Kantarion, lekovita svojsta i način upotrebe

Kantarion ili bogorodičina trava je danas najčešća biljka koja se koristi za lečenje depresije. To je višegodišnja zeljasta biljka koja potiče iz Evrope i visine je do jednog metra. Kod nas je poznata i po imenima gospin cvet i gorac, a širom sveta kao trava svetog Jovana. Stabljika kantariona je čvrsta, uspravna i razgranata, list je istačkan, a cvet je žut. Crne tačke na listovima zapravo predstavljaju žlezde sa etarskim uljem, i zahvaljujući tom izbušenom izgledu lista kantarion je dobio svoje latinsko ime – Hypericum perforatum.

Kada je pravo vreme za prikupljanje kantariona?

Kantarion se prikuplja košenjem, dok je biljka u cvatu, budući da najviše lekovitih komponenti ima u cvetovima biljke. Najpovoljnije vreme za košenje je maj i jun, mada biljka cveta i do septembra.

Prilikom košenja, uglavnom se beru nadzemni delovi (herbe) biljke u dužinama od 20 do 30 cm, koji se zatim vežu u snopiće i suše. Ukoliko je svrha košenja kantariona dobijanje ulja, biljku nije potrebno sušiti, već cvetove treba staviti u teglu i dopuniti maslinovim uljem, kako bi se ulje katariona ekstrahovalo iz biljke.

Nakon svakog košenja trebalo bi ukloniti delove biljke zaostale u zemlji, kako bi se nova biljka mogla razviti. Kantarion raste u svetlim šumama, po livadama, oko puteva.

U koje svrhe se kantarion najviše koristi?

Kantarion se najviše koristi kao lek za depresiju.

Biljni lekovi na bazi suvih vodenoalkoholnih ekstrakata herbe kantariona se koriste kod blage ili umerene depresije. Komponente kantariona koje deluju različitim mehanizmima i tako doprinose antidepresivnom dejstvu su brojne – zato se aktivnim sastojkom biljnog leka smatra ukupni ekstrakt biljke.

Kod interne upotrebe kantarion je pored depresije koristan i za ublažavanje kratkotrajne mentalne iscrpljenosti kao i kod blagih gastrointestinalnih poremećaja.

U našem narodu čaj od kantariona se, zahvaljujući svojim antiupalnim svojstvima, relativno često koristi za ublažavanje gastrointestinalnih tegoba (npr. gastritisa).

Na internetu se mogu pronaći tekstovi u kojima se piše o kantarionu kao sredstvu za lečenje astme, međutim ovo nije dokazana i naukom potkovana informacija.

Zahvaljujući kojim sastojcima kantarion ispoljava antidepresivno dejstvo?

Dosad je identifkovano najmanje 10 jedinjenja iz kantariona koja pomažu kod depresije – floroglucinolski derivat hiperforin, naftodiantroni hipericin i pseudohipericin, heterozidi kvercetina, biflavoni. Osim ovih, postoje i sastojci koji nemaju direktno antidepresivno dejstvo ali potenciraju dejstvo hipericina povećavajući njegovu rastvorljivost u vodi i bioraspoloživost – to su procijanidini i flavonoidi (npr. rutin). U biljci takođe ima i vitamina C, smole, procijanidina, holina, α – pinena.

Kojim mehanizmom se postiže antidepresivni učinak?

• Glavni mehanizam antidepresivnog dejstva jeste povećanje nivoa serotonina (hormona sreće), dopamina i noradrenalina u sinaptičkim prostorima, i za njega je najviše zaslužan hiperforin.
• Dodatni antidepresivni mehanizmi uključuju nishodnu regulaciju kortikalnih β receptora i smanjenje aktivnosti osovine hipotalamus – hipofiza – nadbubrežna žlezda.

Da li kantarion ima prednost u odnosu na sintetske lekove?

Kod blagih do umerenih depresija kantarion ima dokazanu efikasnost, koja je čak uporediva i sa nekim sintetskim antidepresivima (koji nisu biljnog porekla), dok sa druge strane kantarion ispoljava mnogo manje neželjenih efekata!

Kada treba očekivati prve pozitivne efekte zbog primene kantariona?

Antidepresivno dejstvo ne treba očekivati odmah nakon primene kantariona već kroz nekoliko nedelja, a ukoliko se simptomi depresije ne poboljšaju posle 4 nedelje, treba se konsultovati sa lekarom. Nema dokaza o efikasnosti kantariona kod teških oblika depresije zbog nedovoljno izvršenih istraživanja, te je imperativ u tom slučaju i ne koristiti ga.

Da li primena kantariona ima neke neželjene efekte?

Neželjena dejstva kantariona su uglavnom blaga i retka, i podrazumevaju umor, glavobolju, gastrointestinalne tegobe, suvoću usta, konfuziju, kožnu alergiju, smanjenje resorpcije gvožđa.

Međutim, fotosenzibilizacija je neželjeno dejstvo kantariona na koje se mora posebno obratiti pažnja. Fotosenzibilizacija tj. hipericizam podrazumeva neuobičajeno burnu reakciju kože na sunčevo i drugo UV zračenje, tokom koje može doći do svraba, otoka, opekotina, plikova i potencijalno trajnih pigmentacija kože.

