Bosiljak je jednogodišnja, zeljasta, u našim krajevima gajena biljka koju ćete lako prepoznati po njenom karakterističnom aromatičnom mirisu. Upravo zbog njega ova biljka nosi latinski naziv koji potiče od reči „Basileus” što u prevodu znači „kraljevski“, a sam bosiljak je dobio epitet „kralj biljaka“.
Bosiljak je široko kultivisan i gaji se kao ukrasna, začinska i lekovita biljka. Pri uzgoju zahteva sunčano mesto i zemljište bogato humusom, osetljiv je na niske temperature, a ne podnosi ni zalivanje hladnom vodom. Danas se kao samonikla biljka verovatno može naći samo u južnoj Aziji, severoistočnoj Africi i tropskom delu Amerike.
Indija – prapostojbina “kralja biljaka”
Priča o bosiljku započinje još u najranijoj čovekovoj istoriji. Postoje podaci da se u Indiji bosiljak uzgajao još pre 5000 godina, gde se verovalo da list bosiljka obezbeđuje ulazak u nebesko carstvo, pa su svoje pokojne sahranjivali sa listom bosiljka, kao propusnicom za raj.
Kult bosiljka se u Indiji zadržao i do današnjih dana te je ova biljka posvećena boginji Tulsi. Za Indijom ništa nisu zaostajale ni druge zemlje jugoistočne Azije, kao ni Egipat.
Na prostor Grčke ova biljka je dospela tokom osvajačkih pohoda Aleksandra Velikog, nakon čega doživljava svoj kult među starim Grcima. Bosiljak se pominje u Dioskoridovoj knjizi „De Materia medica“ kao snažan protivotrov kod ujeda škorpije.
U Srbiju su bosiljak doneli monasi tokom 12. veka, kada je počelo i njegovo gajenje na prostorima centralne Evrope. Vrlo brzo ova biljka doživljava kult i u hrišćanstvu, pa se kaže da on prati hrišćanina od rođenja pa do smrti.
Šta to bosiljak čini “kraljem biljaka”?
Već smo napomenuli da je bosiljak zahvaljujući svom karakterističnom mirisu dobio naziv kralj biljaka. Taj prepoznatljiv miris bosiljka potiče od etarskog ulja koje predstavlja mirisne smeše velikog broja isparljivih jedinjenja.
Ovako veliki broj raznovrsnih jedinjenja bosiljku, pored mirisa, daje i niz lekovitih svojstava pa se bosiljak ubraja u veoma lekovito bilje.
Pored etarskog ulja bosiljak sadrži još i fenolkarboksilne kiseline od kojih je najznačajnija rozmarinska kiselina, zatim tanine, flavonoide, sterole i masne kiseline.
Ova jedinjenja su odgovorna za niz lekovitih osobina bosiljka, pa se s toga on koristi i u tretmanu najrazličitijih bolesti, te se i u ovom, lekovitom pogledu bosiljak sasvim opravdano može nazvati kraljem biljaka.
Koji deo bosiljka se koristi u lekovite svrhe?
Prema Nemačkom kodeksu o lekovima u lekovite svrhe se koriste osušeni, celi ili isečeni nadzemni delovi bosiljka u cvetu. Ovako pripremljena biljna droga može da se koristi za izradu infuza (čaja) ili izolovanje etarskog ulja koje se dalje samostalno ili u kombinaciji sa drugim preparatima koristi za tretman raznih bolesti.
Kako sve možete primeniti bosiljak?
Čaj od bosiljka se u narodnoj medicini koristi za suzbijanje gasova i nadutosti, bolje varenje, kod gubitka apetita, za opuštanje mišića i povećano izlučivanje tečnosti.
Pored toga se koristi i kao blag sedativ, u tretmanu glavobolje i upale urinarnog trakta, kao adstrigens kod upale ždrela i za ispiranje grla, a poznata su i njena insekticidna svojstva.
