Pridržavanjem načela o zdravoj ishani kao i umerena fizička aktivnost najčešće su dovoljni da se održi zdravlje srca i loše masnoće stave pod kontrolu. Međutim, u savremenim uslovima života ova načela nije jednostavno ispoštovati. Obroci su preveliki i lošeg sastava a sa druge strane vremena i mogućnosti za fizičku aktivnost nema dovoljno. Sve ovo otvara potrebu za unosom dodataka ishrani odnosno, suplemenata.
Velika je ponuda na tržištu i napraviti pravi izbor nije lako. Pravi put je, informisati se!
Dodaci sa ribljim uljem
Omega 3 masne kiseline, smanjuju nivo triglicerida, poboljšavaju odnos između LDL i HDL holesterola, deluju protiv upale, smanjuju lepljivost krvi. Ako ne volite ribu i znate da je nećete redovno jesti, izuzetno je važno da uzimate dodatak sa ribljim uljem. Riblje ulje ima i ostale dobre strane – pospešuje imunološku funkciju, sprečava depresiju, pomaže kod alergija, deluje protiv upala kod osoba sa reumatoidnim artritisom i Kronovom bolešću.
Istraživanja su utvrdila da 1.000-2.000mg ribljeg ulja dnevno može da snizi nivo triglicerida, uspori zgrušavanje krvi i snizi krvni pritisak. Kombinacija ribljeg ulja sa statinima sprečava pojavu dijabetesa tipa 2 kod gojaznih ljudi s visokim holesterolom (statini samostalno nemaju mnogo uticaja na trigliceride, koji imaju važnu ulogu u razvoju dijabetesa). Dodaci s ribljim uljem regulišu električnu aktivnost srca, smanjujući rizik od srčanog udara ili iznenadne smrti od artimije (nepravilnog rada srca).
Riblje ulje se sastoji od dva glavna tipa omega 3 masnih kiselina – poznatih kao EPA I DHA. Potražite preparat koji sadrži oba tipa. Stručnjaci preporučuju dnevnu dozu od 1.000 mg, u jednoj ili podeljeno u dve doze. Vegani, umesto ribljeg ulja mogu uzimati ulje lana. Semenke i ulje lana odličan su izvor omega 3 masnih kiselina. Uzmite supenu kašiku dnevno u vidu semena ili ulja. Ili, ulje upotrebite u prelivima za salatu.
Ne uzimajte istovremeno riblje ulje i ulje lana, jer oba ulja razređuju krv. Takođe, ukoliko uzimate lekove koji razređuju krv, na primer varfarin, ili vam preti velika opasnost od krvarenja – pre nego što počnete da koristite omega masne kiseline, porazgovarajte sa lekarom.
Koenzim Q10
Koenzim Q10 je suplement kog lekari često preporučuju osobama sa kardiovaskularnim bolestima. Normalno se stvara u organizmu a unosimo ga i hranom, prvenstveno kroz crveno meso, jezgraste plodove, tamnozeleno lisnato povrće. On nam obezbeđuje energiju za rad svake ćelije. U srcu, organu koji troši najviše energije, nalazi se veća koncentracija koenzima Q10 nego u bilo kom drugom tkivu. Srčani bolesnici imaju i do 25% manje koenzima Q10 nego osobe sa zdravim srcem.
Kako starimo, nivo koenzima Q10 opada. Koenzim Q10 deli zajednički put sinteze sa holesterolom, pa ako sprečite sintezu holesterola što se dešava upotrebom statina smanjujete sintezu i koenzima Q10. Tako da se većina naučnika na ovu temu složila da je uz upotrebu statina neophodna suplementacija koenzimom Q10. Sinteza prekursora koenzima Q10, mevalonata biva inhibisana od strane beta blokatora, tako da uz lekove kao što su presolol, prinorm, bisoprolol, karvileks, atenolol takođe se preporučuje dodatni unos koenzima Q10.
Dok koenzim Q10 naizgled nema nikakvog uticaja na sam nivo holesterola, istraživanja ukazuju na to da redovno uzimanje ovog dodatka smanjuje rizik od ponovljenog srčanog udara ili drugih problema sa srcem.
Preporučuje se 100mg u jednoj ili podeljeno u dve doze, uz hranu kako bi se poboljšala apsorpcija. Potrebno je najmanje 8 nedelja da rezultati postanu primetni.
Kao i kod omega masnih kiselina, ukoliko uzimate lekove za razređivanje krvi konsultujte svog kardiologa pre nego što počnete suplementaciju koenzimom Q10. Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama.
Arginin
Kada je američki kardiolog, profesor Džon Kuk, dao velike doze L-arginina (6-21g dnevno) grupi od 43 dobrovoljaca, njihov krvotok i elastičnost arterija značajno su se poboljšali posle samo nedelju dana. Kuk je takođe otkrio da dodavanje arginina može smanjiti lepljivost krvnih pločica, belih krvnih zrnaca, pa čak i zidova arterija- kod osoba sa povišenim holesterolom. Manja lepljivost znači i manju verovatnoću stvaranja plaka i ugrušaka.
L-arginin se u organizmu prevodi u azot-monoksid, koji dovodi do širenja krvnih sudova i poboljšanja cirkulacije. On, endotelijum, odnosno sloj koji oblaže arterije, održava glatkim, i tako onemogućava gomilanje plaka. Arginin se nalazi u namirnicama poput ovasa, jaja i soje.
L-arginin se koristi sa brojnim lekovima za različita oboljenja, na primer sa ibuprofenom za migrenske glavobolje, sa konvencionalnom hemoterapijom u terapiji raka dojke, sa drugim aminokiselinama za povećanje mišićne mase kod rekonvalescenata, za brže zarastanje rana, saniranje infekcija i smanjenje vremena oporavka posle operacije.
Trebalo bi da razmislite o uzimanju arginina ako već imate srčano oboljenje ili nekoliko faktora rizika i ako je vaša ishrana daleko od idealne. Ako uzmimate mnogo ovasa, jaja ili soje, najverovatnije vam nije potreban.
Preporučena doza: 2g -3 g dnevno, podeljenih u nekoliko doza.
Pre nego što počnete da uzimate arginin posavetujte se sa lekarom jer može nepovoljno da deluje u kombinaciji s lekovima za srce. Ne uzimajte arginin s vijagrom jer ova kombincija izaziva opasan pad krvnog pritiska, arginin se ne preporučuje ni osobama s ozbiljnim infekcijama ili upalama, kao ni onima koji boluju od raka.
Glog
Za izvanredna lekovita dejstva gloga, najverovatnije je zaslužna visoka koncentracija antioksidanata poznatih kao flavonoidi. Naučnici tvrde da glog pomaže u sprečavanju napada angine jer poboljšava dotok krvi i kiseonika u srce širenjem krvnih sudova. Takođe štiti od oksidacije LDL holesterola. Preporučuje se 100mg-150mg standardnog ekstrakta dnevno. Potrebno je i do dva meseca da se glog nagomila u organizmu i počne da daje rezultate.
Glog može da snizi krvni pritisak i spreči zgrušavanje krvi, ne uzimajte ga ni sa jednim lekom za srce pre nego se konsultujete sa lekarom. U ove lekove spadaju beta-blokatori, blokatori kanala kalcijuma, digoksin i nitrati.