Ovo neželjeno dejstvo izazvano naftodiantronima prisutnim u kantarionu se događa tek pri unosu 10 do 20 puta većih doza od terapijskih. Zato u slučaju predoziranja kožu treba zaštititi od sunčevog i drugog UV zračenja tokom 1-2 nedelje nakon upotrebe preparata na bazi kantariona, tj. preporučuje se izbegavanje boravka na otvorenom prostoru, pokrivanje kože odećom i upotreba krema sa visokim SPF faktorom za zaštitu od sunčevog zračenja.

Upotreba terapijskih doza ne izaziva u uobičajenim uslovima fotosenzibilizaciju, ali se i tada preporučuje izbegavanje izlaganja intenzivnom UV-zračenju, kao što su sunčanje ili solarijum. Dodatno, apsolutna kontraindikacija za upotrebu kantariona jeste preosetljivost kože na sunčevu svetlost.

Sa kojim lekovima se kantarion ne sme istovremeno koristiti?

U našem narodu uvreženo je mišljenje da je sve što je biljnog porekla istovremeno i bezbedno i neškodljivo. Kantarion je dobar primer biljke koja dokazuje suprotno. Ovo je biljka koja ukoliko se primeni oralno, može stupiti u interakciju sa jako velikim brojem lekova.

Za ove interakcije zaslužan je hiperforin koji stimuliše P-glikoprotein i/ili jetrene izoenzime (CYP3A4, CYP2C9, CYP2C19) koji metabolišu veliki broj lekova, što posledično dovodi do povećanog metabolizma lekova i sniženja njihovih koncentracija u krvi. U prevodu, to znači da drugi lekovi primenjeni istovremeno sa kantarionom imaju kraće dejstvo i manju efikasnost jer se brže izlučuju iz organizma, što potencijalno može biti životno ugrožavajuće u slučaju korišćenja tih lekova u terapiji teških bolesti.

Ukoliko se kantarion pak primenjuje istovremeno sa oralnom kontracepcijom, potrebna je dodatna zaštita u prevenciji neželjene trudnoće (npr. upotreba kondoma).

Koliko je kantarion problematična biljka u ovom smislu govori i činjenjica da je Francuska usled zabrinutosti zbog mnogobrojnih interakcija kantariona sa lekovima, potpuno zabranila prodaju ovih preparata, dok su Irska i Nemačka zabranile prodaju preparata na bazi kantariona bez recepta.

U Srbiji se preparati sa kantarionom pak mogu naći u slobodnoj prodaji. Najčešći (ali ne i svi!) lekovi koje ne bi trebalo trebalo kombinovati sa kantarionom dati su u tabeli. Kantarion nikako ne treba uzimati ukoliko već koristite imunosupresivne ili antivirusne lekove, pojedine antikoagulanse (varfarin), citostatike.

Ukoliko niste sigurni da li vi primenjujete neke od ovih lekova (postoji mogućnost da lek nema isti naziv kao u tabeli) posavetujte se sa nekim zdravstvenim stručnjakom pre nabavke preparata sa kantarionom.

Interakcije sa velikim brojem lekova jesu ono što u praksi ograničava upotrebu biljnih preparata na bazi kantariona. Zato, ukoliko primenjujete bilo koje lekove, nemojte se odlučiti za kantarion bez prethodne konsultacije sa lekarom ili farmaceutom.

Da li se kantarion sme koristiti ukoliko ste na terapiji antidepresivima?

Osim što kantarion može lekovima da smanji dejstvo, postoje još dve grupe lekova koje ne bi trebalo kombinovati sa njim. Prva grupa su antidepresivi – lekovi koji uglavnom kao i kantarion dovode do povećanja nivoa serotonina u organizmu. Istovremena upotreba antidepresiva sa kantarionom može dovesti do serotoninskog sindroma koji podrazumeva drhtanje, konfuziju, preznojavanje, dijareju, ubrzanje srčanog rada, a u težim slučajevima i visoku temperaturu, artimije i nesvesticu. Budući da posledice ove kombinacije mogu biti životno ugrožavajuće, preporuka je uvek je izbegavati.

Da li se kantarion sme koristiti zajedno sa antibioticima?

Druga grupa lekova koju takođe ne treba kombinovati sa kantarionom su lekovi koji, kao i kantarion, izazivaju neželjeno dejstvo fotosenzibilizacije – to su aminolevulinska kiselina, ciprofloksacin, ofloksacin, levofloksacin, trimetoprim/sulfametoksazol, tetraciklin…

Da li je bezbedan za trudnice, dojilje i decu?

Na kraju, treba reći da se kantarion ne preporučuje trudnicama, dojiljama i osobama mlađim od 18 godina. Takođe, desetak dana pre hirurške intervencije trebalo bi prestati sa uzimanjem kantariona usled njegovih mogućih interakcija sa anesteticima.

Upotreba kantariona

Kantarion se može koristiti u obliku ekstrakta, tinkture, infuza (čaja), sprašene herbe ili soka dobijenog ceđenjem sveže herbe. Kod nas se najčešće upotrebljava ulje (tj. uljani ekstrakt) od kantariona, koje se može i piti (nakon razblaživanja vodom) i koristiti na koži.