Terapija ishemijskog moždanog udara je vrlo efikasna i neophodno je da se primeni unutar 4,5 sata od njegovog nastanka. Što se terapija pre primeni i stepen oštećenja biće manji. Veliki procenat bolesnika, njih oko 60% reagovaće potpunim oporavkom.
Moždani udar predstavlja iznenadni neurološki deficit, koji nastaje kada usled poremećaja moždane cirkulacije nervne ćelije ne dobijaju hranjive materije i kiseonik koji su neophodni za rad i preživljavnje što uzrokuje njihovo odumiranje. Postoje dve vrste moždanog udara, i to: ishemijski koji nastaje kada krvni ugrušak (tromb), zapuši moždanu arteriju i hemoragijski koji nastaje usled pucanja krvnog suda u mozgu. Ishemijski moždani udar je mnogo češći, 85% svih moždanih udara su ishemijski. Prava dijagnoza moždanog udara postavlja se na osnovu snimanja skenerom ili magnetnom rezonancom. Skener je zlatni standard i mi ga najčešće i koristimo. Snimanjem skenerom, uočavamo razliku između hemoragijskog i ishemijskog moždanog udara. U zavisnosti od toga koji deo mozga je zahvaćen i manifestacije moždanog udara su različite.
Učestalost moždanog udara je u našoj zemlji velika. Moždani udar je bolest starijih ljudi i starost je glavni faktor rizika. Zabrinjavajuće je međutim, da se u zemljama u razvoju pa samim tim i u Srbiji, broj mladih ljudi koji dožive moždani udar povećava (oko 25% obolelih u Srbiji je mlađe od 45 godina), što nije slučaj sa razvijenim zemljama gde je ovaj broj zanemarljivo mali. Zašto?
U sredini kakva je naša, ne postoji dovoljno razvijena svest da i mladi ljudi treba redovno da kontrolišu svoje zdravlje pa tako neke bolesti koje predstavljaju faktore rizika, poput povišenog krvnog pritiska ili masnoće u krvi, bivaju dijagnostikovane i lečene tek nakon moždanog udara. Često se sreću četrdesetogodišnjaci koji godinama imaju visok krvni pritisak ili povišen šećer u krvi a da to i ne znaju. U svetu se, međutim, ove bolesti otkrivaju u ranoj fazi i vrlo agresivno leče. Nedavno je izvršeno poređenje rezultata lečenja bolesnika sa moždanim udarom lečenih u Francuskoj (Lil) i Srbiji (Beograd) Statističkom analizom konstatovano je da naši pacijenti veoma dobro reaguju na terapiju, što znači ostaju bez posledica (invaliditeta), ali je stepen smrtnosti kod nas nešto veći u odnosu na bolesnike iste starosne dobi u Francuskoj. Daljim analizama došlo se do zaključka da je ova razlika u stepenu smrtnosti zapravo posledica mnogo lošijeg stanja krvnih sudova naših bolesnika u odnosu na francuske iste starosne dobi.
Koji su faktori rizika za dobijanje moždanog udara?
Najpoznatiji faktori rizika za nastanak moždanog udara su: hipertenzija, poremećaji srčanog ritma, suženje karotidnih arterija, povećan nivo masnoće u krvi, šećerna bolest, gojaznost, pušenje, nedovoljna fizička aktivnost. Neki faktori rizika su direktno povezani sa moždanim udarom dok neki deluju indirektno povećavajući sklonost ka nastanku bolesti koje dovode do nastanka moždanog udara. Otkrivanjem i uklanjanjem faktora rizika u značajnoj meri se može smanjiti učestalost moždanog udara. Ranije se gojaznost smatrala indirektnim faktorom rizika međutim dokazano je da gojaznost predstavlja direktni faktor rizika za dobijanje moždanog udara.
Ponekad je, naročito kod mlađih bolesnika, teško utvrditi faktor rizika. Na žalost, prvo se oglasi moždani udar pa se shvati da neki poremećaj postoji. Kod takvih bolesnika se obavlja vrlo detaljno kliničko ispitivanje koje često podrazumeva i genetske analize koje mogu otkriti i različite nasledne poremećaje npr. u faktorima koagulacije (zgrušavanja) krvi koji mogu biti uzrok moždanog udara.
Srčani i moždani udar su bolesti koje su vrlo slične i stalno se prepliću pa bi logično bilo da od ovih bolesti obolievaju i ljudi koji pripadaju istom tipu ličnosti. Utisak je da ipak nije tako i da različiti tipovi ličnosti oboljevaju od srčanog i moždanog udara. Osobe koje oboljevaju od srčanog udara su menadžerskog tipa, ambiciozne i stalno pod stresom, dok su osobe koje oboljevaju od moždanog udara zatvorene, društveno neaktivne, slabijeg imovinskog stanja, socijalno deprimirane.
