Polako prolazi zlatna jesen sa svojim plodovima i bojama, dan se skraćuje, jutra su siva, mrak sve brže pada… Stiže zima hladna, snežna, zaleđena, vetrovita, ulična rasveta se pali brzo nakon ručka… Neko će je doživeti kao belu, romantičnu, mirnu, divnu za skijanje… Neko naprotiv kao obezbojenu, mračnu, hladnu, predugačku…
autor: Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar
Smatra se da skraćenje dana utiče na sve ljude, naročito na većim geografskim širinama. Javlja se sniženje raspoloženja, razdražljivost i osećaj umora. Nivo aktivnosti se smanjuje i postoji potreba da se provodi više vremena u krevetu.
Međutim, ukoliko dolazi do negativnih promena u kvalitetu svakodnevnog života – poremećaja u ličnom, porodičnom i profesionalnom funkcionisanju govorimo o sezonskom afektivnom poremećaju odnosno sezonskoj depresiji.
VRSTA DEPRESIVNOG POREMEĆAJA
Sezonska depresija je vrsta depresivnog poremećaja koja ima sezonski obrazac, odnosno javlja se i prolazi u zavisnosti od godišnjeg doba. Javlja u 4-10% stanovništva i češća je kod žena i mlađih osoba. Njena učestalost je veća kod osoba koje su u toku života bolovale ili imaju rođake koji boluju od neke forme depresivnog poremećaja. Verovatnoća javljanja raste i sa udaljenošću od Ekvatora.
Simptomi se javljaju kasno u jesen ili na početku zime i prolaze dolaskom proleća. Kao i u svakom depresivnom poremećaju tipični su: gubitak raspoloženja većim delom dana gotovo svakog dana, osećanje beznadežnosti i bezvrednosti, nedostatak energije, gubitak interesa za aktivnosti u kojima je osoba ranije uživala, poremećaj spavanja, promene apetita i u težini, gubitak koncentracije, napetost, razdražljivost, uznemirenost, razmišljanje o smrti ili samoubistvu…
Simptomi koji su specifični za zimsku depresiju su i razdražljivost, osećanje umora i manjak energije, osećaj težine u rukama i nogama, velika potreba za snom i boravkom u krevetu, povećanje apetita (naročito za slatkišima) i dobitak u težini, preosetljivost u reakcijama na postupke drugih ljudi…
SMANJENJE KOLIČINE DNEVNOG SVETLA
Iako tačan uzrok javljanja sezonskog afektivnog pormećaja nije utvrđen postoje određeni činioci koji imaju važnu ulogu u njegovom nastajanju. Smatra se da smanjena količina sunčevog svetla dovodi do poremećaja unutrašnjeg biološkog sata (cirkadijalnog ritma). Smanjenjem količine svetla dolazi i do pada nivoa neurotransmitera serotonina što predstavlja okidač za pojavu anksioznosti i pada rasploženja. Menja se i lučenje melatonina koji ima važnu ulogu u regulaciji sna i raspoloženja.
UTICAJ NA KVALITET ŽIVOTA
Sezonski afektivni poremećaj svojim simptomima može značajno negativno uticati na kvalitet života, a može se kao i svaka depresija komplikovati zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, razmišljanjima i planovima za samoubistvo, povlačenjem iz društva, problemima u porodici, na radnom mestu, školi…
LEČENJE
Lečenje uključuje terapiju svetlom, farmakoterpiju i psihoterapiju. Terapija svetlom podrazumeva izlaganje dnevnoj svetlosti najviše što je moguće kao i specijalne izvore svetlosti koji imitiraju prirodnu svetlost tzv. svetlosne kutije.
U lečenju se koriste lekovi iz grupe antidepresiva. Ukoliko postoje ponavljane epizode lečenje se može započeti i pre javljanja simptoma da bi se predupredio njihov nastanak. Cilj psihoterapijskog rada je da se usvoje zdravi načini prevazilaženja simptoma i odrede i menjaju negativne misli i ponašanja koje doprinose nastanku i održavanju poremećaja. U prevenciji i lečenju sezonske depresije veoma je važno izlagati se dnevnoj svetlosti što je više moguće i to napolju.
Kod značajno manjeg broja osoba postoji obrnuti sezonski obrazac. Tegobe se javljaju početkom proleća ili leta. Osim simptoma tipičnih za depresiju kod letnje depresije naročito su izraženi problemi sa spavanjem, gubitak apetita, gubitak u težini, uznemirenost, razdražljivost i nervoza.
VRSTA DEPRESIVNOG POREMEĆAJA
