Arterijska hipertenzija (HTA), je kompleksna bolest koja podrazumeva povišene vrednosti krvnog pritiska – preko 140/90 mmHg i za posledicu može imati oštećenje takozvanih ciljnih organa, kao što su: srce, mozak, oči, bubrezi i veliki krvni sudovi. Najčešći simptomi povišenog pritiska su: glavobolja, zujanje u ušima, krvarenje iz nosa, osećaj pritiska u grudima, gušenje, brže zamaranje. Mnogi boluju od ove bolesti, a da toga nisu svesni jer nemaju nikakvih simptoma i često tek komplikacije otkriju bolest. Zato je i zovu „tihi ubica“.
autor: Dr Milica Vukićević
Povišeni krvni pritisak se mora doživotno lečiti a prvi korak je promena stila života. Utvrđeno je da promenom životnog stila vrednost krvnog pritiska može da se smanji za 10-12mm Hg.
SAVETI ZA ŽIVOT SA HIPERTENZIJOM
Smanjenje telesne težine kod gojaznih pacijenata. Gojaznost dodatno opterećuje srčani mišić i menja metabolizam organizma u celini. Redukcija prekomerne telesne težine i održavanje vrednosti u okvirima preporučenih (BMI oko 25 kg/m2, obim struka < 102 cm kod muškaraca, tj. < 88cm kod žena) doprinose boljoj regulaciji arterijske hipertenzije.
Smanjenje unosa soli. Preporučuje se povećanje unosa kalijuma a smanjenje unosa natrijuma (do 2,3 mg za zdrave osobe, a do 1,5 mg na dan za osobe preko 51 godine, sa povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom ili bubrežnom slabošću).
Smanjenje unosa masti uz pridržavanje Mediteranskog načina ishrane doprinosi korekciji lipidnog statusa. Preporučeno je korišćenje ribe u ishrani najmanje 2 puta nedeljno, uz unos 300-400 g dnevno voća i povrća.
Pušenje i nikotin su glavni faktori rizika za nastanak aterosklerotskih kardiovaskularnih oboljenja, naročito moždanog udara. Pušenje urzokuje nagli porast krvnog pritiska i ubrzanje srčane frekvence, u trajanju dužem od 15 min nakon konzumiranja cigarete. Pored toga, hemijske materije prisutne u duvanu oštećuju unutrašnjost zidova arterija. Pored aktivnog i pasivno pušenje izaziva ove promene ali u manjem obimu.
Konzumiranje alkohola doprinosi povećanju arterijskog krvnog pritiska kod već tretiranih hipertenzivnih bolesnika. Potrebno je ograničiti unos alkohola na jedno piće dnevno za žene svih životnih doba i muškarce starije od 65 godina, kao i dva pića dnevno za muškarce do 65 godina. Jedno standardno piće iznosi 3,3 dl piva, 1,5 dl vina i 0,5 dl žestokog pića.
Samo u malim količinama alkohol ima i pozitivnih efakata na srce. Alkohola dovodi do porasta vrednosti triglicerida i viška kalorija, ali takođe i do porasta HDL, tj. “dobrog” holesterola, redukcije faktora koji podstiču trombozu i poboljšanja insulinske senzitivnosti. Crno vino ima antioksidantnu aktivnost, antitrombocitno dejstvo, a u umerenim količinama (jedna čaša crnog vina dnevno kod žena, 1-2 čase crnog vina kod muškaraca) poboljšava elastičnost arterijskih krvnih sudova.
FARMAKOLOŠKA TERAPIJA
Primena antihipertenzivne terapije (diuretici, beta-blokatori, kalcijumski antagonisti, ACE inhibitori, blokatori angiotenzinskih receptora), moguća je u vidu mono- ili komobinovane terapije. Kombinovana terapija (naročito kod dijabetičara), primenom dva leka iz različitih grupa, ima bolji uticaj na regulaciju arterijske hipertenzije u odnosu na povećanje doze jednog leka, primenjenog u vidu monoterapije.
Antihipertenzivna terapija je trajna terapija, sa mogućnošću postepene korekcije doze ili primene kombinovane farmakološke terapije. Prilikom akutnog povećanja vrednosti krvnog pritiska terapija se može korigovati ili intenzivirati, a tokom letnjih meseci je, zbog širenja krvnih sudova i sklonosti ka hipotenziji, najčešće je potrebna redukcija doze.
Arterijska hipertnzija rezistetna na višestruko korigovanu primenjenu terapiju zahteva dalje ispitivanje i utvrđivanje njene etiologije.
KONTROLA KRVNOG PRITISKA-PACIJENT TREBA AKTIVNO DA UČESTVUJE U LEČENJU
Za merenje krvnog pritiska u kućnim uslovima preporučuje se živin sfingomanometar sa manžetnom odgovarajuće širine (koja treba da obuhvati najmanje 80% obima ruke) ili neki od savremenih digitalnih aparata, gde se vrednost krvnog pritiska dobija kao prosečna vrednost tri uzastopna merenja.
Kako bi utvrdili efikasnost primenjene terapije, potrebno je u kućnim uslovima meriti vrednost krvnog pritiska tri puta dnevno, u periodu od nedelju dana (pod propisanom terapijom). Nakon toga, terapija se može po potrebi korigovati, ili se može promeniti vreme uzimanja određenog leka u cilju adekvatnije regulacije arterijske hipertenzije.
Kardiološke kontrole pacijenata sa arterijskom hipertenzijom potrebno je obavljati u proseku na šest meseci. Takođe, ultrazvučni pregled abdomena, pregled očnog dna, neurološki pregled i kontrola bubrežne funkcije mogu sugerisati na neke od komplikacija arterijske hipertenzije, pogotovu kod dijabetičara i onih sa neregulisanim vrednostima krvnog pritiska.
SPORT I ARTERIJSKA HIPERTENZIJA
Kod pacijenata sa arterijskom hipertenzijom, preporučena je redovna umerena fizička aktivnost, najmanje 30 min umerne aerobne fizičke aktivnosti (šetnja, brzi hod, trčanje, vožnja bicikla, plivanje), u početku 3 puta nedeljno uz ciljno postizanje navedene aktivnosti do pet puta nedeljno, u trajanju od 45-60 min. Pacijenti sa arterijskom hipertenzijom treba da izbegavaju vežbe koje zahtevaju brzu promenu pravca, skakanje, brzo trčanje, vežbe pod opterećenjem i intenzivne treninge, te se “trening snage” ne preporučuje kao jedini ili glavni oblik vežbanja.
NOVE TEHNOLOGIJE U RANOJ DIJAGNOSTICI I PRAĆENJU ARTERIJSKE HIPERTENZIJE
Postoje tri osnovna razloga za neodgovarajuću kontrolu arterijske hipertenzije: inertnost lekara u lečenju pacijenta, slaba adherenca pacijenta na primenjenu terapiju i nedostaci zdravstvenih sistema u praćenju hroničnih oboljenja. U budućnosti, razvojem novih informacionih tehnologija, biće moguće prevazići navedene prepreke i olakšati komunikaciju između pacijenata i lekara.
Dijagnostikovanje i kontrola arterijske hipertenzije će, osim korišćenjem aplikacija smart telefona, biti omogućeni i praćenjem putem elektronskih uređaja tj. posebnih softvera (pametni časovnik, nakit) koji će omogućiti detekciju i memorisanje vrednosti krvnog prtiiska uz adekvatnu obradu podataka i pružanje povratne informacije ordinirajućem lekaru, u cilju optimizacije individualizovane terapije.
