Poremećaj prilagođavanja je stresom indukovani poremećaj. Ispoljava se u načinu kako se osoba koja je bila ili je i dalje izložena stresnoj situaciji oseća i razmišlja, kakve su joj reakcije i ponašanje.
Kako prepoznati da postoji poremećaj prilagođavanja
Znaci i simptomi se, od osobe do osobe, razlikuju.
Zajedničko im je da je reakcija na doživljeni stres mnogo veća od očekivane i da značajno utiče na funkiconisanje u svakodnevnim životnim situacijama.
Poremećaj prilagođavanja se manifestuje nervozom, napetošću, razdražljivošću, problemima spavanja, osećanjima tuge ili beznađa, gubitkom apetita, problemima pažnje i koncentracije, gubitkom volje i inicijative, osećajem preplavljenosti negativnim osećanjima i negativnim očekivanjima od budućnosti, otežanim funkcionisanjem u svakodnevnim aktivnostima, povlačenjem od bliskih osoba, prijatelja, kolega…
Okidač i faktori rizika za razvoj poremećaja prilagođavanja
Okidači za razvoj poremećaja prilagođavanja su stresni događaji (kako negativni tako i pozitivni).
Primeri mogu biti smrtni slučaj bliske osobe, gubitak posla, prelazak na novi posao, razvod, problem u braku, sklapanje braka, rođenje deteta, problem u odnosima sa decom, penzionisanje, promena mesta boravka, finansijski problemi, fizička ili mentalna bolest, invaliditet…
Prethodna negativna životna iskustva utiču na način prevladavanja stresa i tako postaju faktor rizika za razvoj poremećaja prilagođavanja.
To mogu biti značajne stresne situacije u detinjstvu kao i postojanje ranijih psihičkih problema… Javljanje drugih životnih problema u isto vreme sa stresnom situacijom dodatno usložnjava situaciju i doprinosi razvoju poremećaja prilagođavanja.
Kako dolazi do poremećaja prilagođavanja
Simptomi počinju najčešće u prvih mesec dana stresnog događaja, dok je trajanje retko duže od šest meseci. U sličaju da stresor koji je izazvao poremećaj traje i nakon šest meseci razvija se produženi (hronični) poremećaj prilagođavanja.
Ukoliko poremećaj prilagođavanja ne prođe sam s vremenom (unutar 6 meseci) ili se ne leči može dovesti do težih psihičkih problema kao što su anksiozni pormećaji, depresija, zloupotreba supstanici, suicidnih ideja i namera…
Kada se poremećaj prilagođavanja leči
Većina osoba kojoj poremećaj prilagođavanja ne prođe unutar meseci imaće koristi od kraćeg suportivnog tretmana.
Za manji broj, sa hroničnim poremećajem ili stresorom koji traje i dalje, biće potrebna psiho i/ili farmakoterapija.
Ciljevi psihoterapije bi bili pružanje emocionalne podrške, razjašnjenje značenja stresora, učenje tehnika za prevladavanje stresa… Ukoliko postoje pridruženi poremećaji kao anksioznost ili depresija koriste se anksiolitici ili antidepresivi.
Kako da izbegnemo poremećaj prilagođavanja
Ne postoje specifični načini za prevenciju poremećaja prilagođavanja. Zdrav životni stil, razvijanje i učenje načina nošenja sa stesom, povezivanje i podrška bliskih osoba kao i podsećanje da je stanje, kada se desi, najčešće privremeno predstavljaju dodatnu pomoć. Takođe ukoliko je stresna situacija planirana (preseljenje, penzionisanje, promena posla…) savetuje se priprema promišljanjem o situaciji, održavanjem zdravih navika, traženjem saveta i podrške bliskih osoba naročito onih koje su imale slično iskustvo…
Važno je da znamo
Dijagnostički kriterijumi poremećaja prilagođavanja uključuju početak emotivnih ili problema sa ponašanjem unutar tri meseca od stresnog događaja, stresnu reakciju koja je veća od očekivanog odgovora na stresni događaj kod većine ljudi i koja uzrokuje značajne probleme u svim aspektima funkcionisanja. Simptomi nisu deo neke druge psihičke bolesti ili deo normalnog procesa žalovanja.
