Ateroskleroza zahvata sve arterije u organizmu, ali najvažnije i najopasnije bolesti koje zbog nje nastaju su: moždani udar (šlog), ishemijska bolest srca (angina pectoris) i srčani udar (infarkt). To ne znači da su drugi organi pošteđeni, naprotiv, ateroskleroza pogađa i bubrege, noge, oči… Kod ateroskleroze je najbitnija prevencija bolesti. U preventivne mere spadaju: pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja, održavanje vrednosti krvnog pritiska i šećera u granicama normale.
Autor: mr ph. spec Jasmina Jović Novaković
Makroskopske promene na arterijama koje odgovaraju aterosklerozi prvi je uočio genijalni Leonardo da Vinči. Kasnije su takve promene otkrivene i na egipatskim mumijama, što navodi na zaključak da je ateroskleroza stara skoro koliko i čovečanstvo.
Kardiovaskularna oboljenja u čijoj osnovi leži ateroskleroza, danas su najčešći uzrok smrti u svetu (50% ukupnog mortaliteta), na drugom mestu su tumori sa 22% i na trećem plućna oboljenja (10%). Trend umiranja od koronarne bolesti se u Srbiji povećava, dok se u razvijenim zemljama smanjuje, što je postignuto uspešnim modifikovanjem faktora rizika za nastanak ateroskleroze.
Šta je ateroskleroza
Ateroskleroza je oboljenje krvnih sudova koje karakteriše smanjenje lumena krvnog suda usled čega se dotok krvi i kiseonika do određenog organa smanjuju. U osnovi ovog oboljenja je stvaranje ateromatoznog plaka, udruženo sa istovremenim zadebljanjem mišićnog sloja arterijskog zida. Ateromatozni plak nastaje lepljenjem masnoće na unutrašnji zid krvnog suda. Na ove naslage se dalje lepe i krvne pločice što vremenom može da dovede do potpunog začepljenja arterije.
Kada počinje proces ateroskleroze
Proces ateroskleroze počinje vrlo rano, već oko dvadesete godine. Ateroskleroza u ovom životnom dobu ne može se lako otkriti, jer se ovaj proces širi u krvnom sudu „put napolje” tako da ne ugrožava njegovu prohodnost. Formiranje ateromatoznog plaka traje godinama. Ateroskleroza je asimptomatska sve dok se prohodnost kroz krvni sud ne smanji za 25% i više procenata od njegovog poprečnog preseka. Pojava simptoma ukazuje na uznapredovalu bolest.
Koji simptomi ukazuju na aterosklerozu
U zavisnosti od toga koja arterija je aterosklerotična i manifestacije, tj. simptomi se razlikuju. Kod cerebralne lokalizacije smetnje se mogu javiti u vidu problema s pamćenjem, govorom ili vidom. Mogući su povremeni gubici snage, osećaj dezorijentisanosti i odsutnosti. Ako dođe do naglog začepljenja velike arterije i simptomi su puno dramatičniji npr. ishemijski cerebrovaskularni inzult (moždani udar nastao začepljenjem krvnog suda u mozgu ugruškom nastalim otrgnućem ateroma).
Kada su u pitanju srčane lokalizacije simptomi bolesti se obično postupno razvijaju kako raste aterom i zatvara lumen krvnog suda. Prvo je uočljiva nemogućnost dodatnog snabdevanja srca krvlju pri povećanim potrebama, što se manifestuje stezanjem srčanog mišića u fizičkom naporu (angina pectoris), bolnim pulsacijama u ekstremitetima (intermitentne klaudikacije). Ukoliko dođe do potpune blokade krvnih sudova koji ishranjuju srce ili dođe do pucanja ateromatoznog plaka može nastupiti srčani udar koji se često završava smrću. Ukoliko je ateroskleroza prisutna na bubrežnim arterijama, može uzrokovati povećanje pritiska ili poremećaj rada bubrega.
Kako se dijagnostikuje ateroskleroza
Ateroskleroza se dijagnostikuje na osnovu navedenih simptoma i znaka, a na nju treba posumnjati i ako osoba ima neki od faktora rizika. Opstrukcija ateromom se može potvrditi arteriografijom ili doplerskom ultrasonografijom. Arteriografija je rendgensko snimanje arterija, nakon ubrizgavanja kontrastnih sredstava u arteriju. Doplerska ultrasonografija je vrsta ultrazvučnog pregleda kojim se razlika u protoku krvi kroz krvni sud sa ateromom na ekranu aparata definiše različitim bojama.
Koji su faktori rizika
Faktori rizika za razvoj ateroskleroze su:
- Povećana količina masnoća u krvi i gojaznost – sav višak holesterola i drugih masti koji organizam ne može da iskoristi se taloži na zidovima arterija
- Povećan krvni pritisak (hipertenzija) – glavni način delovanja hipertenzije na nastanak ateroskleroze jeste mehaničko oštećenje ćelija koje oblažu krvne sudove (oštećenje endotela). Mlaz krvi pod pritiskom velikom jačinim udara u zid krvnog suda i oštećuje ga. Na mestu oštećenja započinje proces stvaranja aterosklerotskog plaka
- Pušenje cigareta – otrovne supstance koje se unose u organizam prilikom pušenja direktno oštećuju ćelije arterija. Osim toga pušenje uzrokuje sniženje i zaštitnog HDL holesterola u krvi.
