Pod terminom „leukocitoza“ podrazumevamo povećan broj belih krvnih zrnaca, leukocita. Uzroci leukocitoze su najčešće infekcije i upalna stanja drugog porekla (poput auto-imunih bolesti), alergijske reakcije, maligne bolesti i primarna hematološka oboljenja.
autor: Ass. dr Marija Elez spec. interne medicine, subspec. hematolog
Znajući da postoji više podvrsta belih krvnih zrnaca, povećanje broja svake od postojećih doprinosi leukocitozi, mada suštinski govorimo u neutrofiliji (povećanje broja neutrofila, odnosno granulocita), limfocitozi (povećanje broja limfocita), monocitozi (povećanje broja monocita), eozinofiliji (povećanje broja eozinofila), bazofiliji (povećanje broja bazofila), odnosno povećanju nezrelih, mlađih formi belih krvnih zrnaca, takozvanih blasta.
Ali, pre nego što pokušamo da prođemo kroz moguća stanja, odnosno uzroke povećanja svakog pojedinačnog segmenta belih krvnih zrnaca, treba pomenuti specifičnosti krvne slike u zavisnosti od uzrasta. Naime, ukupan broj belih krvnih zrnaca-leukocita, kao i broj neutrofila je kod neonatusa do prve nedelje života fiziološki veći u poređenju sa decom i odraslima. Međutim, već nakon tog perioda, pa sve do šeste godine života, kod dece je uobičajeno veći broj limfocita u odnosu na neutrofile, što je važno imati na umu kako bi se sprečilo nepotrebno ispitivanje. Tako, kod sasvim male dece, čak i u stanjima teških infekcija, u krvnoj slici možemo videti neutropeniju.
POVEĆAN BROJ BELIH KRVNIH ZRNACA, NAJČEŠĆI UZROCI
Najčešći uzrok leukocitoze jesu infekcije i određena upalna stanja, ali i određena fiziološka stanja poput stresa, većeg fizičkog napora i trudnoće, pri čemu pod dejstvom brojnih medijatora, poput faktora rasta, izvesnih adhezionih molekula i citokina dolazi do većeg ili manjeg porasta broja leukocita.
Ukoliko je broj belih krvnih zrnaca, leukocita, iznad 30×109/l govorimo o takozvanim leukemoidnim reakcijama koje se mogu videti u stanjima teških infekcija. Međutim, takozvane hiperleukocitoze, kada je broj leukocita i veći od 100×109/l, uglavnom govore u prilog postojanja neke od malignih hemopatija (akutne ili hronične leukemije ili hronične mijeloproliferativne bolesti).
Neutrofilija ili povećan broj podvrste belih krvnih zrnaca koji se zovu neutrofili ili granulociti (pa otuda i termin granulocitoza) je najčešći pratilac infekcija i to bakterijskih, upalnih stanja druge prirode (poput najrazličitijih auto imunih bolesti), potom malignih bolesti, hormonskih i metaboličkih poremećaja, ali i izvesnih lekova. Preparati na bazi litijuma koji se koriste u pshijatriji, izvesni antiepileptici (karbamazepin, fenitoin i fenobarbiton), kortikosteroidi i heparin (mada on vrlo retko), mogu dovesti do povećanja broja neutrofila.
Limfocitoza je najčešći pratilac virusnih infekcija. Bakterijska infekcija koja je praćena limfocitozom u krvnoj slici je pertusis, odnosno veliki kašalj. Takođe, infekcije izazvane uzročnicima poput Toksoplazme, Brucele i Trepaneme (koja je izazivač sifilisa) uzrokuju limfocitozu.
Monocitoza koja podrazumeva povećanje podvrste belih krvnih zrnaca nazvanih monociti, u žargonu predstavlja „zoru zdravlja“. To znači da se monocitoza javlja u fazi oporavka od teških infekcija. Takođe, u slučaju monocitoze treba misliti i na grupu hematoloških oboljenja, prvenstveno mijeloproliferativnih poremećaja.
Eozinofilija. Stanja hipersenzitivnosti, pokrenuta različitim medijatorima, mogu dovesti do povećanja broja eozinofila, odnosno pojave eozinofilije. Tu mislimo na alergije najrazličitijeg porekla, preosetljivost na neke lekove, parazitarne bolesti, mada i izvesni hematološki maligniteti, poput Hodgkinovog limfoma i hronične mijeloidne leukemije, mogu biti praćeni eozinofilijom u krvnoj slici.
Bazofilija. I na kraju, pod bazofilijom se podrazumeva porast broja bazofila. Mada su opisani slučajevi hipotireoze (smanjene funkcije štitaste žlezde) i izvesnih alergija udruženi sa ovim poremećajem u diferencijalnoj krvnoj slici, bazofilija se najčešće sreće kod primarnih hematoloških oboljenja i to prvenstveno hroničnih mijeloproliferativnih bolesti.
Mada deluje komplikovano, kliničaru- hematologu povećanje neke od podvrsta leukocita, kao i postojanje eventualnih kombinacija, može biti značajna smernica za iznalaženje uzroka, te se u tom smislu i planira dopusnko ispitivanje. Uz anamnezu i klinički pregled, standard ispitivanja podrazumeva kompletnu krvnu sliku i pregled razmaza perfierne krvi. Potreba za dodatnim ispitivanjima zavisi od svakog pojedinačnog slučaja.
