Šizofrenija (shizofrenija) je ozbiljno duševno oboljenje kod kog postoji poremećen doživljaj realiteta. Simptomi uključuju halucinacije, sumanute ideje (deluzije) i poremećaj mišljenja i govora. Shizofrenija (šizofrenija) je hronično oboljenje za koje je najčešće potrebno doživotno lečenje.
autor: Dr Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar
Iako se šizofrenija može javiti u bilo kojoj životnoj dobi retko počinje kod dece ili kod osoba starijih od 40 godina. Kod muškaraca početak je najčešće u adolescenciji ili ranim dvadesetim. Za žene je tipično da počinje nešto kasnije odnosno u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim godinama.
Javlja se u oko 1% populacije. Bolest se može javiti iznenada ili jasnom ispoljavanju simptoma prethodi prodromalni period odnosno pojavljivanje nespecifičnih simptoma kao što su poremećaji sna, razdražljivost, promena društva, usamljivanje, strahovi, gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti, popuštanje u školi ili zastoj na fakultetu, sumnjičavost, neobične ideje i razmišljanja…
Kako se šizofrenija manifestuje
Simptomi šizofrenije (shizofrenije) uključuju poremećaje mišljenja, emocija i ponašanja.
Sumanute ideje (deluzije) su ubeđenja koja nemaju osnovu u realitetu. Javljaju se kod većine obolelih. Mogu se javiti ideje proganjanja i ugroženosti, ideje uticaja (drugih osoba na obolelog), nihilističke ideje, ideje veličine i značaja… Tako osoba može smatrati da je ugrožena od neke organizacije ili pojedinca, žrtva zavere, da se na nju utiče sa TV, specijalnim zracima… Može biti ubeđena da je u nju zaljubljena neka značajna osoba, da je tema na TV ili u novinama ili da ima specijalne ili pronalazačke moći, proročki dar itd. Može imati ideje opšte propasti, nefunkcionisanja sopstvenog tela…
Halucinacije se mogu javiti u svim čulima, ali su tipične i daleko najčešće slušne. Obolela osoba ih doživljava kao stvarne i najčešće imaju neprijatan karakter. Mogu komentarisati ponašanje ili postupke, davati naredbe… Ponekad se i po ponašanju osobe (raspravljanje, stavljanje ruku na uši, puštanje glasne muzike…) može zaključiti da ima halucinacije.
Poremećaj (dezorganizovanost) mišljenja po formi se manifestuje kao poremećaj govora. Može se javiti u opsegu od potpunog prestanka govora (mutizma) preko blokova u misaonom toku i posledično u govoru do potpuno nezorganizovanog u vidu „salate od reči”. Izlaganje često gubi cilj, preopširno je i nepovezano, asocijacije nelogične. Osoba može besmisleno ponavljati jednu te istu rečenicu, reči ili poslednje što je sagovornik rekao. Mišljenje od apstraktnog prelazi na konkretno.
Poremećaji emocija se ispoljava u vidu emocionalne praznine, zaravnjenosti. Emoicionalni odgovor na situaciju je često nemodulisan i neadekvatan. Poremećaji ponašanja se opažaju kao dezorganizovano ili neadekvanto ponašanje. Mogu se javiti u rasponu od „dečje bleskastog” do iznenadne motorno uznemirenosti. Ponašanje nije usmereno ka cilju, često i nesvrsishodno. Neadekvatno ponašanje se može ispoljiti kao odbijanje da se izvrši neka radnja, neprikladni ili bizarni stavovi tela, potpuni nedostatak motornog odgovora ili bekorisni, bizarni ili prenaglašeni pokreti.
Negativni simptomi se odnose na nemogućnost ili smanjenu mogućnost funkcionisanja.
- Osoba ne uspostavlja kontakt očima u komunikaciji, nema promene izraza lica tokom govora, govor je monoton i ne prati ga gestikulacija koja uobičajeno daje emotivni ton onome o čemu se govori
- Poremećena je volja i inicijativa
- Nema interesa za uobičanjene aktivnosti ili doživljaja zadovoljstva.
- Smanjena je sposobnost planiranja i izvršavanja planiranog.
- Osoba se izoluje od društva, dolazi do pasivizacije i povlačenja. Može doći i do zanemarivanja lične higijene i higijene stanovanja.
Zašto šizofrenija nastaje
Nije do kraja razjašnjen uzrok oboljenja, ali se smatra da nastaje zbog kombinacije genetskih faktora i faktora okoline. Smatra se da je poremećaj na neurotransmiterskom nivou (dopamin, glutamat) značajan za nastanak šizofrenija (shizofrenije).
Kao faktori rizika navode se: postojanje shizofrenog oboljenja u porodici, izloženost virusima, toksinima ili pothranenost u toku trudnoće, starija dob oca i uzimanje psihoaktivnih supstanci u tinejdžerskom i adolescentskom uzrastu.
