Kako hemikalije iz plastike utiču na zdravlje ljudi predmet je istraživanja velikog broja naučnika. Ono što je poseban izazov to je dati odgovor na pitanje da li su hemikalije iz plastike bar delom odgovorne i za pandemiju gojaznosti?
Plastika je svuda oko nas. Sa njom živimo. Ono što znamo je da je plastika štetna za životnu sredinu, pa samim tim i za naše zdravlje. Ali, da li ste znali da plastika sadrži na hiljade hemikalija od kojih neke mogu doprineti gojaznosti?
Materijalima i proizvodima od plastike neki hemijski aditivi daju određene poželjne osobine (boju, mekoću i nezapaljivost) kako bi postali praktičniji u svakodnevnom životu. Međutim, hemikalije koje im daju sve te osobine su rizične po čovekovo zdravlje.
Takvi predmeti, u koje spadaju i plastične igračke, posebno su štetne za zdravlje dece.
Takođe znamo da određeni ftalati (grupa hemijskih supstanci koje se koriste kao omekšivači plastike), mogu međusobno da se kombinuju i tako utiču na plodnost. Reč je o tzv. efektu kombinacije ili koktel efektu.
Pored toga, nove studije otkrile su da niz plastičnih predmeta za domaćinstvo sadrži za sada nama nepoznate hemikalije.
Studije kažu da je jedna trećina ispitivanih predmeta sadržala hemikalije koje izazvaju rast i profileraciju masnih ćelija kod miševa u laboratorijskim uslovima.
Hemikalije iz plastike i pandemija gojaznosti
Hemikalije u plastičnim predmetima koji se koriste u domaćinstvu, kao što su flaše, čaše za jogurt, ambalaže za mleko, kese za zamrzivač i činije, potencijalni su izvor akutnih toksikoloških oboljenja. Pored niza oboljenja koje mogu da prouzrokuju izdavaja se – gojaznost.
Hemikalije utiču na ljudski metabolizam podstičući rast masnih ćelija tj. adipocita. To znači da problem gojaznosti ne postoji samo kod fizički neaktivnih ljudi i zbog prevelikog unosa kalorija, već se javlja i usled povećanja industrijskih hemikalija u životnoj sredini.
Od 1975. godine do danas se utrostručio broj gojaznih ljudi na globalnom nivou.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 2016. godine bilo je više od 1,9 milijardi gojaznih odraslih ljudi.
Jedan od krivaca za ovako poražavajuće podatke po pitanju gojaznosti na globalnom nivou jesu sintetičke hemikalije u našem okruženju koje se nazivaju endokrini disruptori.
Oni utiču na endokrini sistem koji opet uključuje hormone koji regulišu metabolizam, apetit i telesnu težinu. Najpoznatiji endokrini disruptori su bisfenol A i ftalati. Pored gojaznosti, ove hemikalije utiču I na plodnost, pojavu dijabetesa i drugih zdravstvenih problema.
Istraživanja pokazuju da bisfenol A ima sposobnost da ubrza rast masnih ćelija, pa time dolazi do poremećaja funkcije pankreasa i nastanka insulinske rezistencije.
Ako se tome dodaju i neurološki i reproduktivni problemi posebno kod muškaraca (sterilitet), to je dovoljan razlog da se zapitamo koliko su zaista opasne hemikalije koje se nalaze svuda oko nas.
Ftalati i bisfenol A nalaze se i u urinu, krvi i majčinom mleku. Oni spadaju u glavne endokrine “ometače” čiji je uticaj na ljudsko zdravlje posebno štetno.
Ove hemikalije nisu prisutne samo u predmetima za domaćinstvo, one su prisutne u svim proizvodima od plastike: plastične papuče, zavese za tuš kabine, plastični predmeti. Čak je i udisanje prašine koja je bila u kontaktu sa npr. plastičnim podom štetno.
Verovali ili ne, i pesak na plažama sadrži mikročestice plastike koje dolaze u direktan dodir sa našom kožom. Čak 7 do 10 odsto peska na plažama u celom svetu čini usitnjena plastika.
Ftalati i bisfenol A su sveprisutni i u sredstvima za ličnu higijenu, posebno u sintetičkim mirisnim proizvodima.
Važno je znati da prisustvo i malih količina pesticida utiče na hormonski disbalans i između ostalog može izazvati gojaznost. Posebno zabranjeni organohlorni pesticidi (poznatiji kao DDT), zajedno sa organofosfornim pesticidima i karbamatima, povezuju se sa gojaznošću.
Kako hemikalije iz plastike utiču na gojaznost, šta kažu naučnici?
Uticaj hemikalija iz plastičnih predmeta na gojaznost kod ljudi proučava se već decenijama unazad. Autori u svojim radovima ističu da rezultati ovih istraživanja nisu konačni jer se eksperimenti odvijaju u laboratorijskim uslovima.
Dakle, njihov rad obavljan je in vitro a ne in vivo, a broj hemikalija koje mogu izazvati gojaznost još uvek je nepoznat.
Za ekstrakciju hemikalija iz plastike naučnici su koristili metanol, a to možda ne odražava najvernije ono što se dešava u svakodnevnim uslovima. To je potvrdio i autor istraživanja dr Martin Vagner, vanredni profesor bilogije sa Univerziteata za nauku i tehnologiju u Norveškoj.
Ono što je za sada sigurno je da je bisfenol A definitivno povezan sa gojaznošću. Dr Vagner je pozvao na odgovornost proizvođače plastike da svoje proizvode učine hemijski jednostanvijim i bezbednijim.
Zaštitimo sebe i životnu sredinu
U poslednjih sedamdesetak godina proizvodnja plastike se znatno povećala. Čak i do 200 puta.
Plastika je svuda oko nas – u hrani koju jedemo, predmetima koje koristimo i vodi koju pijemo. Čak i u najudaljinijim predelima Amazonije možemo pronaći tragove plastike.
Dok naučnici pokušavaju da odgonetnu mnoge nepoznanice po pitanju hemijskog sastava, delovanja i uticaja hemikalija iz plastike na ljudski organizam, na nama je odgovornost za sopstveno zdravlje i životnu sredinu.
Kako da znamo koja je plastika manje štetna?
Ipak, nije svaka vrsta plastike u jednakoj meri štetna po zdravlje ljudi. Na dnu plastične ambalaže nalaze se oznake za reciklažu (brojevi od 1 do 7) koje su nam smernica za dalje korišćenje ili ne korišćenje određenog plastičnog proizvoda.
Ograničavajući upotrebu plastike, kozmetike i toaletnih proizvoda, zatim izbegavanjem preterano prerađene i upakovane hrane, možemo smanjiti štetan uticaj hemikalija na naš organizam.
Ako tome dodamo i ono što je već provereno, redovnu fizičku aktivnost i balansiranu ishranu, onda je to dobitna kombinacija koja garantuje zdrav i srećan život – bez suvišnih kilograma.
