Kako se atrijalna fibrilacija dijagnostikuje?
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke anamneze i fizikalnog pregleda a potvrđuje se na osnovu rezultata EKG-a, holter monitoringa i drugih nalaza prema proceni lekara. EKG je dijagnostička metoda kojom se pokazuje kakva je električna aktivnost srca. Holter monitoring se radi kako bi se u periodu od 24-48 sati videlo koliki je broj otkucaja srca u minuti.
Lečenje
Osnovni cilj terapije je da se postojeća aritmija što pre prevede u regularan sinusni ritam. Kod napada koji se prvi put javljaju u oko 60% slučajeva to se spontano dogodi u roku od 24 sata, pa terapija nije potrebna. Problem predstavljaju oni bolesnici kod kojih se ove aritmije ponavljaju. Prva linija odbrane svakako su antiaritmici uz antikoagulantnu ili antiagregacionu terapiju u zavisnosti od slučaja. Lekar prilikom određivanja terapije koristi takozvane CHADS kriterijume. Pacijent se pita da li ima koronarnu bolest, hipertenziju, dijabetes, da li je imao moždani udar. Važan faktor prilikom određivanja terapije je i starost bolesnika – stariji od 75 godina su rizična grupa. Ukoliko bolesnik da pozitivan odgovor na jedan ili više pitanja uz antiaritmik mu se daje i lek za razređivanje krvi a ako ima jedan ili nijedan od pozitivnih odgovora dovoljna je antiagregaciona terapija (Aspirin). Antikoagulantna terapija je jako važna za one bolesnike koji su imali ponovljene napade. Njom se krv razređuje i sprečava se stvaranje krvnih ugrušaka koji bi prilikom povratka srca u normalan ritam mogli da dovedu do nastanka šloga i drugih komplikacija. Antikoagulantna terapija se primenjuje najkasnije 24 h od početka napada. Vrlo često bolesnici pitaju koliko dugo trebaju da uzimaju antikoagulantnu terapiju. To se ne može generalno reći već zavisi od težine oboljenja koja prate atrijalnu fibrilaciju ili komplikuju kliničku sliku. Antikoagulansi mogu da se isključe ako se aritmija ne javlja u periodu od 6 meseci ali ukoliko je reč o bolesnicima koju su doživeli šlog, ona se primenjuje doživotno. Primena antikoagulantnih lekova zahteva stalnu kontrolu krvi bolesnika kako bi se odredilo protrombinsko vreme na osnovu koga se određuje doza leka koja se treba primeniti. Protrombinsko vreme (izraženo kao INR) treba da bude od 2-3.
Ukoliko se primenom antiaritmika nije uspostavio normalan sinusni ritam primenjuje se elektro-kardioverzija. To je niskonaponski električni šok kojim se srce zaustavlja kako bi se posle pobudio pravilan srčani rad. Elektro-konverzija se može upotrebiti maksimalno dva do tri puta godišnje posle čega se napušta kao mogućnost jer i sama elektrokonverzija oštećuje srce. Elektrokonverzija se sprovodi u odgovarajućoj opštoj anesteziji kako bi se izbegao bol prilikom primene električnog šoka. Primenjuje se kratkodelujući anestetik ili sedativ kako bi se nakon procedure bolesnik što lakše oporavio. Najčešće nije potrebna hospitalizacija tokom noći, već bolesnik odlazi na dalju kućnu negu.
Sa tehnološkim napretkom otvorila se još jedna mogućnost lečenja atrijalne fibrilacije. To je lečenje radiofrekventnom strujom. Radiofrekventna struja se primenjuje na srce stvarajući opekotine koje kada zacele ostavljaju ožiljke. Ožiljci predstavljaju antiaritmološke izolatore koji ne dozvoljavaju električnim talasima (aritmijama), da se šire kroz srce. Ovaj postupak se zove radiofrekventna ablacija. Sama intervencija nije nimalo bezazlena, traje oko 4 sata i u 70% slučajeva treba da se ponovi. Najveći kvalitet ove intervencije je da se njom atrijalna fibrilacija može potpuno izlečiti.
Pejsmejker je još jedna mogućnost za lečenje atrijalne fibrilacije, u svetu se sve manje koristi.
Da li stres utiče na pojavu aritmija?
U stanju stresa iz nadbubrežne žlezde luče se supstance, neurotransmiteri, kateholamini koji direktno i indirektno utiču na pojavu srčanih aritmija. Pored atrijalne fibrilacije koja se klinički prepoznaje kao aritmija absoluta, stres utiče i na pojavu malignih poremećaja srčanog ritma koji imaju smrtni ishod.
Najnovija istraživanja pokazala su da stres koji je uzrokovan poslom povećava rizik od srčanih bolesti. U istraživanju je učestvovalo 10 000 Britanaca različitih zanimanja, od kurira do službenika. Učesnici su praćeni 12 godina. Redovno su im mereni otkucaji srca, krvni pritisak i nivo kortizola (hormon stresa) u krvi. Takođe, prikupljani su podaci o načinu ishrane, broju popušenih cigareta, fizičkoj aktivnosti i konzumiranju alkohola. Na osnovu opsežnih analiza došlo se do zaključka da osobe koje su mlađe od 50 godina i obavljaju stresan posao imaju 70% veće šanse da obole od srčanih bolesti nego oni koji na radnom mestu nemaju stres. Studija je pokazala i da ishrana ima važnu ulogu u razvoju srčanih bolesti dok konzumiranje alkohola nije imalo uticaj. Stres na poslu je vezan i za postojanje loših životnih navika poput pušenja, nedostatka fizičkih aktivnosti i loše ishrane. Svi ovi faktori zajedno negativno utiču na zdravlje u celini pa samim tim i na zdravlje srca.
• • •
Referentni medicinski časopis Jurnal of Clinical Endocrinology and Metabolisam objavio je rezultate studije kojom se pokazala veza srčanih oboljenja sa prvim menstrualnim krvarenjem. U studiji je učestvovalo oko 16000 žena srednjih i zrelijih godina. Žene koje su prvu menstruaciju dobile pre 12. godine, pokazalo se da imaju 23% veće šanse od razvijanja srčanih oboljenja i 28% veći rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti u odnosu na one koje su prvu menstruaciju dobile kasnije. Ova povezanost se delom pripisuje i činjenici da žene koje su prvu menstruaciju dobile pre 12. godine imaju veći indeks telesne mase a gojaznost je dobro poznat faktor rizika za pojavu kardioloških oboljenja.
