Broj srčanih udara kod žena mlađih od 50 godina manji je nego kod njihovih vršnjaka, ali je kod žena verovatnoća da će srčani udar biti smrtonosan dvostruko veća nego kod muškaraca.
Kardiovaskularne bolesti glavni su uzrok smrti Amerikanki starijih od 25 godina i od njih umire više žena nego od svih bolesti uzrokovanih rakom – godišnje oko 500.000, otprilike 57.000 više nego muškaraca.
The American Heart Association procenjuje da gotovo trećina žena pati od neke vrste srčanih bolesti, a većina toga nije svesna! Iako istraživanja pokazuju da je broj srčanih udara kod žena mlađih od 50 godina manji nego kod muškaraca istih godina, oni su kod žena opasniji i dvostruko je veća verovatnoća da će biti smrtonosni.
Razlog je teško odrediti, no smatra se da su žene ili teže pogođene bolešću ili žele manje agresivan tretman lečenja. U osnovi najvećeg broja srčanih udara kod žena su hipertenzija i visoki holesterol, a dobra strana je da se oni mogu lečiti i sprečiti.
Važno je brinuti o zdravlju i srcu pre pojave bilo kakvih simptoma – što ranije počnete, to je lakše sprečiti srčane bolesti. Istraživanja pokazuju da put do zdravog srca i nije složen.
Genetska predispozicija
Genetska predispozicija odnosno postojanje bolesti srca kod bliskih članova porodice važan je faktor rizika. Rezultati jednog švedskog istraživanja iz 2006. pokazuju da veću pažnju treba obratiti na majčinu istoriju bolesti. Rizik se povećava čak 43% ako se bolest pojavila kod majke, a znatno manje, 17%, ako je otac bio srčani bolesnik.
Moguće je da spoljni faktori više utiču na povećani rizik nego genetika, jer deca najčešće više vremena provode s majkom i preuzimaju njen stil života. Zanimljivo je spomenuti da je čak i kod osoba koje praktikuju zdrav život, ne puše i redovno vežbaju, rizik pojave srčane bolesti je 82%, ako su bolest imala oba roditelja. Ipak, to ne znači da je bolest neizbežna, već samo da ne treba gubiti vreme i da treba redovno obavljati potrebna testiranja i zdravo živeti. Ako je bolest prisutna u porodici, potrebno je sprovoditi detaljnije testove svakih nekoliko godina, počevši od sredine 40-ih.
Čak godinama ranije CT srca može detektovati nakupljanje naslaga u arterijama što pogoduje nastanku srčanog udara. Prvim takvim pregledom utvrđuje se stanje, dok se sledećim pregledima prati potencijalno pogoršanje. Analizama krvi pored nivoa dobrog i lošeg holesterola može se izmeriti prisutnost C-reaktivnog proteina u krvotoku koji može doprineti nastajanju naslaga.
Češći je među ljudima koji su prekomerne težine, imaju visok pritisak, puše ili se malo kreću. Prisutnost C-reaktivnog proteina predviđa verovatnoću srčanog udara kod žena koje imaju relativno nizak holesterol, a smatra se da može da signalizira srčane bolesti pre razvoja simptoma.
Povišen holesterol, signal za oprez
Veza izmedu holesterola, i srčanih bolesti poznata je već decenijama. Ali nivo holesterola samo je deo jednačine. Najvažnije je detektovati koliko je u krvi „lošeg“ holesterola, lipoproteina niske gustine (LDL), a koliko „dobrog“, lipoproteina visoke gustine (HDL).
Istraživanje teksaškog univerziteta Southwestern Medical Center pokazalo je da održavanje niske vrednosti LDL-a može pomoći ljudima kod kojih postoje neki rizični faktori kao što je, na primer, pušenje. HDL se bori protiv LDL-a prenoseći loše materije kroz krv do jetre, gde se metabolišu i na kraju eliminišu.
Prema nekim istraživanjima, podizanje vrednosti HDL-a za 1 miligram po decilitru (mg/dl) može smanjiti rizik srčanog udara 3 %.