- Šećerna bolest
- Godine života i pol – muškarci preko 45 godina starosti i stariji i žene starije od 55 ili one koje su ušle u menopauzu imaju veći rizik od pojave ateroskleroze
- Način života i ponašanje – nedovoljna fizička aktivnost i stresni način života
- Nasleđe
Kako se ateroskleroza leči
Lečenje ateroskleroze usmereno je zapravo na lečenje njenih komplikacija: infarkt miokarda, angina pectoris, aritmije, moždani udar, itd. Kod ateroskleroze je najbitnija prevencija bolesti. Preventivnih mera posebno treba da se pridržavaju osobe koje nemaju znake i simptome ishemijske bolesti, a imaju predispoziciju za obolevanje. U preventivne mere spadaju:
- adekvatna ishrana,
- redovna fizička aktivnost,
- prestanak pušenja,
- regulacija krvnog pritiska,
- održavanje šećera u granicama normale.
Koji je prvi korak u lečenju ateroskleroze
Glavni uzrok nastanka ateroskleroze je povećan nivo masnoće u krvi. Zato je i prvi korak u lečenju sniženje nivoa masnoće u krvi i to dijetom. Dijete se treba strogo pridržavati i posle dva do tri meseca nivo masnoće ponovo proveriti. Ukoliko za to vreme ne dođe do normalizacije nivoa, lekar se može odlučiti da prepiše odgovarajući lek. Nikako ne treba dijetu preskočiti. Kad se jednom počne sa terapijom ona traje doživotno, a i uz lekove je neophodno pridržavati se dijete.
Da li se, kada i koji lekovi koriste za snižavanje nivoa masnoća u krvi
Za smanjenje nivoa masnoće u krvi koriste se lekovi iz grupe statina. Oni svoje dejstvo ostvaruju tako što koče sintezu holesterola u jetri i tako na posredan način utiču na sniženje nivoa masnoće u krvi. Statini su vrlo efikasni lekovi. Pošto je sinteza holesterola u organizmu čoveka najintenzivnija u toku noći, tj. od ponoći do jutra, antilipemike treba uzimati pred spavanje.
Statini su vrlo sigurni lekovi. Neželjena dejstva se retko javljaju. Najznačajnija neželjena dejstva su: miopatija i povišenje aktivnosti enzima jetre. Miopatije se klinički manifestuju malaksalošću, težinom i bolovima u mišićima. Osobe koje piju statine ukoliko primete ove simptome potrebno je da ih prijave lekaru. Kod oko 3% pacijenata u početku terapije statinima dolazi do povećanja aktivnosti enzima jetre, a slučajevi hepatotoksičnosti su retki.
Pored statina osobama sa aterosklerozom preporučuje se uzimanje i tableta acetil salicilne kiseline (Aspirin, Cardiopirin…), kako bi se delovalo preventivno na stvaranje krvnog ugruška koji može da potpuno zatvori krvni sud.
Uticaj sastojaka hrane na proces ateroskleroze
Veliki broj naučnih studija utvrdio je povezanost ishrane i procesa ateroskleroze. Zna se da nepravilna ishrana ubrzava proces ateroskleroze. Sa druge strane, povećano unošenje određenih sastojaka hrane, uz umerenu fizičku aktivnost i izbegavanje duvanskog dima, može imati povoljan uticaj na usporavanje procesa ateroskleroze. U te poželjne sastojke se ubrajaju:
- dijetarna vlakna,
- fitosteroli,
- polifenoli,
- mono i polinezasićene masne kiseline.
Bogat izvor dijetarnih vlakana je voće, zeleno lisnato povrće, mahunarke, integralne žitarice. U cilju poboljšanja zdravlja preporučuje se dnevni unos od 25-30 g. Fitosteroli su biljni steroli strukturno slični holesterolu. Oni se takmiče sa holesterolom i tako smanjuju njegovu apsorpciju i koncentraciju u serumu. Polifenoli su snažni antioksidansi koji ispoljavaju pozitivne efekte na različite faze razvoja aterosklerotičnog procesa. U velikim količinama se nalaze u voću, povrću, crvenom vinu, kakaou… Odavno se zna da zahvaljujući resveratrolu čaša crnog vina posle ručka deluje zaštitno na endotel krvnih sudova. Oko direktnog antiaterogenog dejstva nezasićenih masnih kiselina još uvek nema naučnog konsenzusa, ali se riblje ulje i drugi izvori DHA i EPA kiselina preporučuju za snižavanje nivoa triglicerida.
Tekst objavljen: 12.08.2011.
Update PharmaMedica tim: 19.01.2021.
