Intervju: Akademik prof. dr Đorđe Radak, vaskularni hirurg i direktor hirurgije Euromedik bolnice. Karotidna bolest, simptomi, dijagnostika, lečenje. Šta nakon operacije?
Simptomi karotidne bolesti su nespecifični, vrtoglavica, slabost ruku i nogu i njihovo trnjenje, zujanje u ušima, nesvestica, zaboravnost, konfuznost mogu ukazati na karotidnu bolest. Možemo je prepoznati i po nerazgovetnom i otežanom govoru, iznenadnom gubitku vida na jednom oku i jakim glavoboljama. Pacijenti najčešće osećaju i jaku vrtoglavicu i nesvesticu. Međutim, ovi simptomi se ne javljaju obavezno u dramatičnom obliku pa im se samim tim ne pridaje značaj. Zato je važno ići na sistematske preglede i na vreme bolest lečiti.
A kako se leči karotidna bolest, razgovarali smo sa našim priznatim stručnjakom, Akademikom prof. dr Đorđem Radakom, vaskularnim hirurgom i direktorom hirurgije Euromedik bolnice.
Da bi naš mozak bio zdrav i funkcionisao normalno, hranjive materije i kiseonik do njega moraju dolaziti neometano, putem krvi, kroz arterije vrata. Glavne arterije vrata koje ishranjuju veći deo mozga koji upravlja intelektualnim, senzornim i motornim funkcijama su karotidne arterije.
Karotidna bolest predstavlja suženje ili zapušenje karotidnih arterija. Uglavnom je asimptomatska, a moždani udar može često biti prva manifestacija.
Cerebrovaskularna bolest je treći po učestalosti uzrok smrti, drugi uzrok demencije i najčešći uzrok invaliditeta. Srbija je druga zemlja Evrope po učestalosti moždanih udara, posebno među osobama ženskog pola.
Upravo zbog pretnji koju karotidna bolest nosi, najvažnije pitanje je – kako se bolest leči. Lečenje karotidne bolesti je kompleksno i pored terapije lekovima zahteva i promenu životnog stila a ukoliko je arterija sužena za više od 60%, na scenu stupa vaskularni hirurg.
Zašto je važno lečiti karotidnu bolest?
Akademik prof. dr Radak: Hirurško lečenje karotidne bolesti, grubo rečeno, svodi se na čišćenje aterosklerotično začepljenih arterija na vratu. Ovi pacijenti su praktično pred moždanim udarom ili su ga već nekoliko puta imali, pa im preti onaj smrtonosni. Operacijom otklanjamo uzrok moždanog udara. Karotidne arterije ishranjuju mozak tako da popravljajući ishranjenost mozga sprečavamo i propadanje finih intelektualnih i emotivnih funkcija mozga u vidu prerane senilnosti ili vaskularne demencije. Takođe, obezbeđuje se bolja ishranjenost hipofoze koja je centar regulacije lučenja svih hormona i time nivoa metaboličke aktivnosti u celom organizmu. Nekoliko nedelja nakon karotidne rekonstrukcije pacijenti popravljaju ne samo neurološki status, već i kognitivne sposobnosti i emocionalnu stabilnost. Sveukupno se osećaju mlađim ne samo neuropsihološki, već i fizički.
Da li su ove operacije karotida teške za bolesnike?
Akademik prof. dr Radak: To su zahvalne operacije koje nisu teške za bolesnike, a donose vrlo veliku korist. Ovde se može reći, da je veliki rizik ne prihvatiti rizik operacije jer: neoperisani pacijenti sa karotidnom bolešću imaju smrtnost oko 20-30% godišnje, a rizik operacije u našim uslovima je ispod 1%. Treći dan posle operacije pacijent se vraća kući, normalnom životu.
U vaskularnu karotidnu hirurgiju uveli ste enverzionu tehniku, po čemu se razlikuje od konvencionalne?
Akademik prof. dr Radak: Everziononom tehnikom, za razliku od konvencionalne, komplikovanu i dugu operaciju učinili smo u jednostavnom i brzom. Arterija se ne otvara uzdužno već preseca poprečno. Tako se olakšava njeno čišćenje i ubrzava njeno reimplantiranje na kraju.
Uvođenje ove tehnike u početku bilo je praćeno velikim otporom onih koji nisu verovali da je moguća. Sada je opšteprihvaćena.
Kako teče postoperativni tok?
Akademik prof. dr Radak:
- Prvi dan pacijent provodi u inetzivnoj nezi uz monitoring vitalnih parametara.
- Drugi dan se pacijent aktivira i vraća na odeljenje (može da hoda, jede i pije normalno).
- Treći dan pacijent se vraća kući i sposoban je za uobičajne aktivnosti.
- Sedmi dan pacijent dolazi na skidanje konaca.
- Kontrolni ultrazvučni pregled karotidnih arterija se radi nakon tri meseca, a potom u šestomesečnim intervalima.
Koja terapija se obično propisuje nakon intervencije?
Akademik prof. dr Radak: Nastavlja se internističko lečenje (kardiološka ili endokrinološka terapija) uz dodatak dva antitrombocitna leka (acetilsalicilna kiselina i klopidogrel) i statina u standardnoj dozi.
Rekli ste da za bolesnike ova operacija nije teška a kako je iz ugla vaskularnog hirurga?
Akademik prof. dr Radak: Operacije karotidnih arterija su specifične po tome što zahtevaju potpunu preciznost, jer svaki milimetarski tromb se u mozgu embolijom projektuje kao velika zona infarkta.
Karotidna hirurgija je poezija preciznosti, ali u kratkom vremenu, jer mozak mora ostati ishranjen. Zato, karotidna hirurgija zahteva veliku brzinu, jer cirkulacija u mozgu ne sme dugo biti smanjena. Ovde se greške ne opraštaju i teško se ispravljaju.
