Karotidna bolest

Karotidna bolest predstavlja dugotrajan i podmukao proces koji traje godinama pre nego što dođe do ispoljavanja kliničkih simptoma. Podrazumeva stenotične lezije na karotidnoj bifurkaciji i/ili unutrašnjoj karotidnoj arteriji kod bolesnika koji je bez simptoma moždane ishemije. Simptomi bolesti se javljaju kada aterosklerotski plak opstruira 50-70% lumena krvnog suda i najčešće su to: osećaj nestabilnosti, zujanje u ušima, vrtoglavice.

autor: dr Jelena Nikolić, DZ Vizim

Glavne arterije koje dopremaju krv i ishranjuju mozak su karotidne i vertebralne arterije. Zajednička karotidna arterija (a. carotis comunis) je paran krvni sud na desnoj strani nastaje iz brahiocefaličnog stabla, na levoj se odvaja direktno iz luka aorte. Ova arterija se pruža naviše i u visini gornjeg dela grkljana račva se u dve završne grane, spoljašnju i unutrašnju kartoidnu arteriju. Unutrašnja karotidna arterija je ključni krvni sud koji ulazi u lobanju i daljim grananjem daje krvne sudove, koji ishranjuju moždano tkivo. Spoljašnja karotidna arterija snabdeva krvlju strukture lica, glave.

Promene u vidu aterosklerotskog plaka najpre započinju na karotidnoj račvi a. carotis comunis gde je proces uvek najizraženiji. Karotidna okluzivna bolest je dugotrajan i progresivan proces bez simptoma, dok aterosklerotski plak ne opstruira 50-70% lumena krvnog suda. Prvi simptomi bolesti u vidu osećaja nestabilnosti, vrtoglavice, zujanje u ušima, osećaj propadanja nastaju kao posledica smanjenog dopremanja kiseonika krvlju do tkiva.

Tranzitorni ishemijski atak (TIA) i moždani udar

Kao posledica stenoze karotidnih arterija mogu nastati tranzitorni ishemijski atak i moždani udar. Tranzitorni ishemijski atak (TIA) je kratka epizoda neurološke disfunkcije koja traje nekoliko minuta, maksimum do jednog sata. Prouzrokovana je kratkotrajnim nedovoljnim snabdevanjem kiseonikom i glukozom pojedinih delova mozga i/ili mrežnjače oka. Može da se manifestuje istim simptomima kao i pravi moždani udar, s tim da je za tranzitorni ishemijski atak karakteristično i naglo smanjenje vidne oštrine. Simptomi traju od nekoliko minuta pa do nekoliko sati a zatim nestaju. Bez obzira na to, osoba koja ove simptome ima neophodno je da potraži lekarsku pomoć jer se nikada ne zna da li će TIA napredovati u moždani udar. Statistike govore da osoba koja je imala TIA ima 10 puta veće šanse da dobije moždani udar u odnosu na ljude koji TIA nisu imali pa se TIA smatra alarmom za moždani udar.

Simptomi najave moždanog udara ispoljavaju se u vidu prolaznih neuroloških poremećaja koji traju kratko, a zatim se spontano i u potpunosti povlače.

Smetnje se ogledaju u prolaznoj slabosti funkcija jedne strane tela, noge i ruke. Poremećaj senzibiliteta na jednom ili oba extremiteta. Može doći do osećaja trnjenja, oduzetosti, smetnji u koordinaciji pokreta i hoda, nespretnost u trajanju od par minuta. Ove simptome prati i poremećaj govora koji nije moguć ili je nejasan, poremećaj vida na jednom oku, kada dolazi do sužavanja vidnog polja ili do potpunog zamračenja (traje kraće od 10 min). Psihički ispadi, odnosno poremećaji svesti takođe prate ovo stanje. Iznenadna pojava vrtoglavice praćene nagonom za povraćanjem, kao i glavobolje u potiljačnom delu, su deo lepeze simptoma.

Karotidna bolest, dijagnostikovanje

Savremena medicina bazira se na blagovremenom dijagnostikovanju i lečenju karotidne bolesti.
Color duplex scanning arterija daje tačan uvid u morfologiju i funkciju kartidnih arterija.
Color Doppler sonografija je potpuno bezbedan, neinvazivan i bezbolan način dijagnostikovanja karotidne bolesti. To je ultrazvučna metoda koja omogućava vizuelizaciju karotidnih arterija i njenih grana, radi na principu dopplerovog efekta. Daje prikaz plakova, omogućava da se izmeri veličina plaka, procenat suženja krvnog suda, građa površine plaka i istovremeno daje podatke o brzinama protoka, hemodinamici krvnog suda.

Angiografija je invazivna dijagnostička metoda i danas u nekim centrima predstavlja „zlatni standard“ za dijagnostiku karotidne bolesti. Metoda pored prednosti nosi i rizike (hematom na mestu punkcije, nastanak pseudoaneurizme, alergija na kontrast, CVI tokom procedure).

Kompjuterizovana tomografija (CT) i nuklearna magnetna rezonanca mozga pružaju mogućnost da isključimo druge intrakranijalne bolesti koje bi mogle biti uzrok neuroloških problema.

Najbolji način prevencije i ublažavanja napredovanja bolesti je umeren, zdrav stil života. Neophodno je smanjiti telesnu težinu, povećati fizičku aktivnost, prestati sa pušenjem, unos alkohola svesti na minimum (jedno alkoholno piće dnevno za žene i dva za muškarce), održavati krvni pritisak i nivo šećera u krvi u granicama dozvoljenog. Nivo triglicerida i holesterola treba redovno kontrolisati i ukoliko su vrednosti iznad dozvoljenih preporučuje se dijetalni režim ishrane u trajanju od tri meseca. Kasnije ukoliko su vrednosti holesterola i triglicerida i dalje povišne preporučuju se lekovi za njihovo sniženje (statini). Svakodnevna ishrana treba da bude sa malo soli, bogata nezasićenim mastima, omega 3 masnim kiselinama, voćem i povrćem, plavom morskom ribom, vlaknima. Primena Aspirina, 100mg dnevno smanjuje mogućnost agregacije trombocita i stvaranja krvnih ugrušaka koji mogu zapušiti krvni sud pa je korisno uzimati ga. Preporučuje se i redovna upotreba antioksidantnih vitamina.

Ozbiljna suženja karotidnih arterija zahtevaju hiruški pristup. Operacija karotida se radi kad se dijagnostikom utvrdi da je 90% lumena arterije začepljeno aterosklerotskim plakom. Operacija se uvek radi samo na jednoj karotidi, nikad istovremeno na obe.
Sam zahvat radi se u opštoj endotrahealnoj anesteziji (OET) i traje u proseku dva-tri sata. Hirurg napravi rez na vratu, otvori karotidu, očisti je od naslaga. Po završetku operacije obično se postave jedan ili dva manja vakum-drena kojima se krv i sukrvica odstranuju iz opeativnog područja čime se podstiče zaceljenje. Za vaskularne hirurge ova operacija je manje više rutinska.
Često, nakon operacije bolesnik ima kliničku sliku pareze jedne strane tela – delimičnu oduzetost ruke i noge s jedne strane tela, s iste strane oduzetost mišića lica, pad usnog ugla, bolesnik je izrazito nemiran, u stanju polusna, ošamućen je.

Ova stanja mahom sva su reverzibilna nakon par sati ili nekoliko dana ali samog bolesnika i porodicu jako uznemire. Stenoza karotida može se lečiti i postavljanjem stenta.