Koji su simptomi moždanog udara?
U zavisnosti od toga koji je deo mozga zahvaćen i simptomi moždanog udara se razlikuju. najčešće su to: utrnulost, slabost, oduzetost lica, i jedne polovine tela, poremećaji govora, naglo gubljenje ili zamućenje vida pogotovu na jednom oku ili delu vidnog polja, duple slike pri gledanju, gubitak ravnoteže.
Moždani udar je urgentno stanje pa kada se jave simptomi koji upućuju na moždani udar neophodno je u što kraćem roku pozvati službu hitne pomoći koja će se pobrinuti da se pacijent adekvatno zbrine. Vrlo često zbog nedostatka dobre komunikacije sa službom hitne pomoći gubi se dragoceno vreme. Prilikom razgovora imajte strpljenja i precizno odgovorite na pitanja koje Vam lekar postavlja. Imajte uvek na umu da lekar u tom trenutku ne vidi pacijenta i da upravo na osnovu informacija koje mu dajete on formira sliku imoguću dijagnozu.
Vrlo je važno što pre reagovati pa su zato i napravljene skale odnosno set pitanja koje vam dispičer postavlja kako bi se stekao uvid o urgentnosti stanja.
Jedna od tih skala je i FAST skala. Ona podrazumeva pitanja:
• Da li je lice iskrivljeno?
• Da li ruka pada?
• Da li postoje smetnje govora?
Ako dispečar dobije bar jedan pozitivan odgovor na ova pitanja može posumnjati na moždani udar i samim tim adekvatno reagovati. Hitna pomoć će pacijenta odvesti do odgovarajuće zdravstvene ustanove.
Devedesete godine dvadesetog veka bile su jako teške za Srbiju u celini pa tako nisu mimoišle ni naše zdravstvo. U to vreme nismo imali puno mogućnosti za lečenje bolesnika sa moždanim udarom. Mi smo imali sreću da je farmaceutska kuća Boehringer Ingelheim 1997. godine registrovala lek za lečenje moždanog udara i izvesnu količinu ovog leka nam poklonila. Mi nismo ovu terapiju smeli da primenjujemo iako je ona bila kod nas registrovana. Plašili smo se mogućih komplikacija ove terapije jer nismo imali nikakvih kontakata sa kolegama u svetu koji su ovu terapiju koristili. Mi smo pratili literaturu ali to se ne može uporediti sa komunikacijom sa ljudima koji zaista neki lek primenjuju. Igrom slučaja 1997. godine bila sam prisutna na skupu lekara Evrope koji se bave lečenjem moždanog udara gde su se sa oduševljenjem iznosili uspešni rezultati lečenja trombolitičnom terapijom. Naime, jasno je bilo da postoji lek koji zaista leči moždani udar, i da preko 50% bolesnika posle dobijanja terapije ostaje bez bilo kakvog invaliditeta i vraća se svom ranijem životu. Entuzijazam kolega koji su primenjivali ovu terapiju je bio ogroman, zarazan i tada sam shvatila da je neophodno obezbediti ovu vrstu lečenja i u našoj sredini. Na ovom skupu imali smo i brojne radionice u kojima smo obrađivali slučajeve iz prakse obzirom da postoje i brojne kontraindikacije i stručne dileme kada je lečenje ovom terapijom u pitanju. Bila sam zapanjena kad sam videla prikazane bolesnike koji se u našim bolnicama uz terapiju koju smo primenjivali ne bi oporavili a koji su se oporavljali posle primene trombolitičke terapije. Nažalost, obzirom na poznate okolnosti u našoj zemlji trebalo je da prođe nekoliko godina pa da i mi započenomo lečenje ishemijskog moždanog udara trombolitičnom terapijom
Terapija moždanog udara.
Terapija ishemijskog moždanog udara je vrlo efikasna i neophodno je da se primeni unutar 4,5 sata od njegovog nastanka. Što se terapija pre primeni i stepen oštećenja biće manji. Veliki procenat bolesnika, njih oko 60% reagovaće potpunim oporavkom.