Što brže i što savršenije, to je cilj za koji je potrebna velika koncentracija. Ponekad mi se čini da nakon stavljanja kleme vreme dvostruko ili trostruko brže protiče, a kad se završi čišćenje arterije i pusti ponovo cirkulacija u mozgu, kao da me neko naglo vadi iz supersoničnog aviona.
Mi ove operacije radimo sa procentom ozbiljnih komplikacija ispod 1%, a bez operacije, dokazano je da bi infarkt mozga doživelo oko 30% ovih bolesnika samo u prvoj godini, a rizik se kasnije povećava.
Koja pitanja vam pacijenti najčešće postavljaju?
Akademik prof. dr Radak: Kult razgovora sa pacijentom je izuzetno važan. Bez uspostavljanja odnosa razumevanja bolesti i poverenja prema lekaru nema lečenja. Bolestan čovek zna mnogo štošta, o stvarima koje zdrav i ne sluti. Nema dobre dijagnoze, pa time ni lečenja bez poznavanja simptoma. Sa druge strane čovek koji treba da bude operisan trebalo bi racionalno da savlada strah. Zato bi bilo dobro da što više zna. Ne treba prelaziti granicu pristojnosti i lepog vaspitanja, već razumno odgovoriti na svako pitanje.
Ponekad naši pacijenti, možda zbog straha, ne znaju šta bi trebalo da pitaju, pa se razgovor obično završava sa pitanjem o trajanju operacije, što je obično najmanje bitno. Poštujući taj strah i nelagodu, pacijentu treba reći sve o tome kakve su koristi i rizici, ali i moguće muke koje će podneti ulazeći u veliku operaciju. Kad čovek to tačno zna lakše se motiviše da pozitivno razmišlja. Ipak, ako se pacijentu operacijom ne može pomoći, treba mu i tu istinu racionalno obrazložiti, ali i predložiti druge mogućnosti lečenja.
Većina naših pacijenata u osnovi pati od ateroskleroze koja se različito manifestuje. To im takođe treba objasniti, jer je veoma bitna promena stava i stila života nakon operacije.
Da li se na razvoj ateroskleroze može uticati i u kojoj meri?
Akademik prof. dr Radak: Ateroskleroza se u našim uslovima često shvata pogrešno. Laici, pa i medicinski stručnjaci, smatraju da je ateroskleroza prirodan deo starenja, pa je time neizbežna i bezopasna. Ali, više od polovine svih smrtnih ishoda posledica je različitih komplikacija ateroskleroze.
U savremenoj civilizaciji ateroskleroza je glavni faktor skraćenja životnog veka, pa futurističke studije tvrde da bi se sa pronalaženjem leka protiv ateroskleroze životni vek čoveka produžio za oko pola veka.
Koliko su prisutne savremene dijagnostičke metode u Euromedik bolnici? Gde smo u odnosu na klinike u inostranstvu?
Akademik prof. dr Radak: Neinvazivna dijagnostika je moderni standard u vaskularnoj medicine. Euromedik je na vrhu ovog talasa. Invazivne i neprijatne angiografske metode koje podrazumevaju punkciju arterije i vene se više ne praktikuju. Color Duplex ultrasonografija MSCT I NMR pružaju mogućnost pouzdane i brze dijagnostika bez invazije. Preciznost ove dijgnostike omogućava pravilno planiranje daljeg lečenja, interventnih procedura i eventualne hirurgije.
U Euromediku smo postigli nešto što nije moguće ni u najrazvijenijim evropskim centrima. Komplementarnost i prisustvo čitavog dijagnostičkog spektra omogućava da do definitivne dijagnoze i plana lečenja dođemo za maksimalno dva sata od momenta ulaska pacijenta na kliniku. Princip brzine je posebno vazan za urgentna stanja, ali i za brojne pacijente koji dolaze iz zemalja u regionu kao što su Crna Gora, Hrvatska, Bosna, Slovenija, Albanija.
Koliko pandemija kovida utiče na zdravlje stanovništva sa vašeg stanovišta kao vaskularnog hirurga?
Akademik prof. dr Radak: Ispostavilo se da je kovid infekcija u suštini velikim delom vaskularna inflamacija endotela, koja progredira ka tromboembolijskim komplikacijama. Sa druge strane, pandemija je značajno ugrozila i usporila lečenje hroničnih arterijskih (ateroskleroza) i venskih (posttrombotski sindrom) oboljenja, pa eksplozija njihovih komplikacija tek sledi. Kovid je medicini postavio brojne izazove i naš posao je da iznalazimo najbolja rešenja. Čak i ti trenuci, ma koliko teški bili, moje kolege i mene lično motivišu da radimo i napredujemo.
Šta vas još motiviše u radu?
Akademik prof. dr Radak: Mnogo volim što se bavim baš mozgom. Svest, intelekt, osećanja, mozak i njegovo ponašanje u uslovima ishemije, kao i mogućnosti popravljanja oštećenih funkcija je veliki izazov. Ponekad pacijent progleda ili počne da pokreće ranije nepokretnu ruku, nakon operacije.
Posvećenost je reč koja lebdi nad ovom klinikom. Nikad nisam u našem kolektivu osetio da postoji nesto preče od dobrobiti pacijenta. Enciklopedije bi se mogle napisati o nemirnim noćima hirurga čiji pacijent nije dobro, naročito ako se razvija komplikacija.
Mali su košmari koje je opisao Dostojevski, da se opišu osećanja, unutrašnje borbe i dileme hirurga čiji pacijent ne napreduje dobro.
Posvećenost kolektiva je u Euromediku prirodno stanje, a dobra komunikacija neophodnost.
Razgovarala: mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković
