Angina pectoris je sama po sebi simptom ili skup simptoma, a ne bolest. Manifestuje se kao neprijatan osećaj pritiska, stezanja, pečenja, stiskanja ili bola u sredini grudi. Međutim, svaki bol u grudima nije angina pectoris već može da bude posledica: gastroezofagealnog refluxa (vraćanje kiseline iz želudca), infekcije gornjih respiratornih puteva, astme, upale međurebarnih mišića i ligamenata. Ukoliko je bol u grudima jak i/ili se ponavlja, neophodno je obratiti se kardiologu.
autor: Dr Nikola Aleksić, IKVB „Dedinje“
Angina pectoris je medicinski termin koji označava skup simptoma koji predstavljaju stanje srca poznato kao ishemija miokarda. Koristi se za opisivanje privremene nelagodnosti u grudima (bola), koja se javlja kada srce preko srčanih (koronarnih) arterija ne dobija dovoljno krvi, tj. ne dobija dovoljno kiseonika i hranljivih materija. Kada se to dogodi srce ne može raditi punim kapacitetom i nastaje bol. Da bi smo razlikovali anginu od ostalih sličnih simptoma, moramo napomenuti da je nelagodnost kod angine kratkotrajna, par sekundi ili minuta, nikako ne traje nekoliko sati ili ceo dan.
Činioci koji provociraju napad angine prectoris
Fizički napor, emocionalni stres, neadekvatna prekomerna ishrana, ekstremne temperature (preveshodno niske), smanjenje sadržaja kiseonika u vazduhu koji se udiše (letenje avionima i boravak na velikim visinama), korišćenje stimulansa kao što su kofein iz kafe kao i pušenje cigareta (što smanjuje količinu kiseonika u krvi) mogu da provociraju nastanak osećaja bola, pritiska, stezanja ili pečenja iza grudne kosti. Bol se može širiti u vrat, ramena, vilicu, gornji deo stomaka i levu ruku i on se definiše kao anginozni napad. Pored bola javljaju se i drugi prateći simptomi poput: znojenja, mučnine, uznemirenosti, bledila, slabosti, nedostatka vazduha i oni predstavljaju reakciju organizma na bol. Kada se uklone faktori koji su doveli do bola ili upotrebi nitroglicerin – sublingvalno (stavljanjem pod jezik), nelagodnost prestaje.
Tipovi angine pectoris
Anginu pectoris najčešće delimo na dva tipa: stabilnu i nestabilnu.
Stabilna angina pectoris je najčešći oblik u većine pacijenata. Simptomi i epizode bola kod ove grupe pacijenata se javljaju po ustaljenoj šemi, tj. uvek su isprovocirani nekim od nabrojanih faktora, ne javljaju se u miru, a bol traje manje od pet minuta, prolazi spontano ili nakon upotrebe nitroglicerina. Nestabilna angina pectoris je manje zastupljena u odnosu na stabilnu. Bol je nepredvidiv i često se javlja u miru bez provocirajućeg faktora. Bolovi su učestaliji, jači, traju duže i nekada ne prolaze ni posle sublingvalne (ispod jezika) upotrebe nitroglicerina. Kod ovakvog bola potrebno je odmah se javiti u najbližu zdravstvenu ustanovu.
Ukoliko Vam se jave prethodno navedeni simptomi prvi put, trebalo bi da sednete i nazovete 194 za savet ili se po prestanku simptoma javite u najbližu zdravstvenu ustanovu. Ako ste već imali ovakav napad sedite i stavite nitroglicerin pod jezik. Ako bol ne prestane nakon pet minuta stavite još jednu lingvaletu nitroglicerina pod jezik i sačekajte još pet minuta, ukoliko bol ne prolazi ponovite postupak i treći put, a ako bol i dalje ne prolazi nazovite 194 ili idite u najbližu zdravstvenu ustanovu.
Kako se dijagnostikuje angina pectoris?
Simptomi koje pacijent oseća kao i kardiološki pregled sa EKG-om nisu dovoljni da se sa sigurnošću postavi dijagnoza o postojanju angine pectoris. Kada posumnjamo na postojanje angine pectoris pacijenta prvo upućujemo na dodatne dijagnostičke preglede.
• Test opterećenja – ERGO test se obično radi kod pacijenata za koje se sumnja da imaju stabilnu anginu pectoris,
• Dobutamin ehokardiogram stres test – radi se kod pacijenata koji ne mogu da hodaju i izdrže fizički napor ili za koje sumnjamo da imaju nestabilnu anginu pectoris
• Koronarografija je najsigurnija, najpreciznija, ali i najinvazivnija dijagnostička procedura za postavljanje dijagnoze o postojanju uzročnika angine pectoris.
Nakon postavljanja dijagnoze, lečenje zavisi od težine simptoma, težine osnovne bolesti kao i stepena oštećenja srčanog mišića, a najviše od promena na srčanim (koronarnim) arterijama.
