Krvarenje iz nosa

Sadržaj teksta

Krvarenje iz nosa najčešće nastaje iznenada i jako uznemiri ne samo osobu koja krvari već i njenu okolinu.

Češće se javlja u zimskim i prolećnim mesecima što se povezuje sa sezonom respiratornih infekcija i alergija.

U cilju zaustavljanja krvarenja neophodno je palcem i kažiprstom stisnuti nosnice i u tom stanju držati ih najmanje pet minuta. Ovo vreme je obično dovoljno da se stvori ugrušak koji će zatvoriti krvni sud u nosu koji je pukao i da krvarenje prestane. Ukoliko krvarenje nije prestalo postupak ponoviti.


Usled brojnih funkcija koje ima, nosna sluznica je jako dobro vaskularizovana. Obiluje mrežom krvnih sudova koja je najgušća u prednjim donjim delovima nosne pregrade odakle krvarenje najčešće i potiče.

Krvarenja iz dubljih partija nosa su retka. Krvarenje se obično javlja iznenada. Može da počne u obliku kapanja ili naglog curenja. Češće se dešava iz jedne nego iz obe nozdrve.

Uzroci nastanka krvarenja iz nosa mogu biti potpuno bezazlene povrede sluznice, usled na primer čačkanja nosa ali, i vrlo ozbiljna oboljenja.

Krvarenje iz nosa ili medicinskom terminologijom rečeno epitaksa, je česta pojava u zimskim mesecima što se povezuje sa sezonom respiratornih infekcija, kada je i sluznica nosa često upaljena, samim tim i bolje prokrvljena što pogoduje nastanku krvarenja.

Intenzivnije brisanje ili izduvavanje nosa u takvim okolnostima je dovoljno da do krvarenja dođe. U sezoni respiratornih infekcija i alergija nos je često zapušen, što otežava disanje pa upotreba kapi koje sadrže vazoaktivne supstance predstavlja logično rešenje. Ove kapi neosporno je, vrlo brzo uklone zapušenost i donesu olakšanje ali problem nastaje kada se ne koriste u skladu sa uputstvom o dužini upotrebe.

Usled dugotrajnog korišćenja kapi nosna sluznica se oštećuje, tanji se, pa i najmanje kijanje uzrokuje krvarenje. Zato, oprez, ne koriste kapi duže nego što je to propisano.

Isto tako u zimskim mesecima izloženost velikim varijacijama u temperaturi i vlažnosti vazduha dovodi isušivanja sluznice nosa koja postaje sklona spontanom pucanju i samim tim pojavi krvarenja. Kako bi se ovaj problem rešio preporučuje se upotreba različitih rastvora za vlaženje sluznice, na primer sprejeva sa morskom vodom ili fiziološkim rastvorom, kao i korišćenje ovlaživača vazduha u zatvorenim klimatizovanim prostorijama.

Bolesti srca i krvnih sudova kao i uzimanje antikoagulantnih lekova takođe mogu urokovati krvarenje iz nosa. U veoma retkim slučajevima učestalo i izraženo krvarenje iz nosa povezano je sa različitim hematološkim bolestima kao što je hemofilija. Kod ovih bolesnika postoji opšta sklonost ka krvarenju, pa se i kod manje posekotine krvarenje teže zaustavlja.

Krvarenje iz nosa deluje jako uznemiravajuće ne samo na osobu koja krvari već i na njenu okolinu. Važno je, ne paničiti. Ukoliko je krvarenje slabog intenziteta ponekad je dovoljno samo par puta jako udahnuti na nos i izdahnuti na usta. Ovim forsiranim disanjem dolazi do skupljanja krvnih sudova u sluznici nosa što je dovoljno da se mala krvarenja zaustave.

Kod obilnijih krvarenja, palcem i kažiprstom potrebno je stisnuti nozdrve i u tom stanju ih držati najmanje pet minuta. Ovo vreme je obično dovoljno da se stvori ugrušak koji će zatvoriti krvni sud u nosu koji je pukao i da krvarenje prestane. Pri tome, glava mora da bude nagnuta ka napred a ne zabačena unazad.

Kada je glava zabačena unazad krv se sliva u ždrelo i provocira kašljanje i gutanje krvi. Na vrat se preporučuje stavljanje hladnog obloga. Kod većine pacijenata primena ovih mera je dovoljna da se krvarenje zaustavi.

Po zaustavljanju krvarenja neophodno je da se pacijent odmori. Najbolje je da legne pri čemu glava treba da bude podignuta pod uglom od 30-45 stepeni u odnosu na podlogu. Glava treba da bude iznad nivoa srca. Ukoliko postoji potreba za kijanjem najbolje bi bilo pokušati da se kine kroz usta kako bi vazdušna struja zaobišla nos čime bi se sprečila dalja povreda sluznice. Najmanje 24 sata nakon krvarenja treba izbegavati tople napitke.

Kardiovaskularni bolesnici koji su na terapiji antikoagulantnim lekovima (acetil salicilna kiselina, clopidogrel, bisulfat, varfarin), neophodno je da obaveste svog kardiologa o krvarenju, koji će proceniti da li i koliko dugo treba obustaviti uzimanje ovih lekova.

Većina ljudi koja ima sklonost ka krvarenju iz nosa ovaj problem može sama da reši i nije potrebna lekarska intervencija. Međutim pomoć lekara treba potražiti ukoliko je krvarenje intenzivno i ne može se zaustaviti primenom mera prve pomoći, pacijent oseća slabost, ima temperaturu ili glavobolju.

Hitna medicinska pomoć je neophodna kod krvarenja koja su izazvana povredom glave pogotovu ukoliko je krv svetle boje.

U zavisnosti od intenziteta krvarenja lekar će se odlučiti za neku od metoda zaustavljanja. To može biti lokalno anesteziranje sluznice nosa, kauterizacija krvnog suda ili ukoliko je od samog početka krvarenje intenzivno, tamponada nosnih hodnika.

Tamponada prednjih nosnih hodnika se vrši specijalno pripremljenom gazom koja u nosu ostaje 48 sati a onda se vrši detamponada. Kada i posle prednje tamponade krvarenje ne prestaje radi se zadnja tamponada nosa. Ova procedura je bolna pa se izvodi u opštoj anesteziji.

Bez obzira na uzrok, kada se krvarenje iz nosa desi najvažnije je ostati hladne glave i ne paničiti. Samo tako možete pomoći sebi ili osobi koja krvari.

Ukoliko spadate u grupu ljudi koja ima sklonosti ka krvarenju iz nosa, preporučuje se redovno korišćenje slanih rastvora za negu sluznice nosa kao i uzimanje vitamina C koji ima važnu ulogu u stvaranju kolagenih vlakana i jačanju krvnih sudova.

NAJNOVIJI TEKSTOVI
CG-19-INSTA-696x696
baner-em-sporiji