Prirodna radioaktivnost: nevidljivi neprijatelj ili lek?

Sadržaj teksta

Radioaktivno zračenje uvek ima štetne posledice po zdravlje čak i kada je u pitanju prirodna radioaktivnost. Izloženost je nemoguće u potpunosti izbeći ali joj se ne treba ni bez preke potrebe svojevoljno ni izlagati. Pre nego odlučite da svoj odmor provedete u banji koja ima radioaktivne izvore, razmislite koliko je ta opcija dobra za Vaše zdravlje.


Pre jednog veka, radioaktivnost je bila u modi pa su se prodavale radijumske narukvice za reumatizam, radon voda za snagu, uranijumski pokrivači za artritis. Na žalost kupaca, neki od ovih proizvoda su bili i delotvorni, ali o efektima radioaktivnosti se saznalo tek pošto su zabeležene brojne žrtve.

Između ostalih i pronalazač radioaktivnih elemenata, Marija Kiri je sahranjena u olovnom kovčegu jer joj je telo emitovalo jonizujuće zračenje.

Nakon nuklearnih katastrofa u Černobilu i Fukušimi i bombardovanja Hirošime i Nagasakija, svetska javnost je bolje upoznala zdravstvene posledice radioaktivnosti.

Međutim, prirodna radioaktivnost se ređe spominje, iako postoji i potiče od radioaktivnih prirodnih elemenata, uranijuma i torijuma, koji se nalaze u zemljištu.

Uranijum postoji od nastanka Zemlje i njegovo vreme poluraspada, tj. vreme za koje se raspadne polovina postojeće količine, je jako dugo i iznosi oko 4,5 milijardi godina. Raspadanjem uranijuma nastaje radon, gas bez boje i mirisa koji se ne može detektovati ljudskim čulima već posebnim uređajima.

Svakodnevna radijacija

Radon

Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti je objavio da su pušenje i radon dva najznačajnija uzročnika raka pluća, dok je prema procenama Američke agencije za zaštitu životne sredine oko 11% malignih oboljenja respiratornog trakta direktno uzrokovano radonom.

Osoba koja živi na području Evrope je izložena zračenju od 50 Bq/m3, a verovatnoća da će oboleti od raka je 0,003%.

Uz zračenje od 1,000 Bq/m3 koje se može registrovati u rudnicima bez ventilacije, ova verovatnoća bi bila 3-6%.

Radon se naročito koncentruje u zatvorenim prostorijama, a u stambeni prostor ulazi iz zemljišta i to kada se otvori prozor jer tada topao vazduh iz unutrašnjosti kuće izađe napolje, stvara se negativan potpritisak u prostorijama i u unutrašnjost objekta prodiru gasovi iz zemljišta kroz pukotine u zidovima, kao i gasovi iz podrumskih prostorija.

Pošto je radon gas, hronično izlaganje većim koncentracijama radona može rezultirati respiratornim simptomima kao što su zviždanje, kašljanje, teško disanje i infekcije pluća, a u dužem roku i rakom pluća.

Kada uđe u pluća radon živi kratko vreme, svega 4 dana, i raspada se na polonijum, bizmut i olovo, čvrste čestice (iako deluje neobično, radioaktivni gas se raspada na čvrste čestice) koje se zadržavaju u plućima, dalje raspadaju i zrače okolno tkivo. Čestice koje iz pluća pređu u krvotok se rasejavaju po organizmu i dospevaju u masno tkivo gde se talože i nastavljaju svoje dejstvo.

Time što živimo na Zemlji, izloženi smo određenoj prirodnoj radioaktivnosti koja je posledica postojanja radioaktivnih prirodnih elemenata u zemljištu. Možda to zvuči loše, ali smo zapravo srećni što živimo na Zemlji gde nas dobrim delom štiti atmosfera od jonizujućeg zračenja kome su ljudi izloženi u avionu ili u svemiru. Kosmičko zračenje je glavni razlog zašto nije dobro da trudne žene lete avionom.