Ishemijski moždani udar nastaje kada krvni ugrušak zapuši moždanu arteriju usled čega nervne ćelije dela mozga koga ovaj krvni sud ishranjuje ostaju bez kiseonika i glukoze i one odumiru. Nervne ćelije koje su na rubnim područjima se pritaje tj. umanjuju svoju funkciju, „hibernišu se”, i ako u određenom roku dobiju kiseonik i hranjive materije ove ćelije mogu da povrate svoju funkciju. Upravo zato vreme igra ključnu ulogu kada su oštećenja koja su uzrokovana moždanim udarom u pitanju. Terapija koja se primenjuje deluje tako da otapa krvni ugrušak, krvni sud ponovo postaje prohodan pa i pritajene ćelije ponovo vraćaju svoju funkcionalnost. Trombolitička terapija je jako moćna a sve što je moćno je i agersivno pa samim tim postoje grupe bolesnika koje ovu terapiju ne smeju da dobiju. Postoji čitav niz kriterijuma koji moraju da budu zadovoljeni da bi terapija mogla da bude primenjena.
Svi bolesnici sa moždanim udarom trebalo bi da se leče u jedinicama za moždani udar. U ovim jedinicama lečenje sprovodi multidisciplinarni tim stručnjaka obrazovanih iz oblasti moždanog udara. Takođe, lečenje podrazumeva i započinjanje rehabilitacije od samog početka bolesti kako bi mozak „ponovo naučio one funkcije koje su zbog moždanog udara uništene”. Preporučuje se i aktivno uključivanje porodice tokom celog postupka lečenje i rehabilitacije.
Kako sprečiti ponovni moždani udar?
Svaki deseti bolesnik u naredne 3-5 godina ponovo dobije moždani udar. Postavlja se pitanje kako to sprečiti?
Delovanjem, na faktore rizika i uvođenjem terapije koja sprečava stvaranje ugruška i njegovo širenje (antiagregacione i u nekim slučajevima antikogulantne) učestalost pojave ponovljenog moždanog udara se smanjuje. Kod nas se kao antiagregaciona terapija najčešće primenjuje aspirin. Bolesnicima koji imaju poremećanu koagulaciju i bolesnicima sa aritmijom absolutom daje se antikoagulantna terapija.
U cilju prevencije ponovnog moždanog udara neophodno je promeniti i životne navike. U ishranu treba uvesti nezasićene masti, voće, povrće, ribu. Pušenje cigareta je neophodno potpuno obustaviti, a veoma je važna i fizička aktivnost, pa se savetuje svakodnevna šetnja u trajanju od najmanje 30 minuta.
Aspirin štiti od srčanog ali ne i od moždanog udara
Činjenica je da žene nešto više oboljevaju od moždanog udara od muškaraca ali ova polna distribucija nije toliko značajna koliko se o njoj govori. Značajniji je hormonski aspekt, pa tako žene u postmenopauzi mnogo češće doživljavaju moždani udar od žena u generativnom dobu, pa se zato savetuje uzimanje aspirina (antiagregacione terapije) kao leka primarne prevencije. Statistike dalje pokazuju da su žene koje ne uzimaju antiagregacionu terapiju, starosti od 45 godina u većem riziku od dobijanja moždanog udara. Ovaj rizik se sa starošću dalje povećava pa su tako žene starosti od 65 godina koje ne uzimaju antiagregacionu terapiju u značajno većem riziku.
Dokazano je da aspirin kao lek ne deluje u primarnoj prevenciji moždanog udara kod muškaraca. Davanjem aspirina, muškarac će biti zaštićen od srčanog ali ne i moždanog udara.
napisala: Prof. dr Ljiljana Bumbaširević,
Načelnik Odeljenja urgentne neurologije KCS