Alkoholni ekstrakt inkorporiran u masnu podlogu koristi se za lečenje sporozarastajućih rana.
Etarsko ulje herbe se tradicionalno koristi u kombinaciji sa drugim etarskom uljima kod reumatizma, bola u zglobovima i mišićima.
Koristi se protiv crevnih parazita, kao protivupalno sredstvo i sprečava razvoj čira na želucu.
Etarsko ulje bosiljka ubija viruse, bakterije i gljivice, a često se koristi i kao repelent za odbijanje štetnih insekata poput moljaca i komaraca. Koristi se i u kozmetičkoj i parfimerskoj industriji.
Bosiljak se koristi i kao začin u kulinarstvu, jer poboljšava ukus, miris i izgled hrane. Neretko se dodaje ribama s ciljem da ih konzerviše. Takođe se koristi u proizvodnji pića, likera, sira…
Šta kažu naučna istraživanja?
Gore navedena upotreba bosiljka opravdana je u brojnim naučnim studijama. Istraživanje ove veoma lekovite biljke aktuelno je i danas, a rezultati često ostave čoveka bez daha.
U studiji sprovedenoj 2017. godine utvrđeno je da etarsko ulje herbe bosiljka ublažava depresiju kod miševa. Ovi efekti su slični efektima referentnog leka – fluoksetina. U drugoj studiji je pak dokazano da vodenoalkoholni ekstrakt herbe bosiljka ispoljava sedativno i anksiolitičko dejstvo.
Potvrđeno je i njegovo veoma efikasno dejstvo na respiratorni trakt: bosiljak širi i opušta disajne puteve istovremeno ispoljavajući antimikrobnu aktivnost; kardiovaskularni trakt i gastrointestinalni trakt.
Utvrđeno je da etarsko ulje herbe bosiljka sprečava stvaranje čira na želucu, a kao zaključak studije nametnuo se stav da redovna konzumacija bosiljka u ishrani može imati zaštitni efekt na želucu. U kliničkoj studiji sprovedenoj na ljudima otkriveno je da vodenoalkoholni ekstrakt herbe bosiljka značajno poboljšava simptome osećaja nelagodnosti i bolova u gornjem delu trbuha.
Mast sa 5% – tnim etanolnim ekstraktom na bazi herbe bosiljka efikasna je koliko i 5%-tna mast povidon-joda.
Dokazana je i efikasnost bosiljka u sprečavanju starenja kože i zaštiti kože od UV zračenja.
Seme bosiljka – hrana iz budućnosti
Upotreba semena bosiljka u ishrani nije baš uobičajna, međutim u nekim srednjeistočnim zemljama ova semena se dodaju hrani i napicima, a najčešće pekarskim proizvodima.
- Semena su bogata dijetnim vlaknima i sluzima, sadrže od 10% do 22,5% proteina što ih svrstava u namirnice bogate ovim jedinjenjima.
- Pored toga semena su bogata zdravim polinezasićenim masnim kiselinama od kojih su najzastupljenije linoleinska i linolna kiselina, a zatim oleinska kiselina.
- Semena sadrže i brojne minerale od kojih su najznačajniji gvožđe, cink, magnezijum i mangan.
Zdravstveni efekti koje ostvaruje seme bosiljka ukoliko se konzumira kao hrana su:
antioksidativna, antidijabetesna i antiinflamatorna aktivnost, smanjuje nivo lipida u krvi, poboljšava varenje i deluju kao prebiotik.
Međutim, bez obzira na njegovu hranljivu i zdravstvenu vrednost ona se ne koristi kao konvencionalna hrana. U Evropi i Americi seme bosiljka ili njegovi produkti tek počinju polako da se koriste kao funcionalna hrana koja pored nutritivnih ima i niz zravstvenih benefita, a u budućnosti bi mogla postati neizostavni sastojak brojnih namirnica.