Lekovi u terapiji angine pectoris
Jedini pravi lek za otklanjanje anginoznog bola je nitroglicerin koji se upotrebljava sublingvalno (pod jezik) u sedećem ili poluležećem položaju. Ublažava i otklanja simtome angine pectoris tako što širi krvne sudove i smanjuje potrebu srčanog mišića za kiseonikom. Uzima se samo kada pacijent ima anginozni napad. Nitroglicerin postoji u dva oblika: sublingvalne tablete i sublingvalni sprej. Nitroglicerin je nestabilna supstanca i u dodiru sa vazduhom mnogo brže nego kod drugih lekova dolazi do gubitka dejstva. Upravo zato, rok upotrebe tabletica nitoglicerina je 8 nedelja od otvaranja bočice. Da bi ste bili sigurni da je Vaš lek još uvek dobar, na kutiji napišete datum kada ste je prvi put otvorili.
Na tržištu se nalazi i nitroglicerin koji je u obliku sublingvalnog spreja zahvaljujući čijem pakovanju, rok upotrebe nije na ovaj način ograničen, pa je samim tim bolje rešenje za pacijente, posebno za one koji nemaju česte napade. Pored dugog roka upotrebe (3 godine), prednost nitroglicerina u obliku spreja je i u tome što se vrlo lako primenjuje i brzo deluje što je posebno značajno jer su napadi angine praćeni i napadom panike i sušenjem usta.
Veliki broj doza (200 doza) u pakovanju izuzetno lakom za nošenje, čuvanje i upotrebu, garantuje mir i sigurnost pacijentu. Izuzetna resorpcija koju ova forma supstance poseduje garantuje pacijentu da će sa svakom aplikacijom željena i potrebna količina leka dospeti tamo gde je najneophodnija i to u najkraćem vremenskom intervalu.
Ostali lekovi koji se koriste u terapiji utiču na osnovnu bolest koja provocira nastanak anginoznog bola. To su: aspirin – obavezan u terapiji jer smanjuje mogućnost nastajanja tromba u krvnim sudovima; beta-blokator – smanjuje opterećenje srca tako što snižava krvni pritisak i kontrakcije srčanog mišića; blokatori kalcijumskih kanala – smanjuju krvni pritisak; statini – snižavaju holesterol i stabilizuju promene u srčanim (koronarnim) arterijama. Lekove ne smete uzimati svojevoljno već samo onako kako ih je prepisao Vaš kardiolog.
Drugi vidovi lečenja
Kod pacijenata kod kojih se simptomi angine pectoris ne poboljšavaju na terapiju lekovima kardiolog će predložiti druge vidove lečenja. Od težine promena na srčanom mišiću i srčanim (koronarnim) arterijama, pacijentu će biti predložena ili angioplastika tj. dilatacija promena u srčanim (koronarnim) arterijama sa eventualnim stavljanjem stenta ili kardiohirurška bajpas operacija.
Prevencija
Najbolje sprečavanje nastanka angine pectoris je eliminacija faktora rizika još u mladosti. Od naslednih faktora kao ni od procesa starenje ne možemo pobeći ali zato na ostale faktore rizika možemo uticati. Izbegavanje kofeina i nikotina u bilo kom obliku, kontrola visokog krvnog pritiska, snižavanje holesterola (kroz vežbe, dijete i lekove) u krvi, održavanje normalne telesne težine, kontrola šećera u krvi i povećanje fizičke aktivnosti mogu sprečiti nastanak svih srčanih bolesti, a samim tim sprečti i nastanak angine pectoris. Ako već imate neku od srčanih bolesti i njome izazvanu anginu pectoris trebalo bi da preduzmete mere predostrožnosti u sprečavanju nastanka anginoznog napada. Izbegavanje okidača „trigera“ kojima nastaje bol je najbolji način prevencije nastanka aginoznog napda.
Šta treba uraditi?
• Ostavite pušenje
• Ne konzumirajte previše kafe
• Alkohol pijte umereno (maximalno 1-2 pića dnevno)
• Izbegavajte velike i teške obroke
• Smanjite stresne situacije
• Redovno vežbajte (za vežbe konsultovati kardiologa)
• Redovno uzimajte terapiju preporučenu od strane Vašeg kardiologa
Test za efikasniju prognozu srčanih oboljenja
Jedan vrlo jednostavan i neinvazivan test mogao bi da postane efikasna pomoć u identifikaciji pacijenata sa skrivenom srčanom bolešću a samim tim i sa rizikom od srčanog udara i iznenande smrti.
Ovaj test podrazumeva skeniranje kalcijumskog plaka na koronarnim arterijama i mnogo je efikasniji u prognoziranju od standardnih merenja krvnog pritiska i holesterola. EISNER studija koja je trajala oko 4 godine i u koju je bio uključen 1361 dobrovoljac, pokazala je nesumnjivu vezu između preobimnog arterijskog plaka i kardioloških oboljenja.
