Familija bokvica broji 265 vrsta od kojih su kod nas najpoznatije uskolisna, muška bokvica (Plantago lanceolata) i širokolisna, ženska bokvica (Plantago major). To su višegodišnje zeljaste biljke. Možete ih naći pored puta, u parkovima, na parkingu, travnatim površinama, njivama. Prosto rečeno rastu kao korov. Prepoznaćete je po dugačkim, tankim listovima (uskolisna bokvica) ili širokim, jajastim listovima sa dugačkim drškama (širokolisna bokvica) sakupljenih u rozetu iz čijeg središta se uzdiže cvetno stablo bez listova koje se završava zelenosmeđim klasom. Ono što ove korove čini posebnim jeste njegova lekovita moć.
Bokvica (naročito muška) je pored belog sleza i jagorčevine najkorišćenija biljka za suzbijanje kašlja. Za njenu isceliteljsku moć znali su još stari Grci koristeći je za zarastanje rana. I danas se ova biljka u narodu koristi za lečenje mnogih bolesti poput infekcija kože i drugih zaraznih bolesti, poremećaja varenja i disanja, za poboljšanje cirkulacije, za ublažavanje bolova i groznice i za prevenciju raka. U kombinaciji sa vinom ili medom koristila za lečenje gihta, dok je pomešana sa solju korišćena kod artritisa.
Iako imaju sličan sastav i efekte na zdravlje, čini se da širokolisna bokvica ima izraženije efekte na kožu, dok uskolisna bokvica ima dominantno efekte na unutrašnjost organizma.
Šta se to krije u bokvici?
Bokvica sadrži iridoidne glikozide od kojih je najvažniji aukubin koj deluje antibakterijski, blago laksativno, hepatoprotektivno i podstiče izlučivanje mokraćne kiseline. Pored toga sadrže i tanine koji imaju antibakterijski efekat, flavonoide koji odlično umiruju upalne reakcije, sluzi koje deluju umirujuće i protivupalno naročito na donje disajne puteve. Alantoin podstiče proliferaciju ćelija i deluje protivupalno.
Bokvica u savremenoj medicini
Sa napretkom nauke sintetisani su novi lekovi za terapiju mnogih bolesti koji su znatno efikasniji od primene lekovitih biljaka, međutim i pored toga bokvica je uspela da zauzme značajno mesto u savremenoj medicini. Mnogi zdravstveni efekti bokvice su naučno dokazani, a mnoga farmaceutska regulatorna tela su prepoznala njenu ulogu u lečenju određenih bolesti.
Zahvaljujući svom kompleksnom sastavu bokvica ispoljava mnogobrojne zdravstvene efekte. Danas se na području Evrope bokvica tradicionalno primenjuje kod upale sluznice respiratornog trakta, usne šupljine i ždrela, ali i kod kašlja na koji ima dvojaki uticaj. Bokvica deluje kao ekspektorans, odnosno podstiče izbacivanje bronhijalnog sekreta te se koristi kod produktivnog kašlja, za iskašljavanje. Dodatno sluzi iz bokvice oblažu sluzokožu disajnih puteva te umiruje suvi, nadražajni kašalj.
Sluzi iz indijske bokvice (Plantago ovata) omekšavaju stolicu, te se zvanično koristi kod konstipacije.
Bokvica se primenjuje i kod bolesti mokraćne bešike i gastrointestinalnog trakta, kao i kod čireva. U Grčkoj se čaj od bokvice koristi za lečenje stomačnih grčeva.
Spolja se primenjuje kod upale kože i sluzokože. Macerat ili svež sok biljke su odlična sredstva za brzo zarastanje posekotina, rana, opekotina, modrica i bolova u ušima. Bokvica zaustavljanja krvarenje te se koristi i kod hemoroida. Zbog toga je u narodu i poznata kao „lek za sve rane“.
Plantago lanceolata se trenutno prodaje kao pomoć za prestanak pušenja u Ujedinjenom Kraljevstvu, jer se kaže da izaziva averziju prema duvanu, dok je u Sjedinjenim Američkim Državama Plantago major patentiran i plasiran na tržište za istu svrhu.
Bokvica je sve popularnija i u kozmetičkoj industriji. Losioni i kremovi na bazi bokvice imaju svojstvo da čiste kožu i doprinose poboljšanju njenog izgleda i zdravlja. Neke kozmetičke kompanije koriste ekstrakt bokvice i za stimulaciju proizvodnje kolagena, zarastanje rana i za usporavanje starenja kože.
Kako se bokvica primenjuje?
Bokvica se najčešće primenjuje u obliku sirupa i čajeva, ali i za pravljenje raznih vrsta obloga i melema. Prosečna dnevna doza za odrasle i starije osobe je 3-6 grama suvog lista, dok je za decu uzrasta 1-4 godine prosečna dnevna doza 1-2 grama, 2-4 grama za uzrast 4-10 godina godine, a 3-6 grama za uzrast 10-16 godina.
Veće doze mogu izazvati laksativni efekat i dovesti do sniženja pritiska. Ne preporučuje se primena tokom trudnoće.
Bokvica kao hrana
Neke vrste bokvice se konzumiraju i kao deo svakodnevne ishrane. Na primer, Plantago asiatica postaje sve popularnija u savremenoj ishrani koja promoviše zdravlje. Takođe, seme i listovi uskolisne bokvice su popularni u Francuskoj i Italiji i koriste se za pripremu salata, ali i hrane za bebe. U ove svrhe se koriste i sveži listovi širokolisne bokvice, a njena semena se koriste i u pripremi grickalica, kolača i hlebova. Zanimljiv je podatak i da se sluzi dobijene iz bokvice koriste kao stabilizator u industriji sladoleda i čokolade.
