Od više od 10.000 biljnih vrsta sa lekovitim svojstvima, na našim prostorima se izdvaja jedna. Biljka koja čuva naše zdravlje i našu kuću. Zbog širokog dijapazona lekovitog delovanja veoma često se gaji u saksijama, baštama, pored kuća… Na ruku ide i što se veoma lako uzgaja. Ni njenu lepotu ne treba zanemartiti. Upoznajte NJ. V. Čuvarkuću.
Čuvarkuća je biljka iz porodice Crassulaceae, roda Sempervivum, punog naziva Sempervivum tectorum. Ima mnogo narodnih imena, tako da je mnogi nazivaju i čuvarka, pazikuća, zečiji kupus. Ova zeljasta sukulentna biljka ima debele sočne listove koji se pri vrhu sužavaju, a u prizemnom delu formiraju rozetu. Cvetići su zvezdastog oblika od svetlo crvene boje do crveno ljubičaste ili žute. Ima plitak koren i visine je od 10 do 60 cm, u zavisnosti od vrste. Iako je samonikla biljka danas postoji oko 3.000 hibrida čuvarkuća koje se gaje u baštama kao dekorativne i lekovite biljke.
Čuvarkuća nije zahtevna, vrlo dobro podnosi ekstremne uslove sredine tako da se može uzgajati u svim podnebljima, pa čak i na kamenitim, peskovitim i siromašnim zemljištima. Sa velikim uspehom uzgaja se i u baštama i u saksijama u svim klimatskim i zemljišnim uslovima.
Uz malo truda, veliki benefiti
Čuvarkuća zahteva vrlo malo vode za svoj rast i razvoj. Njeni debeli, mesnati listovi su pravi rezervoar vode koju biljka koristi po potrebi. Preterano i često zalivanje dovodi do pojave žutih listova i truljenja biljke. Zato je važno da zemljište na kom se uzgaja čuvarkuća bude izuzetno propusno. Sam kvalitet zemljišta nije toliko bitan koliko je važno da ne zadržava vodu. Ipak najbolja su peskovita i ilovasta zemljišta, bilo da su kisela, neutralna ili alkalna. Samim tim đubrenje i prihrana biljke nisu neophodni. Eventualno se prilikom sadnje u posudama može dodati malo komposta.
Čuvarkuća se razmnožava prilično jednostavno. Sa samoniklih vrsta je dovoljno ubrati jedan listić i posaditi ga u saksiju ili baštu. Vrlo brzo biljka će se “primiti“ i formirati novu cvetnu rozetu sa sjajnim mesnatim listovima i cvetićima. Za presađivanje koristi se supstrat za sukulente. On je značajan jer sadrži kvarcni pesak koji je propustan, mada će se čuvarkuća sasvim lepo prilagoditi i baštenskoj zemlji koja nije previše teška i glinovita.
Čuvarkuća kao lek
Jedna narodna poslovica kaže „Bolje čuvarkuća u kući, nego dva psa pred kućom“. I zaista, ova biljka ima izuzetna lekovita svojstva koja su ljudima poznata od davnina.
Lekovitost čuvarkuće leži u njenim debelim, sočnim listovima koji sadrže sluzi, smolu, tanine, masno ulje, ugljene hidrate i ono najvažnije – mravlju i jabučnu kiselinu. Svež isceđen sok lista čuvarkuće na organizam deluje antiupalno, antiseptički i antidiuretski. Čuvarkuća se u koristi za spravljanje čaja, tinktura, soka, masti, obloga, a najpoznatija kombinacija je sok čuvarkuće sa medom koja se po narodnoj medicine primenjuje kod oboljenja štitne žlezde, želuca, polipa, hemoroida, mioma na materici, kod menstrualnih bolova, cisti na dojkama kao i za podizanje imuniteta i detoksikaciju organizma.
Sok, čaj, mast i melem…
Sveže isceđen sok iz listova čuvarkuće pomaže kod lečenja mnogih kožnih bolesti, rana, čireva, tvrde kože na tabanima, kod opekotina, ujeda insekata, pega, herpesa zoster. Sok se u narodu koristi i za ublažavanje zapaljenja uha.
Čaj od čuvarkuće napravljen od svežih listova biljke preporučuje se protiv menstrualnih tegoba, čira na želucu i dijareje. Čuvarkića uspešno leči i afte i ranice u ustima, a pogodna je i za ispiranje grla kod gnojne angine. Vitamin A i vitamin C, jabučna i mravlja kiselina i polisaharidi čine da čaj od čuvarkuće ima lep i prijatan ukus.
Trudnice, dojilje i ljudi koji pate od hroničnih bolesti pre upotrebe preparate od čuvarkuće moraju se posavetovati sa lekarima ili farmaceutima, jer ova biljka može prouzrokovati i određene nuspojave.
I naučnici potvrđuju
Zahvaljujući brojnim lekovitim svojstvima, čuvarkuća je biljka koju naučnici u čitavom svetu sa pažnjom ispituju.
Istraživanje objavljeno u časopisu Bioscience Journal pokazalo je da je čuvarkuća biljka koja ima veliki antibakterijski potencijal i koja bi mogla da se koristi u lečenju višestrukih bakterijskih infekcija.
Naučni časopis Journal of Agricurtural and Food Chemistry objavio je studiju o antioksidativnim svojstvima lista čuvarkuće. Sok od čuvarkuće je bio tema i istraživanja koje je sprovedeno davne 1992. godine na Institutu farmakognozije u Budimpešti.
U časopisu Bioscience Journal 2015. godine objavljena je studija i o antibakterijskim svojstvima soka čuvarkuće. Tom prilikom koristile su se četiri ogledne biljke: kilavica, trešnja, pitomi broć i čuvarkuća. Ovim eksperimentom ispitivano je antibakterijsko dejstvo ovih biljaka na bakteriju Escherichiu coli. Kako je ova bakterija već razvila otpornost na antibiotike, naučnici su pokušali da pronađu način njenog suzbijanja primenom ovih biljaka, tačnije njihovih alkoholnih ekstrakata. Tom prilikom došli su do saznanja da čuvarkuća ima visok antibakterijski potencijal i zaključili da može da se primenjuje u medicini prilikom lečenja upornih bakterijskih infekcija.
Umesto kraja
Grci i Rimljani sadili su čuvarkuću u svojim baštama i kombinovali je sa drugim biljem. Štitili su povrće od gusenica i drugih štetočina sadnjom ove biljke u povrtnjacima. Čak je i Karlo Veliki zahtevao od svojih baštovana da na svakoj njivi i bašti budu posađene čuvarkuće, jer predanje kaže da čuvarkuća, kako joj i samo ime kaže, širi dobru i plemenitu energiju u kuću i na ukućane.
Predanje kaže da je čuvarkuća omiljena biljka boga Peruna. Najmoćniji bog gromova i olujnog neba kod Starih Slovena poštedeo bi svog gneva svaku kuću na čijem krovu se nalazi zasađena čuvarkuća.
