Akutni infarkt miokarda, u čijoj osnovi je pre svega proces ateroskleroze, vodeći je uzrok smrti današnjice. Opservacionim studijamama utvrđeno je da infekcija pogoduje procesu ateroskleroze.
autor: dr Milica Vukićević
Poslednjih godina, mnoga istraživanja kardiovaskularnog sistema značajno su poboljšala razumevanje patofizioloških procesa koji dovode do formiranja, napredovanja i nastanka komplikacija aterosklerotskih plakova.
I pored već dobro poznatih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja (arterijska hipertenzija, tj. povišen krvni pritisak, dijabetes melitus tj. šećerna bolest, povišene masnoće u krvi tj. hiperlipidemija) uz postojeće genetske faktore i predispozicije, postoje i različita stanja koja doprinose procesu tromboze unutar krvnih sudova, tj. progresiji procesa ateroskleroze i pojavi neželjenih kardiovaskularnih događaja, pre svega akutnog infarkta miokarda i moždanog udara.
Stanja infekcije (stanja izazvana stranim patogenom), naročito u hladnijim mesecima tokom godine, u tzv. “sezoni gripa” pogoduju procesu ateroskleroze, naročito kod onih sa već poznatom koronarnom bolešću, tj. bolešću krvnih sudova srca, imajući u vidu i da tokom hladnijih meseci dodatni faktor rizika predstavljaju i niske temperature kada pri naglom izlaganju hladnoći može doći do vazokonstrikcije, tj. suženja lumena krvnog suda, koji ukoliko je već sužen postojanjem plaka, ima dodatno smanjen protok krvi i na taj način dovodi do smanjene snabdevenosti srčanog mišića kiseonikom. Sve ovo doprinosi procesu ishemije srca, stvaranju zone nekroze, tj. oštećenja i izumiranja određenog dela srčanog mišića. Kao posledica toga, može doći do srčane insuficijencije, tj. srčane slabosti, pojave poremećaja u srčanom sprovođenju, malignih poremećaja srčanog ritma, kao i smrtnog ishoda.
Dosadašnjim opservacionim studijama utvrđena je povezanost virusa Influenzae i akutnog infarkta miokarda.
Kod bolesnika sa već poznatom koronarnom bolešću, tj. bolešću krvnih sudova srca, utvrđeno je da postoji značajna povezanost respiratornih infekcija i pojave akutnog infarkta miokarda.
Epidemiološki značaj, kada je reč o povezanosti akutnog infarkta miokarda i virusa Influenzae, datira još od 1930. godine imajući u vidu porast broja obolelih od akutnog infarkta miokarda tokom hladnijih perioda godine tj. „sezone gripa“. Postoji hipoteza da virus Infulenzae može provocirati akutno zapušenje krvnog suda kroz proces podsticanja tromboze na mestu prethodno već postojećeg značajnog aterosklerotskog plaka (na modelu miševa utvrđeno je da infekcija doprinosi pocesu aterogeneze).
Infekcija dovodi do stanja tahikardije, hipoksije tj. smanjene snabdevenosti kiseonikom, do oslobađanja proinfalamatornih citokina i protrombotskog stanja, multiplim mehanizmima potencijalno dovodeći takođe i do pojave akutnog infarkta miokarda.
Ova povezanost istraživana je kroz brojne opservacione studije, a imajući u vidu težnju ka postizanju što efikasnijih mera prevencije obolevanja od gripa, sprovođene su i randomizovane kontrolisane studije sa fokusom na sekundarnu prevenciju kod bolesnika sa prethodnim infarktom miokarda ili već poznatom koronarnom bolešću procesom vakcinacije (na modelu miševa ustanovljeno je da je vakcinacijom protiv virusa Influenzae moguće delovati protektivno kada je reč o pojavi akutnog infarkta miokarda, pre svega redukovanjem veličine aterosklerotskog plaka i povećanjem njegove stabillnosti smanjenjem proinflamatornih markera).
Višestruko citirana studija, objavljena januara ove godine u naučnom časopisu The New England Journal of Medicine, sprovedena od strane Jeffrey C. Kwong-a i saradnika u Ontariju (SAD) imala je za cilj ispitivanje udruženosti laboratorijski potvrđene infekcije virusom Influenzae sa hospitalizacijama zbog akutnog infarkta miokarda.
Ustanovljenja je signifikantna povezanost respiratornih infekcija, posebno onih izazavnih virusom Infuenzae, sa pojavom akutnog infarkta miokarda.
