Na svakih dvadeset minuta jedna osoba u Srbiji doživi moždani udar. Po čak trećinu pacijenata moždani udar je smrtonosan dok kod jedne trećine uzrok je trajnog invaliditeta.
Najčešće pitanje koje pacijenti postavljaju svom lekaru, nakon moždanog udara je da li će se, kada i u kojoj meri oporaviti. Da li će i kada biti sposobni da pokreću ruke, noge, da li će se oporaviti u dovoljnoj meri da ponovo budu nezavisni u svakodnevnim životnim radnjama. Brzina oporavka pacijenata zavisi od tipa moždanog udara, od ozbiljnosti oštećenja mozga, od godina starosti pacijenta i od toga koliko se brzo krenulo sa rehabilitacijom. Sami pacijenti svakako mogu dosta toga da učine kako bi preventirali moždani udar ili sprečili novi tako što će se dobro informisati o načinu nastanka, faktorima rizika, kao i znacima prepoznavanja moždanog udara.
Sedam najčešćih pitanja vezanih za moždani udar koje pacijenti postavljaju svom lekaru.
1. Šta uzrokuje moždani udar?
80 % svih moždanih udara nastaje zbog prekida dotoka krvi u mozak usled opstrukcije krvnog suda, uglavnom krvnim ugruškom. To je ishemijski moždani udar. Drugi tip je hemoragijski moždani udar koji nastaje kada dođe do prskanja krvnog suda u mozgu. Vrlo je bitno znati koji tip moždanog udara ste imali, jer će to pomoći lekaru da ustanovi koji je uzrok njegovog nastanka a samim tim i da spreči nastanak novog. Tako su npr. osobe sa povišenim masnoćama u krvi i aterosklerotičnim krvnim sudovima pod većim rizikom za nastanak ishemijskog moždanog udara, dok su osobe sa povišenim krvnim pritiskom pod većim rizikom za hemoragijski moždani udar.
2. Simptomi moždanog udara
- iznenadna utrnulost, oduzetost ili slabost, naročito ukoliko je jednostrana;
- iznenadna vrtoglavica, problemi sa govorom i koordinacijom ili gubitak ravnoteže;
- iznenadne promene vezane za vid;
- nerazgovetan govor;
- konfuznost, otežan govor ili nerazumevanje drugih;
- iznenadna glavobolja.
3. Da li postoji rizik da se moždani udar ponovi?
Najveći rizik za pojavu drugog moždanog udara postoji odmah nakon prvog. 3% preživelih pacijenata ima drugi udar u roku od godinu dana a čak 30% pacijenata u toku prve dve godine. Glavni faktor rizika za nastanak moždanog udara je povišen krvni pritisak. Srčana oboljenja, povišen holesterol i dijabetes su takođe značajni faktori rizika. Naravno, veoma bitnu ulogu imaju i loše životne navike kao što su: pušenje, gojaznost, konzumiranje alkohola, nedovoljna fizička aktivnost.
4. Rehabilitacija nakon moždanog udara
Program rehabilitacije nakon moždanog udara se prilagođava stanju svakog pacijenta posebno. Kada lekar ustanovi da je bolesnik stabilan i sposoban za rehabilitaciju, počinje se sa asistiranim fizičkim vežbama. Suština je da se bolesnik osposobi za samostalan život. Bitno je rehabilitaciju nastaviti i nakon odlaska iz bolnice, u kućnim uslovima pa je neophodno o tome edukovati porodicu. Najčešće rehabilitacija traje 3-6 meseci ali su istraživanja pokazala da pacijenti koji su nastavili rehabilitaciju i nakon tog perioda imaju znatna poboljšanja.
5. Koliko traje proces oporavka?
Ne postoji konkretan odgovor na ovo pitanje. Individualno je. Osobe sa blažim oblikom moždanog udara se brzo oporave dok oporavak osoba sa težim moždanim udarom može trajati doživotno. Najveće poboljšanje se primećuje u prvih par meseci, ali kod nekih pacijenata i nakon godinu i dve dana. Bitno je da vežbanje postane svakodnevna rutina.
6. Depresija nakon moždanog udara
Depresija nakon moždanog udara je česta pojava i nastaje usled biohemijskih promena u mozgu. Bolesnik je bezvoljan, zabrinut, plačljiv, ima nesanicu. Depresija značajno usporava oporavak bolesnika. Bitno je da porodica i sam bolesnik budu upoznati sa simptomima kako bi ih blagovremeno prepoznali. Bolesnicma koji imaju depresiju nakon moždanog udara ordinira se terapija lekovima iz grupe inhibitora preuzimanja serotonina i uključuje psihoterapija.
7. Terapija nakon moždanog udara
Pošto je moždani udar najčešće posledica postojanja krvnog ugruška, lekar će ordinirati antikoagulantnu terapiju kako bi sprečio ponovni moždani udar. U zavisnosti od uzroka moždanog udara lekar će propisati i terapiju za regulaciju povišenog krvnog pritiska, holesterola ili za regulisanje šećera u krvi ukoliko ste dijabetičar. Bitno je da pacijent redovno uzima propisanu terapiju, da redovno odlazi na kontrole kod svog lekara i da promeni način života u smislu odvikavanja od loših navika (pušenje, nezdrava ishrana, konzumiranje alkohola…).
