Opšte prihvaćeno mišljenje je da na uzorkovanje treba doći natašte. Hrana našeg podneblja sadrži veliki broj namirnica koje značajno podižu nivo masti (trigicerida i holesterola) i šećera (glukoza) u krvi. Posle obilnog obroka nivoi masti i šećera u krvi ne odgovaraju Vašoj osnovnoj (bazalnoj) vrednosti, nego su znatno viši. Visoka koncentracija masnoća u krvi, takođe, može dati lažne rezultate za neke analize a neke ometati ili čak onemogućiti. Stoga, pri vađenju krvi za određivanje glukoze, uree, kreatinina, mokraćne kiseline, vitamina B12, folne kiseline i nekih tumor markera na vađenje krvi treba doći na tašte. Ako krv dajete radi određivanje masti u krvi (holesterol, HDL-holesterol, LDL-holesterol, trigliceridi) morate biti 12 sati natašte, a 24 sata pre vađenja krvi morate jesti laku, nemasnu hranu. Natašte vađenje krvi nije obavezno pri određivanju krvne slike, nivoa hormona i slično.
Izraziti telesni napor može dovesti do povećanja vrednosti kretinin kinaze, laktata, i urata. Izbegavajte povećane telesne napore 24 sata pre uzorkovanja, a 15 minuta pre vađenja krvi preporučljivo je mirovanje u sedećem položaju.
Konzumiranje alkoholnih napitaka dovodi do kratkotrajnog povećanja koncentracije glukoze, a potom do dugoročnijeg povećanja triglicerida. Hronični unos alkoholnih pića dovodi i do pojave oštećenja jetre koji se manifesruju porastom jetrenih enzima (AST, ALT, ALP i γ-GT). Pušači u odnosu na nepušače imaju znatno veći broj eritrocita, koncentraciju karboksihemoglobina, karcioembrionalnog antigena (CEA).
Upotreba nekih lekova može uzrokovati lažno pozitivne ondnosno negativne rezultate ili onemogućiti testiranje. Međutim, najveći broj lekova nema ova svojstva. Pre davanja krvi za analizu ne koristite lekove samoinicijativno bar 48 sati (npr. analgetike i antipiretike). Takođe, postoje i testovi kojima se upravo meri koncentracija leka u krvi. Zato, u slučaju da koristite hroničnu terapiju najbolje je da se o potrebi za njenim obustavljenjem konsultujete sa vašim lekarom.
Za razliku od uzorakovanja krvi, koje obavlja laboratorijsko osoblje, mokraću i stolicu uzorkujete sami. Izuzetno je bitno da uzorak uzmete na adekvatan način. Najbolje je koristiti originalnu ambalažu, čime se prikuplja adekvatna količina uzorka i smanjuje mogućnost zagađenja. Uzorkovanje mokraće se vrši obavezno ujutru, posle jutarnje toalete polnih organa. Prvi mlaz mokra će se izmokri a srednji prikupi. U slučaju sakupljanja 24 časovne
mokraće prikupljanje mokraće se započinje drugom jutarnjom mokraćom. Nadalje se mokraća sakuplja tokom celog dana i noći, uključujući sakupljanje i prve jutarnje mokraće sledećeg dana. Sakupljenu mokraću čuvate na hladnom mestu. Ženama se ne preporučuje analiza mokraće neposredno pre, za vreme i neposredno posle menstruacije.
Procena rezultata laboratorijskih analiza vrši se poređenjem sa referentnim vrednostima. Referentna vrednost je vrednost određenog sastojka krvi koju očekujemo kod zdravih ljudi. Na laboratorijskom nalazu se najčešće nalazi desno od vrednosti dobijene iz uzorka vaše krvi. Refrentne vrednosti određuju referentne laboratorije, analizom odrećenog broja uzoraka zdravih osoba izabranih prema polu i uzrastu. U različitim laboratorijama one zato mogu biti različite, zavisno od opreme i reagenasa koju koriste.
Ako Vaša izmerena vrednost nekog parametra krvi odgovara području referentnih vrednosti zaključak je da ste najverovatnije zdravi. Konačnu procenu o Vašem zdravlju ipak prepustite Vašem lekar.