Kako se postavlja dijagnoza šizofrenije
Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka iz lične i porodične istorije i na osnovu razgovora sa pacijentom kada se posmatraju izgled i ponašanje pacijenta i procenjuje mišljenje, pažnja, raspoloženje, postojanje halucinacija, sumanutih ideja, suicidalnih razmišljanja.
Posmatra se emocionalni odgovor, procenjuje funkcionisanje i stepen uvida u sopstveno stanje.
Od koristi mogu biti i laboratorijske analize kojima se isključjuju stanja sa sličnim simptomima i postojanje zloupotrebe alkoloha i psihoaktivnih supstanci. Po potrebi one se mogu dopuniti kompjuterizovanom tomografijom ili magnetnom rezonancom. Psihološka eksploracija je od velikog dijagnostičkog i diferencijalno dijagnostičkog značaja.
Terapijske opcije za lečenje šizofrenije
Cilj lečenja shizofrenije je kontrola simptoma bolesti i poboljšanje kvaliteta života. Ponekad je potrebno i nekoliko nedelja lečenja da bi se simptomi doveli pod kontrolu. Osnov lečenja čine lekovi. Specifični lekovi za lečenje shizofrenije nazivaju se antipsihotici.
Nalaze se u obiliku tableta ili injekcija. Injekcije mogu biti sa trenutnim ili produženim dejstvom (tzv. depo preparati). Smatra se da antipsihotici svoje dejstvo postižu delovanjem na neurotransmitere dopamin i serotonin.
Antipsihotici se dele u tipične i atipične. Tipični antipsihotici su starija generacija antipsihotika. Imaju snažno antipshotično dejstvo ali i veći potencijal izazivanja neželjenih dejstava naročito neuroloških (drhtanje ruku, kočenje mišića, zamućen vid…).
Atipični antipsihotici su lekovi novije generacije imaju manje neželjenih dejstava. U lečenju se koriste i antidepresivi, stabilizatori raspoloženja i anksiolitici. Oboleli od shizofrenije često odbijaju da uzimaju terapiju bilo zbog nedostatka uvida bilo zbog izraženih neželjenih dejstava.
U tom slučaju može se pokušati preparatima s produženim dejstvom koji se daju najčešće na 14 ili na 30 dana. Osim redovnog i često doživotnog uzimanja terapije važnu ulogu u lečenju imaju i psihoterapija i socijalna podrška. Psihoterapija pomaže pacijentu da kontroliše stres, da prepozna znake bolesti i njihovo eventualno ponovno javljanje, popravi komunikaciju sa drugim ljudima i vrati se u društvo, organizuje svoj dan i obaveze…
Kako obelela osoba vidi sebe
Oboleli od šizofrenije najčešće nemaju uvid da njihovi problemi nastaju zbog mentalne bolesti koja zahteva psihijatrijsko lečenje. Zbog toga je teško članovima porodice, prijateljima ili lekarima da im pruže pomoć odnosno lečenje. Prisilna hospitalizacija se realizuje kada postoji opasnost po samog pacijetna ili on predstavlja opasnost po svoju okolinu. Konačnu odluku o opravdanosti prisilne hospitalizacije donosi sudija nakon veštačenja sudskih veštaka i ona ima vremensko ograničenje. Odluku o fizičkom sputavanju na odeljenju donosi psihijatar i ona je takođe vremenski ograničena.
Šta se dešava ukoliko se šizofrenija ne leči
Nelečena šizofrenija utiče na sve aspekte života (emocije, razmišljanje, ponašanje), a može dovesti i do finansijskih problema i problema sa zakonom. Najteža komplikacija bolesti je suicid. Može nastati pod uticajem naredbodavnih slušnih halucinacija, zbog depresivne reakcije, uvida u sopstveno stanje…
Može se javiti i samopovređivanje. Mogu se javiti anksoznost i fobije, depresivno reagovanje, zloupotreba alkohola, psihoaktivnih supstanci ili lekova. Nisu retki ni sukobi sa članovima porodice i socijalna izolacija. Zbog bolesti otažana je mogućnost školovanja ili rada te su neretko ovi bolesnici i egzistencijalno ugroženi.
Agresivno ponašanje prema drugim osobama je mnogo ređe nego što se u javnosti smatra. Povezano je najčešće sa zloupotrebom supstanci, izostankom lečenja i ispoljavanjem agresivnog ponašenja pre početka bolesti.
Redovno uzimanje terapije i pridržavanje terapijskog plana sprečava ponovno javljanje ili pogoršanje simptoma bolesti. Uz adekvatno lečenje većina pacijenata ima relativno dobar kvalitet života.
