesa, poremećaja spavanja, depresije, infekcija i brojnih drugih stanja.
Zbog toga je važno obratiti pažnju na trajanje, intenzitet i prateće simptome.
Ako iscrpljenost traje nekoliko nedelja, pogoršava se, ometa svakodnevno funkcionisanje ili je praćena neobjašnjivim gubitkom telesne mase, izraženom žeđu, zadihanošću, promenama raspoloženja ili drugim tegobama, potreban je lekarski pregled.
U takvim situacijama godišnje doba ne sme biti objašnjenje koje odlaže dijagnostiku.
Dakle, postoji li jesenji umor?
Nauka nam ne daje jednostavan odgovor.
Postoje dokazi da ljudski mozak i pojedini fiziološki sistemi pokazuju sezonske promene. Znamo i da svetlost ima važnu ulogu u regulaciji biološkog sata, sna i raspoloženja.
Međutim, još nemamo dovoljno dokaza da bismo svaki osećaj smanjene energije tokom jeseni objasnili jedinstvenim biološkim mehanizmom ili govorili o „jesenjem umoru“ kao posebnom medicinskom poremećaju.
Možda je upravo to najzanimljiviji zaključak.
Naš organizam nije potpuno ravnodušan prema godišnjim dobima, ali način na koji na njih reagujemo znatno je složeniji nego što sugeriše popularni izraz „jesenji umor“.
Razumevanje tih promena pomaže nam da razlikujemo normalne varijacije energije od simptoma koji zaslužuju medicinsku pažnju.
Povezano čitanje: Jesenja depresija – ishrana može pomoći.
Reference:
1. Meyer C, Muto V, Jaspar M, Kussé C, Lambot E, Chellappa SL, et al. Seasonality in human cognitive brain responses. Proc Natl Acad Sci U S A. 2016;113(11):3066-71. doi: 10.1073/pnas.1518129113.
2. Praschak-Rieder N, Willeit M, Wilson AA, Houle S, Meyer JH. Seasonal variation in human brain serotonin transporter binding. Arch Gen Psychiatry. 2008;65(9):1072-8. doi: 10.1001/archpsyc.65.9.1072.
3. Nowak A, Boesch L, Andres E, Battegay E, Hornemann T, Schmid C, et al. Effect of vitamin D3 on self-perceived fatigue: a double-blind randomized placebo-controlled trial. Medicine (Baltimore). 2016;95(52):e5353. doi: 10.1097/MD.0000000000005353.
4. Pjrek E, Friedrich ME, Cambioli L, Dold M, Jäger F, Komorowski A, et al. The efficacy of light therapy in the treatment of seasonal affective disorder: a meta-analysis of randomized controlled trials. Psychother Psychosom. 2020;89(1):17-24. doi: 10.1159/000502891.
5. Rothenberg M, Nussbaumer-Streit B, Pjrek E, Winkler D. Lifestyle modification as intervention for seasonal affective disorder: a systematic review. J Psychiatr Res. 2024;174:209-19. doi: 10.1016/j.jpsychires.2024.03.053.
6. Wan Y, Ding J, Fan M, Huang H. Effectiveness of visible light for seasonal affective disorder: a systematic review and network meta-analysis. Medicine (Baltimore). 2025;104(27):e43107. doi: 10.1097/MD.0000000000043107.
