Hipertenzija, od dijagnoze do lečenja

Broj obolelih od visokog krvnog pritiska sve je veći. Prema nekim procenama arterijsku hipertenziju ima preko 35% odraslog stanovništva razvijenih zemalja, a u našoj zemlji taj procenat je još veći i iznosi 46.5%. Razloga za to je mnogo, od toga da ljudi danas žive duže, češće se kontrolišu pa se i bolest češće dijagnostikuje, ali se i manje kreću, imaju veću telesnu težinu jer jedu više rafinisane hrane sa većim udelom soli.

Takođe, u prilog povećanju broja obo­lelih od hipertenzije ide i pomeranje granice onoga što se smatra normal­nim krvnim pritiskom koje su u poslednjih 15-ak godina godina spuštene sa 160/95 na 140/90mm Hg.

Upravo ovo pomeranje granica kao i činjenica da se na lekove za regulaciju pritiska u zemljama EU troši najviše novca, nameće se pitanje koliko je opravdano uzimanje lekova protiv hiper­tenzije.

Stavovi stručnjaka su po pitanju visine pri­tiska koji se smatra graničnim nepodelje­na. Ona je ista za osobe oba pola i nije ve­zana za godine, iznosi 140/90mm Hg.

Sve vrednosti iznad ovih smatraju se hiperten­zijom i povezane su sa povećanim rizikom obolevanja od kardiovaskularnih, cerebro­vaskularnih i bubrežnih bolesti.

Međutim, postavljanje dijagnoze ne treba da sa sobom automatski povlači farmakoterapiju, odno­sno uzimanje lekova.

Kada se propisuju lekovi

Ukoliko osim povišenog krvnog pritiska kod bolesnika postoje i drugi faktori rizi­ka, potrebno je započeti lečenje lekovima, za sve druge najpre se savetuje promena loših životnih navika, odnosno izbalansirana ishrana, umerena fizička aktivnost, prekid konzumiranja duvana… Najčešće se već primenom ovih mera, povišeni pritisak vraća u normalu. Kod bolesnika kod kojih je pritisak viši od 160/100mm Hg, kao i ka­da postoje i drugi faktori rizika (pušenje, po­većana telesna težina, porodična anamneza, bolesti bubrega, dijabetes, dokazana srčana ili moždana bolest), sa terapijom lekovima treba početi odmah.

Terapija nije za sve ista

Većina obolelih dobro zna koliko može da bude frustrirajuć put do prave terapije, odnosno leka koji bi pritisak držao pod kontrolom. Jedan lek kod nekih izaziva ne­ugodne neželjene efekte, drugi se dobro podnosi, ali nije delotvoran. Pacijenti se zbog toga neretko ljute i osećaju delom nekog eksperimenta, ali mora se znati da terapija zahteva individualan pristup svakom bolesniku. Kod čak petine, hipertenzija se ne može kontrolisati primenom samo jednog leka i u tim situacija­ma u terapiju se uvodi dodatni lek.

Takođe, kod visokog krvnog pritiska kada postoje i drugi faktori rizika, na samom početku terapije propisuju se dva leka kako bi se pritisak što brže vratio na željene vrednosti. Na tržištu postoje i fiksne kombinacije od­nosno, dva leka u jednoj tableti, koje su se pokazale jako efika­snima i jednostavnije su za primenu.

Bez obzira što se postigla željena vrednost, treba nastaviti sa kontrolisanjem visine pritiska jer se dešava da posle nekog vre­mena terapiju treba promeniti.

Kao glavni razlog za prestanak uzimanja terapije, pacijenti navodepojavu tegoba koje nastaju kao posledica neželjenog dejstva leka. Na primer, javlja se kašalj koji pacijenta uznemirava i utiče na normalan život. Najgore što pacijent može da uradi je da preki­ne uzimanje leka. Umesto toga, treba se obratiti lekaru kako bi lek bio zamenjen drugim.

Merenje krvnog pritiska

Kontrola krvnog pritiska nije ni teška ni skupa medicinska pro­cedura pa izgovora za izbegavanje nema. Pritisak treba meriti prema uputstvima, u sedećem položaju, nakon mirovanja od najmanje 5 minuta i sustezanja od pušenja, konzumiranja kafe ili hrane koja utiče na visinu pritiska. Merenje treba obaviti ispravnim aparatom, preporučuje se onaj sa narukvicom za nadlakticu.

Vrednosti krvnog pritiska na levoj i desnoj ruci mogu se razli­kovati. Ukoliko je ova razlika manja od 10mm Hg, obično nema značaja i posledica je anatomske nesimetrije leve i desne strane kardiovaskularnog sistema. U takvim slučajevima, merodavan je viši izmeren pritisak.

Razlika veća od 10mm Hg, može ukazivati na veći rizik od peri­fernih vaskularnih bolesti, dok razlika veća od 15mm Hg može ukazivati na rizik od cerebrovaskularnih bolesti, 70% veći rizik od kardiovaskularne smrtnosti i 60% veći rizik od smrti bilo kog uzroka.

Zdrava osoba koja brine o svom zdravlju, pritisak bi trebalo da kontroliše bar jednom godišnje, dok bolesnici koji imaju hiper­tenziju, kada se postavlja dijagnoza ili kada se prilagođava terapija, pritisak treba da mere bar tri puta nedeljno u različitim do­bima dana. Bolesnici kod kojih je posti­gnuta kontrola pritiska, trebali bi pritisak da mere jednom nedeljno i to pre uzimanja sledeće terapijske doze.

Hipertenzija belog mantila

Pacijenti koji povišen krvni pritisak imaju samo u lekarskoj ordinaciji, ili u prisustvu medicinskog osoblja, dok je izvan ordina­cije pritisak normalan, spadaju u grupu pacijenata sa hipertenzijom belog mantila. Ovim osobama se neretko propisuje tera­pija a da ona zapravo uopšte nije potrebna. Dijagnoza ovog stanja može se postaviti samo pomoću kontinuiranog 24-časovnog merenja krvnog pritiska. Zanimljivo je da je učestalost ovog fenomena prilično visoka i prema različitim istraživanjima prisutan je kod skoro svakog četvrtog ili petog bo­lesnika kod kojeg je postavljena dijagnoza arterijske hipertenzije.

Visok krvni pritisak i demencija

Uticaj povišenog krvnog pritiska na mozak odavno je poznat i povezuje se prvenstveno sa povećanjem rizika od moždanog udara. Smanjenjem krvnog pritiska na željene vrednosti, rizik od moždanog udara se smanjuje. Ono što se manje zna i o tome manje govori je, da povišeni krvni pritisak doprinosi bržem kognitivnom propadanju i demenciji. Ovim problemom doktori se nisu puno bavili, što je i razumljivo jer je nakon Drugog svetskog rata prosečan ži­votni vek čoveka bio 70-75 godina pa i de­mencija nije bila učestala.

U poslednjih 60 godina, životni vek je značajno produžen pa imamo dosta ljudi od 80, 85 pa i 90 go­dina koji pate od demencije koja je postala veliki socijalni problem kako u Evropi takoi u SAD. Patološki procesi kognitivnog opada­nja počinju u srednjem dobu i traju mnogo godina. Lečenjem hipertenzije, sigurno će se usporiti kognitivno opadanje čoveka, a da li se može zaustaviti, još uvek se pouzdano ne zna.

U razvijenim društvima, veliki napori se či­ne, ne samo u pravcu lečenja hipertenzivnih bolesnika, već i u preventivi, prevashodno u smanjenju količine soli u industrijskim pro­izvodima. Na žalost, rezultati ove inicijative na globalnom nivou su relativno skromni.