Svrha preventivnih sistematskih pregleda je da se na vreme uoče najvažniji faktori rizika ili otkriju bolesti dok su još u početnom stadijumu kada je i lečenje lakše, kraće a u nekim slučajevima i jedino moguće.
Zbog ubrzanog tempa života, radnih obaveza koje postaju sve veće, izloženosti stresu u svim sferama, nemamo vremena da oslušnemo svoj organizam i eventualne smetnje na vreme detektujemo a ako ih i detektujemo obično ih zanemarujemo. Lekaru se javljamo najčešće tek onda kada tegobe koje osećamo poprime takvu razmeru da remete normalne životne aktivnosti. Da li mora tako?
Redovno kontrolisanje najosnovnijih zdravstvenih pokazatelja je od velike važnosti i omogućava da se bolesti otkriju u početnom stadijumu kada je lečenje lakše, kraće a u nekim slučajevima i jedino moguće. Do početka devedesetih godina, sistematski pregledi su bili obavezni u svim preduzećima. U razvijenim zemljama to i danas postoji jer se smatra da su preventivni, redovni godišnji pregledi uticali na prudžetak životnog veka.
Sistematski pregled podrazumevajednom godišnje obavljanje internističkog pregleda sa EKG-om, pregled abdominalnih organa, ultrazvuk štitaste žlezde, spirometriju, otoskopski pregled, oftalmološki pregled i kompletnu analizu krvne slike i biohemijskih parametara.
Početak pregleda podrazumeva uzimanje detaljnih podataka o vašim eventualnim simptomima i zdravstvenoj istoriji vaše porodice.Postavljanjem odgovarajućih pitanja lekar se orjentiše i o eventualnim dodatnim pregledima koji bi trebalo da se obave jer nekada ni sam pacijent nije svestan postojanja nekih tegoba, kao ni faktora rizika.
Pregledom i laboratorijskim analizamautvrđujemo da li je zdravlje odgovarajuće i ako nije šta je neophodno od dodatnih pregleda i analiza. Na taj način mogu da se dijagnostikuju neke ozbiljne bolesti u samom začetku kada je lečenje najefikasnije.
Povišen krvni pritisak je najčešća bolest čovečanstva, vrlo često ne mora da daje simptome, pa pacijent, ukoliko nema naviku da meri pritisak, može i godinama da ga ima a da to i ne zna. Za to vreme, visok pritisak oštećuje krvne sudove, remeti njihovu elastičnost što može dovesti do pucanja krvnog suda. Osobe koje imaju porodičnu predispoziciju za hipertenziju trebale bi samostalno ili kod lekara opšte prakse da periodično mere visinu krvnog pritiska, ove vrednosti zabeleže i pokažu ih doktoru.
Broj ljudi koji imaju povišen nivo šećera u krvi je u stalnom porastu. Ova bolest je često bez simptoma pa može i godinama da postoji a da toga niste ni svesni. Dijagnoza bolesti se često postavlja tek u uznapredovalim stadijumima kada je već uslovila oštećenja. Kako bi se ovakve situacije sprečile važna je rana dijagnostika i adekvatno lečenje. Normalne vrednosti šećera u krvi su između 4.2 i 6mm/l.
Sve više pacijenata se javlja lekaru sa simptomima koji ukazuju na poremećaj u radu štitaste žlezde, pa je neophodno da se u okviru sistematskog pregleda uradi prvo ultrazvuk žlezde na osnovu koga bi se odredilo koje, ukoliko je potrebno, laboratorijske analize traba dodatno da se urade. Obično su to vrednosti hormona FT4(slobodni tiroksin) i TSH(tireotropin, hormon koga luči hipofiza).
Svim muškarcima iznad 50 godinaje potrebno da se jednom godišnje odredi PSA, tumorski marker za prostatu, jer se evnteulani tumor prostate odlično leči ukoliko se otkrije na vreme.
Pod redovnim sistematskim pregledom se podrazumeva i jednom godišnje ginekološki pregled i ultrazvuk dojki kao i mamografija, prema savetu doktora koji je radio ultrazvučni pregled. Ultrazvuk dojki se preporučuje mlađim ženama čije je tkivo dojki pregusto da bi se mamografijom (rendgenski pregled) moglo detaljno pregledati dok se mamografski pregled dojki preporučuje ženama srednjih godina i starijim.
Nekada su potrebne samo blage korekcije, bez uvođenja medikamentozne terapije, da se vaše zdravstveno stanje popravi. Naravno, ne treba uzbegavati ni lekove i ukoliko su neophodni treba ih redovno uzimati i to isključivo prema savetu i pod lekarskom kontrolom.
Savetujem da pronađete lekara u koga ćete imati poverenja, koji će vam obavaljati sistematske preglede i koji će Vas pravilno terapijski usmeravati.
napisala: dr Katarina Mitrović, internista
(Internistička ordinacija Mitrović, Bulevar Despota Stefana 47, Beograd (011) 322 8624)