Osim jonizujućeg zračenja koje neminovno primimo zbog činjenice da letimo avionom, stojimo na Zemlji ili boravimo u podrumskim i prizemnim prostorijama gde se koncentruje radon, mi nekada svesno biramo da se izložimo zračenju odlaskom u banju gde termomineralna voda ima određenu radioaktivnost.

Da li prirodna radioaktivnost utiče na genetski materijal?

Svega nekoliko godina nakon što je Marija Kiri otkrila radijum utvrđeno je da je voda na nekoliko svetski poznatih kupališta radioaktivna, što znači da sadrži jedinjenja koja su nestabilna i podložna daljem raspadu. Ovaj raspad je praćen zračenjem koje nosi tako veliku energiju da može uticati na oštećenja genetskog materijala ljudskih ćelija.

Nakupljanjem grešaka u genetskom kodu dolazi do mutacije i nekontrolisanog razmnožavanja ćelija, koje gube sposobnost da normalno funkcionišu i budu sastavni deo zdravog i funkcionalnog tkiva. U svakom organizmu se ove mutacije javljaju na dnevnom nivou, ali ako imuni sistem oslabi na duže vreme do te mere da ne kontroliše umnožavanje mutiranih ćelija, postoji opasnost da nastane rak.

U našoj zemlji su radioaktivni izvori u Atomskoj banji Gornja Trepča i Niškoj banji. Banje se reklamiraju kao idealna mesta za boravak svakog čoveka svakodnevno izloženog stresu i štetnim uticajima iz vode, vazduha i hrane.

Da li to onda znači da je radioaktivnost u malim količinama dobra za zdravlje?  

Ukratko, odgovor je ne.

Ne postoji bezbedna doza radioaktivnosti, odnosno radioaktivno zračenje uvek ima štetno dejstvo na zdravlje.

Da li prirodna radijacija izaziva malignitete?

Da bismo razumeli šta je prirodna radioaktivnost i kakav je njen uticaj biće prikazan primer mesta čiji su stanovnici izloženi najvećoj prirodnoj radioaktivnosti na planeti, a to je Ramsar, oblast u Iranu.

U Ramsaru živi svega oko 2,000 stanovnika, a doza zračenja koju ovi ljudi preživljavaju je nekoliko puta veća od one koju je ICRP (International Commission on Radiological Protection) odredila kao maksimalnu za radnike u nuklearnim postrojenjima, dok je rekordni nivo radioaktivnosti koji je izmeren čak 200 puta veći od svetskog proseka.

Pitanje koje se nameće jeste da li su maligna oboljenja češća u ovoj oblasti?

Odgovor je – ne, i to je neobično, priznaju i naučnici.

S druge strane, izvršena ispitivanja zdravstvenog stanja naseljenih u ovoj oblasti pokazala su da je broj hromozomskih aberacija, odnosno mutacija genetskog materijala koje su posledica zračenja, veći nego kod normalne populacije.

I sterilitet je visok, kako je pokazano, ali ove promene genetskog materijala nisu dovodile do razvoja maligniteta, bar ne u većoj meri nego što je to kod ostatka svetske populacije.

Još jedan primer koji svedoči o uticaju radioaktivnog zračenja na zdravlje, a koji nam može biti blizak je vezan za osobe koje su u bližem kontaktu sa radioaktivnim materijama u Zemljinoj kori, a to su rudari.

Radon koji izlazi iz zemlje kod rudara je uzrokovao veću stopu malignih i drugih oboljenja, pa otud potiče stav da je rad u rudniku najteži rad.

Doduše, danas su uslovi izmenjeni pa se u rudnicima koriste moćni ventilatori koji efikasno smanjuju nivo radona na nivo koji se može detektovati u kućnom ambijentu.

