Samo da se setim

Sadržaj teksta

Rasejanost i zaboravnost nisu sami po sebi bolest. Najčešće oni predstavljaju posledicu savremenog životnog stila, brzine naše svakodnevice i velike količine informacija koja dolazi do nas. Krenuli ste napolje? A ključevi? Gde li ste ih samo stavili? A da pre toga pozovete majstora za mašinu? Ili da napravite spisak za veliku kupovinu? Uh, vri voda za kafu! A zapravo vam se pila limunada. Voda, voda? Trebalo bi zaliti cveće! Jao i kumino cveće, biće čaj kad se vrati.

autor: dr Vesna Tepšić Ostojić – psihijatar


Misli smenjuju jedna drugu, naprosto jure, kao da vas parališu i u trenutku pomislite na onaj vic – dal sam došla ili sam pošla? Ne, ne, nije to ni onaj Nemac što nam krade stvari. Obična rasejanost i zaboravnost, nije Alzheimer. Rasejanost je nemogućnost da se održi pažnja usredsređena na ono što u tom trenutku radimo, mislimo…

Zaboravnost nije uvek bolest

Ponekad je teško povući jasnu granicu između zaboravnosti, blagog kognitivnog poremećaja i ranih stadijuma Alzheimerove bolesti. Zato se i savetuje osobama koje su zabrinute zbog sve prisutnije zaboravnosti da konsultuju lekara. Činjenica da ste svesni da imate problema sa povremenom zaboravnošću ukazuje da problem najčešće i nije tako ozbiljan. Vreme da se zabrinete je kada vaša porodica i prijatelji počinju da primećuju da ste zaboravni, odnosno kada to utiče na vaše celokupno funkcionisanje.

Zaboravnost nema veze s godinama

Prilično je teško u današnje vreme ostati usredsređen na ono što čovek baš u tom trenutku radi. Toliko je toga oko nas što nam odvlači pažnju, naša čula su prosto bombardovana sa svih strana. Rasejanost je upravo to – nemogućnost da se održi pažnja usredsređena na ono što u tom trenutku radimo, mislimo… Naša pažnja kao da leti, na zadržava se često dovoljno dugo da kvalitetno završimo ono što smo započeli ili da zapamtimo što smo uradili. Fokusiranje je slabo i postajemo površni. I to nema nikakve veze s godinama života, kao ni zaboravnost.

Zašto smo rasejani i zaboravni?

Rasejanost i zaboravnost nisu sami po sebi bolest. Najčešće oni predstavljaju posledicu savremenog životnog stila, brzine naše svakodnevice, velike količine informacija koja dolazi do nas. Pridodajmo tome i često hroničan stres, mnogobrojne obaveze, umor, neredovnu i nepravilnu ishranu, manjak fizičke aktivnosti i nedovoljno sna.

Mnoge svakodnevne radnje radimo mehanički, naučeno: gasimo svetlo, zatvaramo vodu, ključeve stavljamo u tašnu. Među velikom količinom informacija koje nam pristižu u svakom trenutku ovakve radnje ostanu neregistrovane. Ovo ne predstavlja poremećaj već nas naprosto čuva od prezasićenja. Međutim, često se dešava i da neku od tih „rutinskih radnji“ zaboravljamo. Razlozi mogu biti psihološke prirode. Ono što se gubi ili zaboravlja najčešće je povezano sa aspektom našeg života u kome se ne osećamo sigurno, nešto nas brine ili smo nezadovoljni. U tom slučaju pomaže da osvestimo naše emocije i stavove, razmislimo o njihovim uzrocima i rasejanost će se smanjiti.

Nije, naravno, svako zaboravljanje posledica nekog nerazrešenog unutrašnjeg konflikta ili sadrži skrivenu poruku. Često je rasejanost posledica povećanog psihofizičkog opterećenja, stresa ili premora. Tada je naša pažnja usmerena na problem ili situaciju koja nas zaokuplja i njena pokretljivost je smanjena. Dešava se da sve ostalo kao da prolazi mimo nas pa ne primećujemo šta smo gde ostavili ili se ne sećamo dogovora, zadataka… Fizčki odmor, san i izdvajanje iz stresne situacije (odmor npr.) oslobađaju našu pažnju, rasejanost i zaboravnost se smanjuju.

Ima i jedna prijatna situacja usmerene pažnje i njene smanjene pokretljivoti – zaljubljenost.

Mnoge žene se žale na rasejanost u trudnoći, posle porođaja, u PMS-u, menopauzi. Ova rasejanost je u direktnoj vezi sa nivoom estrogena. Niži nivo ili nedostatak estrogena kod žena bilo koje životne dobi utiče na zaboravljanje detalja. Gladovanje i nizak nivo šećera u krvi takođe značajno utiču na kvalitet pažnje i zaboravnost.

Šta možemo sami da uradimo da poboljšamo našu pažnju i smanjimo zaboravnost?

Za početak kad nešto radimo da pokušamo da se usredsredimo na to što radimo i da svesno odstranimo sve ono što nam odvlači pažnju.
Na primer – kad čitamo knjigu da zaista samo to i radimo, a ne da pri tome vozimo sobni bicikl, slušalice su nam u ušima, a pomalo pratimo i tenis na TV-u. Iako se ovo čini kao ušteda vremena jer smo stigli da uradimo toooliko stvari ođednom, zapravo je gubitak jer ništa nismo uradili kvalitetno.

Čitanje je odličan način za usredsređivanje pažnje, rešavanje ukrštenih reči i enigmatika uopšte. Sviranje muzičkih instrumenata, slikanje… Sad već pomalo zaboravljeni ručni rad, gobleni, vez i heklanje po šemi. Slaganje slagalica, deca to obožavaju.

Kod radnji koje obavljamo većinom mehanički pomažu nam ustaljene rutine. Npr. uvek isto mesto za ključeve ili mobilni telefon u stanu, fascikle za dokumenta, koverat za račune…

Kad primetite da vam se neki problem često ponavlja, postavite sami sebi pitanje zašto? Šta mi znači taj predmet ili obaveza? Kako sam sebi da pomognem da mi se to ne ponavlja? Kad problem osvestite rešili ste ga napola. Za ostatak ćete već lako smisliti neki trik kako da ga prevaziđete.

Promena životnog stila veoma je lekovita za našu pažnju

Usporite malo. Dajte vlastitom organizmu dovoljno odmora i sna. Isplanirajte svoj dan i obaveze unapred, ali tako da to zaista i možete da uradite. Redovna fizička aktivnost je veoma važna. Ona podiže nivo ne samo fizičke nego i mentalne energije, oslobađa nas anksioznosti, redukuje stres.

Pravilna i redovna ishrana takođe pozitivno utiče na naše mentalne sposobnosti. Integralne žitarice, raznovrsno povrće i dovoljno voća pomoći će da budete boljeg fokusa u svakom trenutku. A ako vam se desi da ponekad uprkos svemu nešto i zaboravite, pomoći će pozitivan stav prema životu i malo humora.
Učinite prvi korak, pokušajte skoncentrisano da pročitate ovaj tekst, bez svega što vam odvlači pažnju.

 

NAJNOVIJI TEKSTOVI
Probiotici-baner-300x300px
INSTA-2-696x696
image1-1-696x696