Hipertenzija belih mantila je stanje kada se kod osobe povećani krvni pritisak registruje samo u ordinaciji, u prisustvu medicinskog osoblja.
autor: dr Stanimir Elez, spec. interne medicine, supspec. kardiolog, DZ Novi Beograd
Izraz „beli mantil“ se odnosi na tradicionalnu uniformu doktora, a pod sindromom „belih mantila“ se podrazumeva stanje kada se kod pojedinih osoba, samo u ordinaciji, u prisustvu medicinskog osoblja, registruje povećanje krvnog pritiska.
Arterijska hipertenzija je stanje u kom je krvni pritisak stalno iznad 140/90 mmHg. Uobičajeno je da svaki odlazak kod doktora predstavlja svojevrstan stres i zato se toleriše da je gornji (sistolni) pritisak za oko 10 mmHg, odnosno donji (dijastolni) za oko 5 mmHg viši nego u kućnim uslovima, ali veća odstupanja i drastičnije razlike govore u prilog postojanja sindroma „belih mantila“.
Zašto se dešava hipertenzija belih mantila?
Krvni pritisak je promenljiv, nije konstanta. Na njega utiče sve oko nas. Kod osetljivih, nervoznih, ansksioznih osoba, ove oscilacije mogu biti izraženije. I kao što je pomenuto, odlazak kod doktora jeste vrsta stresa, što kod pojedinaca može izazvati skok krvnog pritiska i za više od 30 mmHg u odnosu na uobičajene vrednosti. Smatra se da čak 20% pacijenata kod kojih se pri pregledu registruje povišen poritisak, u stvari ima sindrom „belog mantila“.
Kako razlučiti „stvarnu“ hipertenziju (povišen krvni pritisak) od ovog stanja i izbeći pogrešno postavljanje dijagnoze?
Naime, ako se samo na osnovu izmerenih vrednosti krvnog pritiska u ordinaciji započne lečenje, krvni pritisak će se nepotrebno snižavati i to stanje će pacijenti loše tolerisati. S druge strane, ako svako stanje povišenog krvnog pritiska tumačimo ovim fenomenom, rizikujemo da pacijentu ne damo adekvatnu terapiju i dovedemo do pojave različitih komplikacija.
U cilju prevazilaženja potencijalnih pogrešnih tumačenja, najjednostavnije je višekratno merenje sopstvenog krvnog pritiska u kućnim uslovima, što kasnije doktoru daje uvid u kretanja krvnog pritiska van ordinacije. Osim toga, precizniji monitoring krvnog pritiska je takozvani Holter TA koji omogućava 24h merenje krvnog pritiska tokom dana.
Aparat je programiran da meri krvni pritisak svakih 15-20 minuta tokom dana, odnosno na 30 minuta tokom noći, određuje srednju vrednost krvnog pritiska i dnevno-noćnu razliku, na osnovu čega je moguće izvesti adekvatan zaključak o stanju krvnog pritiska. Pacijent dobije manžetnu za ruku i mali digitalni monitor koji automatski meri i registruje izmerene vrednosti krvnog pritiska tokom jednog dana.
Zašto je važno utvrditi da li se radi o efektu „belih mantila“?
Ukoliko nema potrebe da se uzimaju lekovi, svakako ih je bolje izbeći, a dijagnozom hipertenzije „belog mantila“ se to upravo i postiže. Kod ovih pacijenata, a treba pomenuti da se ovo stanje može registrovati i kod dece, lečenje treba usmeriti na kontrolu stresa, kontrolu anksioznosti.
Zvuči lako, ali u stvarnosti i nije baš. Nije uvek jednostavno, žargonski rečeno, „spustiti loptu“, što je kod ovih pacijenata naročito važno. „Ključ“ je psihoterapija i prestanak pretraživanja po internetu, ali i dobra komunikacija na relaciji pacijent- doktor.
Bez obzira što hipertenzija belih mantila ne zahteva aktivno lečenje, ovim pacijentima se ipak predlaže praćenje i kontrole kardiologa na 6-12 meseci, jer su prema nekim studijama, u većem riziku od kasnijeg nastanka kardiovaskularnih bolesti i pojave „prave“ arterijske hipertenzije.
