Trombocitopenija je termin kojim se označava smanjen broj trombocita u cirkulaciji a nastaje zbog njihovog smanjenog stvaranja u kostnoj srži, zbog pojačane razgradnje ili poremećaja njihove preraspodele. Trombociti (krvne pločice) imaju ulogu u zaustavljanju krvavljenja i normalno žive 7-10 dana.
Autor: Ass. dr Marija Elez spec. interne medicine, subspec. hematolog
Koje vrednosti se smatraju trombocitopenijom?
Iako je uobičajena vrednost trombocita od 150 do 400 x 109/l, pod trombocitopenijom se smatra smanjenje broja trombocita ispod 100 x 109/l, a tek vrednosti ispod 30 x 109/l zahtevaju lečenje.
Čak i hirurške intervencije mogu da se rade pri smanjenim vrednostima trombocita i to manje ukoliko je broj trombocita iznad 50 x 109/l, odnosno veće ukoliko je broj trombocita iznad 90 x 109/l.
Šta je to lažna trombocitopenija?
Kada se ustanovi trombocitopenija, treba razlučiti da li se radi o takozvanoj lažnoj, pseudotrombocitopeniji.
Naime, u izvesnim slučajevima dolazi do „slepljivanja“ trombocita u standardnim epruvetama u kojima se kao antikoagulans koristi EDTA. U stanju „lažne“ trombocitopenije, srednji volumen trombocita (MPV) je povišen.
Da bi se isključilo ovo stanje i sprečilo nepotrebno dopunsko ispitivanje, dovoljno je uzeti krv na nekom drugom antikoagulansu (na Na citratu) ili pogledati razmaz periferne krvi.
Zašto nastaje trombocitopenija?
Najčešći uzroci smanjenog broja trombocita odnosno trombocitopenije jesu infekcije i to u prvom redu virusne kao i upotreba izvesnih, široko korišćenih lekova (aspirin, brufen, diklofenak, heparin).
U uvodu su pomenuta tri uzroka trombocitopenija:
Smanjeno stvaranje trombocita je posledica oštećenja kostne srži usled bolesti matične ćelije hematopoeze, one osnovne ćelije od koje nastaju sve ostale. To su ozbiljna oboljenja (leukemije, mijelodisplastični sindromi, aplastičme anemije), ali u tim stanjima nisu samo smanjeni trombociti, nego i ostale dve vrste krvnih ćelija (bela i crvena krvna zrmca).
Smanjeno stvaranje nastaje i u stanjima deficita vitamina B12, odnosno folata, pojedinih infekcija i to najčešće virusnih (HIV, CMV, parvo B19 i slično), ali i uticaja odredjenih hemijskih materija i lekova.
Povećana razgradnja, odnosno povećanja potrošnja trombocita nastaje u različitim stanjima kada se oni uništavaju brže nego što se proizvode. Fiziološko stanje koje je praćeno trombocitopenijom, najčešće blagog stepena, jeste trudnoća.
Ovde spada i takozvana idiopatska trombocitopenična purpura kada vlastiti imunološki sistem dovodi do stvaranja autotrombocitnih antitela, ali i trombocitopenije u sklopu drugih sistemskih bolesti, poput lupusa i reumatoidnog artritisa.
Teška septična stanja praćena aktiviranjem hemostaze, takođe mogu dovesti do trombocitopenije.
Poremećena preraspodela trombocita, odnosno „zarobljavanje“ trombocita u slezini i/ili jetri takodje može biti uzrok.
Kako prepoznati da postoji smanjen broj trombocita?
Kako je prethodno navedeno, trombociti imaju ulogu u zaustavljanju krvavljenja.
Znači, u stanjima trombocitopenija, kliničke manifestacije podrazumevaju pojavu kožnih krvavljenja i to prvenstveno u vidu petehija (ljubičastih tačkica) na nogama i mestima izloženim pritisku, potom krvavljenje iz desni i nosa.
Teški oblici trombocitopenija se mogu manifestovati krvavljenjem iz gastrointestinalnog, odnosno urogenitalnog trakta.
Da li se svako smanjenje broja trombocita obavezno leči?
Ukoliko je broj trombocita niži od 30 x 109/l, a u zavisnosti od individualnih karakteristika bolesnika, ponekad i pri njihovom većem broju (teške infekcije, zatim DIK- diseminovana intravaskularna koagulopatija i kod starijih bolesnika), treba započeti lečenje.
Kako se trombocitopenija leči?
Naravno, ako je uzrok trombocitopenije neki od pomenutih lekova, jasno je da proskribovani lek treba isključiti.
Takođe, kod virusnih infekcija, sa sanacijom infekcije, dolazi do postepenog sponatnog porasta broja trombocita.
Ukoliko smo tragajući za urokom trombocitopenije utvrdlili neku auto-imunu bolest, njenim lečenjem, što uglavnom podrazumeva primenu kortikosteroida, postiže se normalizacija broja trombocita.
Određivanjem veka trombocita i merenjem sekvestracije, možemo izdvojiti onu grupu bolesnika kod kojih će odstranjivanje slezine trajno rešiti problem.
U određenim slučajevima, neophodna je primena imunosupresivne terapije, kao i transfuzije koncentrovanih trombocita, što svakako zahteva bolničko lečenje. Danas na tržištu postoje i preparati koji imaju za cilj da stimulišu stvaranje trombocita, naročito u stanjima imunih trombocitopenija, rezistentnih na standardno lečenje. što
