Koliko puta Vam se desilo kad upitate nekog kako je, a on Vam odgovori – ma kao ovo vreme? Da li smo mi kao vreme? Sigurno je da nismo, ali da vreme može da utiče na to kako se osećamo uveravamo se gotovo svakodnevno.
Pogled u vedro plavo nebo popravlja raspoloženje. Samopoštovanje i samopouzdanje rastu, ljudi su kreativniji i odvažniji. Kiša i grmljavina donose olakšanje i smirenje. Ne samo zato što se konačno podiže atmosferski pritisak nakon teškog vremena prouzrokovanog ciklonom nego i zato što je vazduh pun negativno nabijenih jona koji ga čiste i popravljaju raspoloženje.
Labilni se osećaju lošije, a ostali?
Sve više znanja o uticaju vremena na zdravlje i ponašanje ljudi uvodi neke nove termine u naš svakodnevni život: bioprognoza, klimatska medicina, meteoropatija. Uz redovnu vremensku prognozu danas najčešće ide i zvanična biometeorološka prognoza koja upozorava osobe osetljive na vremenske prilike da preduzmu preventivne mere. U slučaju naglih promena vremena i potpuno zdravim ljudima ova prognoza može biti od koristi da usklade svoje dnevne aktivnosti Specijalisti klimatske medicine koja proučava uticaj vremenskih prilika i klime na zdravlje ljudi definišu meteoropatiju kao grupu simptoma i patoloških reakcija koje se ispoljavaju kad dođe do postepene ili nagle promene vremena u nekoj oblasti. Faktori koji se menjaju su temperatura i relativna vlažnost vazduha, brzina vetra, atmosferski pritisak, pojava padavina. Ove promene mogu da se ispolje naglo, npr. kada prolazi front olujnih oblaka, ili na postepen način. Na nagle promene vremena posebno reaguju psihički labilnije osobe, oni koji žive pod intenzivnijim psihičkim ili fizičkim ili socijalnim stresom. Na vremenske prilike jače će reagovati i osobe koje imaju život sa intenzivnim emocijama, a posebno anksiozne i depresivne osobe. Promene vremena naročito teško podnose osobe obolele od psihoze ili demencije. Danas je sve više osoba koje su podložne meteoropatiji upravo zato što je u svakodnevnom životu porastao broj faktora koji doprinose njenom razvoju. Savremeni način života sa provođenjem gotovo celog dana u zatvorenom i klimatizovanom prostoru, sve veća očekivanja od pojedinca, izloženost stresu, gubitak pozitivnih vrednosti, neprekidno takmičenje, ali i zagađenje – atmosfersko i zagađenje elektrosmogom doprinose većoj osetljivosti na vremenske prilike. Od bolesnika sa telesnim bolestima najosetljiviji na vremenske (ne)prilike su reumatičari, astmatičari, srčani bolesnici (angina pektoris, visoki krvni pritisak), oni koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu.
Glavobolja i razdražljivost 48 sati pre!
Istraživanja medicinskih klimatologa su pokazala da ljudski organizam reaguje već 24 do 48 časova pre nailaska promene vremena. Naročito izražene simptome imaju osetljive osobe. Najčešći simptomi koji se pojačavaju u zavisnosti od promene vremena su depresija (i psihička i fizička), osećaj slabosti, hipertenzija, glavobolja, želja da se ostane u kući, povećana osetljivost na bolove u mišićima i zglobovima, teškoće sa disanjem, osećaj nedostatka vazduha, osećaj težine ili bola iza grudne kosti i osećaj lupanja srca. Ove tegobe same po sebi dovode do pojačane nervoze, razdražljivosti, lošijeg raspoloženja, zabrinutosti, straha… Promene vremena mogu izazvati i psihičke tegobe. Najčešće se susreću pojačana nervoza, razdražljivost, nagle promene raspoloženja, teškoće uspavljivanja, nemiran i isprekidan san, otežana samokontrola, lošija koncentracije, smanjena sposobnost učenja. U situacijama velikih vrućina povećana je nervoza, otežana je samokontrola i tada je i povećana stopa nasilja.
Mi nismo kao vreme iako ono utiče na nas
Šta može da nam pomogne da se osećamo ako ne sasvim dobro, onda značajno bolje iako je vreme često i teško i brzo promenljivo?
Pa, da ga prihvatimo takvo kakvo jeste i da uradimo ono što je do nas. Slušajući vremensku prognozu treba se odlučiti za garderobu primerenu vremenu. Nije samo moda ta koja diktira izbor odeće. Treba izabrati odeću u kojoj se osećamo prijatno, slojevito se obući za slučaj naglih promena temperature ili pojave jačeg vetra. Od jakog sunca zaštititi se šalovima i šeširima, kišobran u tašni… Dovoljno sna i odmora pomaže da se lakše prebrode sve životne teškoće pa i one vezane uz vreme. Preporuka je da to bude bar 7 sati kvalitetnog sna. Organizam se mnogo bolje prilagođava i podnosi vremenske promene ukoliko se bar deo dana provodi napolju. Savetuje se da se minimalno 30-60 minuta dnevno provede na svežem vazduhu. Redovna fizička aktivnost na otvorenom pomaže ukanjanju napetosti i poboljšava rasploženje, jača kardiovaskularni i respiratorni sistem, a time i ceo organizam. Idealna fizička aktivnost je šetnja prilagođena fizičkim sposobnostima i naravno vremenskim ulslovima. Osim prikladne obuće i odeće u toku leta potrebno je da to bude u ranijim jutarnjim ili kasnijim večernjim časovima. Zimi, naravno, u najtoplijem delu dana, koji je i sa naviše svetla, uz oprez zbog eventualnog leda ili snega. Za vreme izrazito visokih ili niskih temperatura od koristi je tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom, jer pomaže u navikavanju organizma na nagle promene temperature. Klima ure]aji su vrlo korisne u vrelim letnjim danima. Ne treba preterivati, prostorije treba da budu prijatno rashla]ene a ne ledene. Idealna razlika u temperaturu je do 10 stepeni. Razlike veće od toga samo dodaju težinu prilagođavanja ionako teškom vremenu. Ishrana treba da je raznovrsna, sa dovoljno tečnosti i svežeg voća i povrća. Laganiji obroci, pre velike vrućine olakšavaju organizmu podnošenje visokih temperatura.
Pratite bioprognozu
Sve češće uz vremensku prognozu možemo čuti i bioprognozu. Poželjno je pridržavati se saveta i preporuka lekara. Redovno uzimanje terapije veoma je važno za hronične bolesnike. Ukoliko imate izražene meteoropatske smetnje pokušajte da svoje obaveze i zadatke planirate u skladu s prognoziranim vremenom, kad se očekuje promena vremena izbegavajte veće napore i stresne situacije.
napisala: mr sc med. dr Vesna Tepšić Ostojić – psihijatar