Ako se testiranjem otkrije povišen holesterol, promena navika u ishrani i redovno vežbanje mogu pomoći, ali u mnogim slučajevima ne mogu dovesti do značajnijeg poboljšanja. Tada bi lekar trebalo da propiše lekove za snižavanje holesterola, statine, koji sprečavaju jetru da proizvodi previše holesterola.
Nužnost propisivanja lekovaje diskutabilna, pogotovu kod pacijenata koji mogu promenom stila života da utiču na nivo holesterola. Istraživanja pokazuju da statini mogu sniziti vrednost LDL-a za 40%, lagano podići vrednost HDL-a i smanjiti rizik srčanog udara za 35%.
Ne smemo se osloniti samo na lekove – njih treba kombinovati sa pravilnom ishranomi redovnom fizičkom vežbom. Kao neželjeni efekat uzimanja statina može se pojaviti umor mišića. Potrebno je i redovno odlaziti na analize krvi kako bi se proverilo funkcionisanje jetre.
Fizička aktivnost i pravilna ishrana, dobitna kombinacija za zdravo srce
Prekomerna težina može biti opasna, pogotovo ako se višak taloži na stomaku i bokovima. Da bismo je se rešili nije dovoljno promeniti režim ishrane, već se treba aktivirati. Istraživanja Wake Forest University Baptist Medical Center-a pokazuju da jedino kombinacija pravilne ishrane i redovne fizičke vežbe smanjuju veličinu ćelija na stomaku što se ne događa ako mršavite isključivo promenom režima ishrane.
Redovna fizička vežba ima višestruke efekte na telo – opasni kilogrami odlaze, mišići efikasnije koriste krv, srce jača, krvni sudovi postaju fleksibilniji, a krv lakše cirkuliše telom. Naravno, rezultata nema preko noći.
Kardiolozi predlažu svakodnevno 30 minuta umerenog aerobnog vežbanja, što dokazano produžuje očekivani životni vek za 3 i po godine. Bilo da je reč o hodanju, vožnji bicikla, trčanju ili plivanju srce treba da radi na 50 do 70% svoje maksimalne brzine.
Navedena količina vežbanja dovoljna je da se ukloni uticaj visokorizičnih faktora za obolevanje. Istraživanje Cooper instituta u Dalasu pokazalo je da je stopa smrtnosti u grupi ljudi koji umereno vežbaju upola niža nego u grupi osoba koje žive neaktivno. Koji god tip aktivnosti odabrali, ključ je u upornosti i što ranijoj promeni stila života.
Redovno vežbanje snage može sprečiti gubitak koštane i mišićne mase do kojeg dolazi starenjem, kao i redukovati masno tkivo i povećati izdržljivost, što može smanjiti rizik od srčanih bolesti.
Vežbanjem bez pravilne ishrane postiže se samo polovičan uspeh, no treba naglasiti da promena navika u ishrani ne znači izgladnjivanje ili neuravnoteženu ishranu. Ne postoji hrana koja ubija ili spašava živote – pravilna ishrana znači konzumaciju širokog spektra zdrave hrane.
To znači izbegavanje trans i zasićenih masnoća. U australiskoj studiji iz 2006. utvrđeno je da već konzumacija jednog masnog obroka kod zdrave osobe utiče na protok krvi i umanjuje zaštitnu snagu HDL-a. American Heart Association preporučuje da se putem zasićenih masti (ima ih u maslacu, punomasnim mlečnim prozvodima) unosi najviše 7% dnevnih kalorija. A samo 1% dnevne ishrane treba da sadrži trans masnoće (najčešće su prisutne u prerađenoj hrani: keksima, grickalicama, čipsu).
Stručnjaci preporučuju mediteranski model ishrane: umerena količina hrane s visokim udelom nezasićenih masnoća, kao što su maslinovo ulje i riba, lagano meso, mlečni proizvodi s niskim udelom masnoće, integralne žitarice (neglazirani pirinač i ječam) i konzumiranje barem pet obroka šarenog voća i povrća dnevno, osiguravaju organizmu potrebne antioksidanse koji pomažu održavanju fleksibilnosti krvnih sudova.
