Budući da vežbanje donosi mnogo benefita po zdravlje, nije teško razumeti zašto se ljudi podstiču da vežbaju. Mnogi smatraju da je vežbanje isuviše skupo ili da oduzima mnogo vremena. U stvarnosti, samo pola sata umerene svakodnevne aktivnosti, poput brzog hoda, može biti dovoljno da se poboljšaju zdravlje i kondicija.
Sa dolaskom proleća i leta popravlja se raspoloženje,ljudi su fizički aktivniji, lakše se odlučuju za neku od fizičkih aktivnosti bilo da je to šetnja, koja je najpristupačnija svima ili neki od sportova. Poslednjih godina sve više se govori o vežbanju, koji je po mnogim istraživanjima suštinski deo zdravog životnog stila. Ne samo da redovno vežbanje pomaže da se održi kondicija i smanji telesna težina, već smanjuje i rizik od mnogih oboljenja. Sa druge strane, sve više ljudi ima višak kilograma ili je gojazno. Poput pravilno izbalansirane dijete redovno vežbanje igra vitalnu ulogu u regulisanju telesne težine.
Budući da vežbanje donosi mnogo benefita po zdravlje, nije teško razumeti zašto se ljudi podstiču da vežbaju. Mnogi smatraju da je vežbanje isuviše skupo ili da oduzima mnogo vremena. U stvarnosti, samo pola sata umerene svakodnevne aktivnosti, poput brzog hoda, može biti dovoljno da se poboljšaju zdravlje i kondicija. Postoji mnogo različitih načina za vežbanje i uvek je moguće pronaći nešto što odgovara svakom načinu života.
Vžbanje može da se podeli na tri nivoa: lagano, umereno i intenzivno. Lagano vežbanje je ono koje nam omogućava da razgovaramo dok smo fizički aktivni. Primeri laganog vežbanja su: šetnja, lakši kućni poslovi, rad u bašti… Umereno vežbanje bi trebalo da izazove blagi osećaj ostajanja bez daha. Osećamo se pomalo iscrpljeno, ali ne tako da je to nepodnošljivo (brza šetnja ili penjanje uzbrdo). Intenzivno vežbanje dovodi do brzog disanja, i osećamo se kao da smo na tački preko koje bi prešli telesna ograničenja, ali ne nanosimo nikakvu štetu organizmu. Tu spadaju džogiranje, vožnja bicikla, plivanje, dizanje tereta…
Važno je početi polako, sa laganim vežbama pre pojačanja inteziteta, i voditi računa da je svako drugačiji. Ono što je lagano ili umereno vežbanje za jednu, može biti intezivno za drugu osobu. Mnogi ljudi vežbanje isključivo povezuju sa posećivanjem teretane, što nije ispravno. Postoje različite vrste vežbanja, pri čemu svako ima svoje koristi i efekte. Cilj bi trebalo da bude intenzivno vežbanje, ali ukoliko postoji neko hronično oboljenje ili se nije dugo vežbalo, trebalo bi se posavetovati sa lekarom.
Prednosti vežbanja
Prednosti redovnog vežbanja idu mnogo dalje od pukog gubljenja telesne težine. Ljudi koji redovno vežbaju imaju više šansi da žive duže i popravlja im se kvalitet života. Studije su čak pokazale da je biti fizički nespreman jednako opasno po zdravlje kao i pušenje. Ljudi koji imaju aktivan način života imaju upola manji rizik od razvoja srčanih oboljenja. Redovno vežbanje može da smanji krvni pritisak, nivo holesterola, kao i da smanji rizik od šloga, dijabetesa, osteoporoze i mnogih vrsta tumora. Poboljšava varenje, popravlja držanje i pomaže kod nesanice. Pruža bolji kvalitet života u kasnijim godinama, pa su ljudi koji redovno vežbaju u starosti aktivniji.
Vežbanjem se poboljšava raspoloženje lučenjem hemijske supstance u mozgu, serotonina, koja doprinosi osećanju sreće i smanjuje napetost. Osim toga, fizička aktivnost dovodi do oslobađanja endorfina, koji blokiraju signale bola u mozgu, što predstavlja prirodan način oslobađanja od bola. Kao rezultat, moguće je smanjenje menstrualnih ili bolova u leđima. Takođe se i poboljšava stanje kože, s obzirom da se više kiseonika odvodi tkivima. Sve ovo doprinosi boljem osećaju u vezi sopstvenog izgleda, pojačanju samopouzdanja i poboljšanju seksualnog života. Istraživanja pokazuju da muškarci koji redovno vežbaju, imaju manju mogućnost erektilne disfunkcije, naročito u poznijim godinama.
Rizici
Uvek postoje rizici od povreda tokom vežbanja, naročito pri a ne od napornih aktivnosti koje opterećuju zglobove i mišiće. Ako se tek počinje sa vežbanjem, treba razgovarati sa lekarom. To je naročito važno ukoliko je ispunjen neki od sledećih uslova: ako je osoba starija od 35 godina i puši, ukoliko ima dijabetes, ili rizik od razvoja srčanih oboljenja, visok krvni pritisak, povišen holesterol, bolove u grudima ili ozbiljne nelagodnosti prilikom vežbanja, ili pak ukoliko ima preko 40 godina i potpuno je neaktivna.