U Montani, SAD, čak postoje napušteni rudnici koji su preuređeni za potrebe zdravstvenog turizma i ljude koji plate da borave u njima i tako se izlažu radioaktivnosti.

Zašto onda ljudi idu u radioaktivne banje i rudnike kad je i prirodna radioaktivnost opasna i kako to može utiče na zdravlje?

  • Kao prvo, stvar je u prevari jer je na većini ovakvih mesta radioaktivnost niska. Na primer, prirodna radioaktivnost banjske vode smanjuje se od izvora do kupališta, pa je u nekim radioaktivnim banjama nivo radioaktivnosti zanemarljiv. U najgorem slučaju, doza zračenja u banji je manja od godišnje doze zračenja koju naše telo primi u kućnom ambijentu.
  • Kao drugo, kod stanovnika banje ili Ramsara koji smo spominjali verovatno dolazi do takozvanog radioadaptivnog efekta, što znači da zbog konstantnog prisustva niskih doza zračenja, organizam aktivira odbrambene mehanizme i efikasnije se bori po principu „što me ne ubije, to me ojača“. Dakle, čak i kada dođe do oštećenja DNK, moguća je popravka, a to zavisi od zdravstvenog stanja, ishrane i toga koliko je organizam opterećen drugim štetnim faktorima.

Vezano za to, studije pokazuju da manje doze zračenja uzrokuju manje štete nego što bi se očekivalo, odnosno da efekti zračenja i doze nisu linearno zavisni.

To znači da prirodni sistemi, kakvo je i ljudsko telo, imaju razne zaštitne mehanizme koji do neke mere neutrališu štetne uticaje iz okoline.

Drugim rečima, izloženost visokim dozama nesumnjivo dovodi do oboljenja, dok izloženost niskim dozama, što se dešava u prirodnom ambijentu, pa i banji, može i ne mora da ima štetne efekte po zdravlje, a efekti se javljaju bez ikakvih pravila, odnosno stohastički.

Doza koju organizam može da podnese zavisi od mnogo faktora koji uključuju genetsku predispoziciju, godine, kao i ostale faktore sredine i životni stil.

U tom smislu, boravak u radioaktivnim banjama može da bude koristan za ljude koji pate od hroničnih bolnih stanja, pre svega lokomotornog sistema, a zatim i psorijaze, ekcema, multiple skleroze, migrene i dr.

Mehanizam nije u potpunosti jasan ali moguće objašnjenje je da raspadom radona u plućima nastaju radioaktivne čestice koje se talože u tkivu mozga i vremenom „otupljuju čula“ i smanjuju sposobnost detekcije bola. Kada su u pitanju zdravi ljudi, kratkoročno izlaganje radioaktivnosti ne deluje kao smislen način za unapređenje zdravlja.

Izlaganje radioaktivnosti posebno nema smisla za mlade ljude jer su njihove ćelije u fazi deljenja posebno radiosenzitivne. Radiosenzitivnost ćelija u deobi je princip se koristi i u zračnoj terapiji koja ima za cilj da više ošteti ćelije raka nego zdrave ćelije pošto se one brzo dele.

Dakle, za hronične bolesti je dobro odlaziti u radioaktivne banje, efekti će varirati u zavisnosti od radioaktivnosti izvora, a mlade i zdrave osobe nemaju posebnog razloga da se izlažu „blagotvornim“ efektima radioaktivnosti.

Saznajte: Šta se dešava u organizmu usled trovanja radijacijom?

Prof. dr Svetlana Stanišić profesor je na Univerzitetu Singidunum u Beogradu. Autor je i koautor brojnih naučnih radova objavljenih u recenziranim časopisima, edukativnim publikacijama i monografijama. Oblast njenog istraživanja odnosi se na ishranu ljudi, uticaju zagađenja životne sredine na zdravlje. Autor je dve knjige na temu ishrane, rekreacije i zdravlja.
NAJNOVIJI TEKSTOVI
Štitasta žlezda eBook
Urinal Pharmamedica