Prestanak pušenja trebalo bi da bude prioritet ako želite da izbegnete srčane bolesti. To važi za strastvene pušače, jednako kao i za povremene koji zapale u društvu uz pivo ili koktel. Istraživanja pokazuju da već pušenje između jedne i pet cigareta dnevno utrostručuje rizik smrti od srčanog udara i da gore utiče na žene nego na muškarce. Pušenje sužava arterije, podiže krvni pritisak, zgušnjava krv i povećava mogućnost stvaranja ugruška – klasičan recept za srčani udar.
Simptomi srčanog udara
Mučnina, vrtoglavica, težina u grudima i bol u gornjem delu leđa klasični su simptomi srčanog udara kod žena. Neke žene iskuse snažnu bol u grudima, ali kod mnogih se javljaju suptilniji simptomi koji se često ignorišu. Ispitivanje žena koje se oporavljaju od srčanog udara pokazalo je da su mnoge imale simptome koji su se pogoršavali nedeljama pre udara, ali su probleme pripisivale lošoj probavi, umoru i napregnutim mišićima.
Dve trećine američkih žena koje umiru od srčanog udara nisu ni stigle do bolnice – kad su shvatile o čemu je reč, bilo je prekasno. Simptomi nisu jedino što razlikuje muškarce i žene u vezi sa srčanim bolestima.
Istraživanje Nacionalnog zdravstvenog instituta u Americi otkriva da su lekari predvideli oko 3 miliona slučajeva srčanih bolesti kod žena koje su imale naslage plaka koji se proširio kroz arterije, a nije se povećao i stvorio veliku blokadu (kako bi bilo kod muškaraca).
Na angiogramima (snimci krvnih sudova) te arterije izgledaju čisto. Istraživanje je obuhvatilo i žene s mikrovaskularnim bolestima, kod kojih se mali krvni sudovi ne rašire pravilno tokom naprezanja.
I njihovi angiogrami su bili čisti. Žene treba da više obrate pažnju na znakove tela; ako pacijentkinja ima kratak dah, visoku vrednost holesterola ili primeti druge zabrinjavajuće simptome, treba da insistira na dodatnim analizama.
Ako postoji mogućnost da nešto nije u redu, svakako treba utvrditi sta je.
Loša probava ili srčani udar ?
Prema rezultatima istraživanja iz 2003. objavljenim u časopisu Circulation, kod samo 30% žena koje su imale srčani udar pojavio se bol u grudima, simptom karakterističan za muškarce. Simptomi i srčanog udara kod žena često su mnogo suptilniji zato treba obratiti pažnju na moguće znakove kako bi se pravovremeno reagovalo.
– Vrtoglavica – znak da srce ne pumpa dovoljno krvi u mozak.
– Umor – oslabljeni srčani mišić ne može da pumpa dovoljno kiseonika za efikasno funkcionisanje tela, pa dolazi do osećaja umora.
– Mučnina – može uzrokovati da je krvni pritisak naglo pao, pojavljuje se zajedno sa pojačanim znojenjem.
– Bol u gornjem delu leđa, gornjem delu stomaka ili donjem delu grudi upozorenje je da srce ne može pravilno da pumpa krv.
– Kratak dah tokom normalnih aktivnosti – smanjen je protok krvi u srcu i pumpanje srca slabi i dolazi do pojave kratkog daha
Ako samo ponekad dođe do pojave kratkog daha tokom uobičajenih aktivnosti, najverovatnije nema razloga za brigu, ali ako se to učestalije ponavlja, svakako treba otići na pregled.
Istraživanja pokazuju da statini mogu sniziti vrednost LDL-a za 40%, lagano podići vrednost HDL-a i smanjiti rizik srčanog udara za 35%. Međutim, ne smemo se osloniti samo na lekove – njih treba kombinovati sa pravilnom ishranomi redovnom fizičkom vežbom.
Kardiolozi predlažu svakodnevno 30 minuta umerenog aerobnog vežbanja, što dokazano produžuje očekivani životni vek za 3 i po godine. Bilo da je reč o hodanju, vožnji bicikla, trčanju ili plivanju srce treba da radi na 50 do 70% svoje maksimalne brzine.